Mihailo Marković

Rođen 24. februara 1923. godine u Beogradu. Završio je Drugu mušku gimnaziju 1941. godine, a već u gimnaziji je bio član SKOJ-a. Stupio je u Narodnooslobodilačku vojsku 29. maja 1944. i demobilisan u činu kapetana prve klase 1949. godine. U međuvremenu stekao titulu šahovskog majstora, studirao filozofiju, diplomirao i odmah primljen na Odeljenju za filozofiju kao asistent. Doktorsku disertaciju odbranio 1955. u Beogradu (Formalizam u savremenoj logici), a u međuvremenu bio na Londonskom univerzitetskom koledžu gde je 1956. odbranio i drugu doktorsku disertaciju. Godine 1961. objavio je svoje kapitalno naučno delo Dijalektička teorija značenja, posle čega je postao (1963) i redovan profesor Filozofskog fakulteta. Predavao je u Jugoslaviji i u inostranstvu. Januara 1975. je zajedno sa sedam kolega sa Odeljenja za filozofiju suspendovan od nastave, a januara 1981. otpušten sa Filozofskog fakulteta odlukom Skupštine SR Srbije. Zbog protesta svetske naučne javnosti, izbačeni profesori su vraćeni na Univerzitet, ali bez prava na nastavu. Od tada do 1990. godine Mihajlo Marković je predavao isključivo na inostranim univerzitetima u Evropi, SAD, Kanadi Kao član Srpske akademije nauka bio je sekretar Odeljenja društvenih nauka, a danas je član Predsedništva i predsednik Odbora za filozofiju i društvenu teoriju. Za svoj izvanredan naučni rad u oblasti filozofije dobio je brojna stručna i društvena priznanja – Sedmojulsku nagradu, plaketu „Prof. dr. Vojislav Stojanović”, Izvanredni zlatni beočug za životno delo, nagradu „Dr Branislav Petronijević” za životno delo, počasni doktorat Univerziteta u Londonu, član je Evropske akademije... Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije 1990. godine. Iz braka sa Hristinom, koja je nedavno umrla, ima sina Zorana (60), direktora Matematičkog instituta SANU, koji ima kćer Katarinu. Otac je i kćeri Branke (53) koja mu je podarila unuke Ninu, Jovanu i Danila. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Moja je najveća nada da će naši potomci živeti u jednom svetu koji možda neće biti mnogo imućniji, ali u kome će odnosi među ljudima biti lepši i humaniji, kad čovek čoveku neće biti vuk, već saradnik i sapatnik. Šta je za vas najveća nesreća? - Smrt mladih ljudi. Kad vam je neprijatno? - Kad mi neko laska. Vređa me kad me neko toliko potcenjuje da misli da će mi se svideti jevtine i neukusne pohvale. Koju pesmu volite da pevate? - Najviše volim da pevam Šubertovu pesmu Pastrmka. Ona mi je simbol životne radosti. Šta vas izluđuje? - Kad neko nekog hoće da prevari a ja nisam u stanju da to sprečim. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Na doslednost idealima moje mladosti. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Ocu Milutinu i supruzi Hristini. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Prekidam ih pre nego što stignu da kažu. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Bivšeg rektora BU Dragišu Ivanovića, koji me je iz nekih nedokučivih razloga proganjao ceo svoj život – uglavnom neuspešno. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Jedni – da sam nepopravljiva komunjara. Drugi – da sam neprijatelj komunizma. I jedni i drugi su u pravu. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Bilo bi lepo da imam dar kojim danas raspolaže svako moderno dete – da se lako snalazim s raznolikim elektronskim uređajima. Ovako, zadovoljavam se olovkom i papirom. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Posle 63 godine još uvek mi je žao i voleo bih kad bih mogao da se izvinim svojoj majci Milevi što sam je ostavio bolesnu i otišao u partizane. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Tvrdoglavost, preoštro reagovanje na nepravdu i siledžijstvo. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Povremena lakomislenost. Na primer, odavno sam čvrsto uveren da su i po prirodi stvari sve političke partije, više ili manje, autoritarne i birokratske, pa ipak sam dva puta probao sreću u jednoj od njih. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Mogućnost da mogu da uživam u pisanju i da izražavam ideje kojih pre toga nisam bio svestan. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - U borbi s šiptarskom SS divizijom „Skenderbeg” kod Bajgore, iznad Kosovske Mitrovice, 29. oktobra 1944. naredio sam mom bataljonu da izvrši juriš ne znajući da su nam iza leđa već skoro potpuno zatvorili obruč. Umalo nismo svi izginuli. Koje su vaše skrivene slabosti? - Sažaljenje prema onima koji to ne zaslužuju. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Koščato lice, premalo kose, u telu više kilograma nego što izgleda. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Smenio bih gomilu lopova i nesposobnjakovića i zamenio ih ljudima koji nisu željni vlasti i bogatstva. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? - Neko ko će, u poređenju sa sadašnjim moćnicima, imati više znanja i više odbojnosti prema korupciji i birokratizmu. S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - S Tomasom Yefersonom. Bio je veoma uman čovek, istinski demokrata, oslobodio sve svoje robove, do smrti voleo jednu crnkinju. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Filozofi Bertrand Rasel i Yon Djui, psiholog Erih From, istoričari E. P. Tompson, Erih Hobsbaum i dramski pisac Harold Pinter. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Projekat demokratskog socijalizma, koji bi ostvario ideje slobode, socijalne pravde, mogao bi svetu doneti više sreće nego svi drugi koji su dosad isprobani. Za kog slikara biste dali najviše para? - Za Botičelija od klasičnih, za Huana Mira od modernih. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Mašinski inženjer. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Da u podesnom društvu još jednom prokrstarim po celoj Italiji. Kako biste voleli da umrete? - U snu. Gde želite biti sahranjeni? - Ne interesuje me. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Dobrica Ćosić, ako me nadživi. Od mlađih Zoran Jevtović. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Što god rekli – biće istinito.