Sa Čedom samo u strašnom snu

Socijalisti, kaže za NIN njihov šef Ivica Dačić, i dalje smatraju da bi za Srbiju najbolja bila vlada nacionalnog jedinstva. Ako ne ta, onda vlada SRS-DSS-SPS. Ako ne bude ni ta – onda može ponovo izbori. Ako ni to, onda najgore što se zamisliti može – vlada stranaka koje čine i sadašnju vladu zasnovana na tako velikoj mržnji između DS i DSS da nema političkih motiva kojima bi ta mržnja mogla da se prevaziđe. Kad smo prošli put razgovarali skoro da ste bili ljuti na Demokratsku stranku jer se predstavlja kao socijaldemokratska. Ona je ovih dana i zvanično ušla u koaliciju sa dve stranke koje se deklarišu više kao stranke desne orijentacije. Smatrate li da je time tiho odustala od ambicije da privlači biračko telo leve orijentacije i na neki način vam oslobodila prostor za potencijalni politički oporavak? - Ja i dalje tvrdim da DS po svojoj suštini nije stranka levice. Ona je stranka čiji je tadašnji predsednik Zoran Đinđić video neki prazan prostor na tom polju i posle koketiranja sa Liberalnom internacionalom i nekim drugim političkim projektima, prišao je toj socijaldemokratskoj, socijalističkoj opciji. I oni su ga primili u Socijalističku internacionalu? - I oni su ga primili pre svega zahvaljujući odnosima Demokratske stranke i Socijaldemokratske partije Nemačke. Tako da ni mnogi članovi, a naročito birači DS nemaju, mislim, nikakvu svest o tome da kad glasaju za DS u stvari glasaju za levicu. Naš je projekat da SPS bude stožer jednog okupljanja na levici i da se time ispravi jedna velika disproporcija koja postoji u biračkom telu, jer naš narod u najvećem broju slučajeva ima stavove bliske levičarima – socijalna pravda, besplatno školstvo, besplatno zdravstvo, prava radnika – dakle, misli levičarski, a glasa desničarski. U javnosti već cirkuliše ideja da bi SPS, posle izbora, mogao u koaliciju sa trenutnom koalicijom oko DS i da bi čak bio poželjniji partner od Demokratske stranke Srbije. Otkud ta ideja? - Do pre nekoliko godina smo imali situaciju da su postojali “berlinski zidovi” između stranaka. Našim dogovorom sa Koštunicom mi smo srušili zid između onih stranaka koje su nekada bile u DOS-u i onih stranaka koje su nekada pripadale, da tako kažem, tadašnjoj vlasti SPS-a i Slobodana Miloševića. U međuvremenu smo došli do toga da gotovo nema stranke u Srbiji koja ne želi da bude u koalicionim odnosima sa SPS-om, a da pri tome mi nismo promenili svoju politiku. U Srbiji mora da postoji svest o tome da pitanje sa kim hoćete da budete u koaliciji nije samo pitanje lepih želja nego i političke realnosti. Nije to pitanje da li neko nas voli, nego da li može bez nas. Nisu nas voleli naši koalicioni partneri iz prošlosti nego nisu mogli da naprave parlamentarnu većinu bez SPS-a, isto kao što ni SPS nije voleo mnoge svoje bivše koalicione partnere, ali smo sa njima bili u vlasti... Koga niste voleli? - Pa šta mislite da je Slobodan Milošević voleo Vuka Draškovića? Pomislih, možda niste voleli radikale? - Ipak, tada je napravljena parlamentarna većina u kojoj je bio SPO, čak je Drašković bio potpredsednik savezne vlade. Ali bilo bi prilično neumesno da sada govorimo ko će sa kim i ko sa kim želi posle izbora. Za nas je najbitnije da mi ostvarimo što bolji izborni rezultat. Mi smo postigli dogovor o zajedničkom nastupu sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije i sa Jedinstvenom Srbijom, koju vodi Dragan Marković Palma. Ovog trenutka je nesvrsishodno govoriti sa kim će neko ići u koalicije, zato što ne znamo ko će koliko glasova osvojiti. Mi smo i prošli put želeli da napravimo koaliciju SRS-DSS-SPS, ali ta koalicija nije realizovana. Mi ni sa kim nismo razgovarali o nekim postizbornim koalicijama. Na nama je da napravimo rezultat, a pitanje postizbornih koalicija nije na nama nego na najvećim političkim strankama, na onim strankama koje žele da formiraju vladu Srbije. SPS neće imati mandatara. Naravno, posle 2000. godine najbolje odnose smo imali sa DSS-om i nama je žao što DSS nije bio u mogućnosti da formira svoju parlamentarnu većinu u kojoj bismo i mi bili deo. Šta SPS ima zajedničko sa DSS-om, a šta sa DS-om? - Ne radi se tu o tome ko sa kim ima šta zajedničko, nego o dogovoru. Nemamo nameru da podržimo ili uđemo u bilo koju vladu koja ne vodi računa o KiM, Srbiji i socijalnoj pravdi, ni po koju cenu, čak ni po cenu da se ponovo raspišu izbori. Nismo ni sa kim razgovarali o postizbornoj koaliciji, jedino sam sa Tomom Nikolićem razmenio nekoliko reči o tome. Stalno ističete da vam je cilj da postanete moderna stranka levice, šta moderno vidite u SRS-u? - Pa ja ne vidim ništa moderno ni u drugim strankama, jedina moderna stranka levice sa unutarstranačkom demokratijom je upravo SPS. I najbolja bi bila vlada sastavljena od socijalista... Po vašem mišljenju... - Da, po našem mišljenju, ali to nije realno. Mi se nikome ne nudimo, ali se svi ubiše da nam priđu. Izgleda da je SPS zamenio DSS po širini tzv. koalicionog potencijala? - Mislim da nismo, mislim da će i ovoga puta vlada biti pravljena tamo gde zajedno odu DSS i SPS. To je matematika. A moguće je da uopšte i ne bude formirana neka buduća vlada. I prošla vlada je bila formirana pola sata pre isteka roka. Na sreću ili na žalost, ne može se napraviti nova parlamentarna većina ukoliko u njoj ne učestvuju i SPS i DSS. Parlamentarna većina se može napraviti i oko DS, a sa SPS-om i LDP-om? - Da, ali za nas je ta većina apsolutno neprihvatljiva. Većina u kojoj učestvuje Čeda Jovanović za nas je apsolutno neprihvatljiva. Ili Čanak. Ili Vuk Drašković. LDP je za vas neprihvatljiv zbog Kosova. Ali morate da priznate da se u politici takve razlike često reše veštom formulacijom? - Nema te formulacije u kojoj bismo mi bili u koaliciji sa Čedom Jovanovićem. Već smo čuli da su vaši prioriteti pred ove izbore: Kosovo i borba za socijalnu pravdu. Vaš član Branko Branković neki dan je izjavio da je ulazak Srbije u EU najprirodnije i ekonomski najzdravije rešenje, ali ulazak Srbije u EU danas nije privlačan zbog njenog neprijateljskog stava u vezi sa Kosovom. Socijalna pravda je skupa stvar, kako ćete se boriti za socijalnu pravdu ako vam izmakne ovo “najprirodnije i ekonomski najzdravije rešenje”? - SPS već godinama ima slogan: i Srbija i svet. Mi se, znači, zalažemo za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa i zalažemo se za integracije. Zalažemo se za dobre odnose Srbije i sa Zapadom i sa Istokom i sa Severom i sa Jugom. Nismo za ulazak Srbije u bilo kakve vojne blokove i to je bila naša politika oduvek. Mi smo za ulazak u EU, ali mislimo da Srbija ne treba da uđe u EU ukoliko bi joj uslov za to bilo da prizna nezavisnost Kosova. Srbija će sa tim biti suočena i u drugim institucijama i organizacijama. Dakle, ulazak u EU bi bio naš državni i nacionalni interes, ali ne po svaku cenu. Pa, ovog trenutka EU i ne traži od Srbije da prizna Kosovo, ali mi tražimo od članica EU da ga ne priznaju? - Oko toga se pravi veštačka podela u Srbiji. Mislim da nijedna stranka u Srbiji neće biti spremna da uđe u EU ukoliko je uslov za to priznavanje nezavisnosti Kosova. Nijedan stranka, dakle? - Nijedna velika stranka. Pa zbog čega je onda pala vlada? - Pa došlo je na kraju mandata do razlika koje su meni bile vidljive već na početku. To je potpuno neprirodna koalicija između DS-a i DSS-a. Zašto je neprirodna? - Zato što je mržnja između te dve stranke tako velika da nema tako velikih političkih motiva za saradnju koji su jači od te mržnje. Pa zatim, DS je bio za ulazak u NATO, a DSS je sada protiv mada su pre dve godine i oni glasali za ulazak u NATO. Mogu sa zadovoljstvom da kažem samo sledeće: ogromna većina učesnika političke scene u Srbiji govori ono što je bila politika SPS svih ovih godina, na nacionalnom planu. Opet ponavljam, od Srbije sada niko ne traži da prizna Kosovo, nego Srbija traži da EU potvrdi da ga neće priznati? - Ja govorim u ime SPS-a, ja ne znam ko govori u ime Srbije. Svako govori izgleda različito u ime Srbije. Ako bi Srbiji sutra bilo ponuđeno da uđe u EU, kažu: dođite, vi ne morate priznati nezavisno Kosovo, a mi smo ga svi priznali. Da li bi to bila zadovoljavajuća ponuda za SPS? - Prvo, sve države EU neće priznati KiM, a drugo bitno je da li bi Srbija samim svojim ulaskom potvrdila nezavisnost KiM. O tome treba da postoji nacionalni i državni konsenzus. Ne znam postoji li nacionalni konsenzus oko bilo čega. Sve je propalo, sve je palo, jedino je opstala vlada do septembra meseca. Ma najveći krivac što Srbija nije već ušla u EU je upravo DOS. Ja se slažem sa jednom tvrdnjom: da smo ranije ušli u EU, možda bismo sprečili nezavisnost Kosova. Za to nije kriv SPS. Otkako postoji država Srbija, koliko je vremena Kosovo bilo u njenom sastavu i da li bi država Srbija trebalo da utvrdi neki nacionalni optimum: koliko dugo vremena i do koje granice bi Srbija za Kosovo trebalo da se bori, tako kako vi kažete, “svim sredstvima” ne odričući ni mogućnost ratovanja? - Ako bismo išli logikom da je Kosovo mali broj vekova bilo u sastavu Srbije, onda bi Kosovo trebalo da pripadne onima u čijim rukama je bilo najveći broj vekova – Turskoj. Pa mogu da vam kažem i da i Niš, pa i Beograd je više vekova pripadao Turcima nego Srbiji. Da ne pričam o Novom Sadu, koji je tek 1918. godine priključen Srbiji. To je jedna logika koja nije baš ispravna. Ja mislim da su oni ljudi koji su unapred govorili da Srbija silom neće braniti Kosovo doprineli proglašenju nezavisnosti Kosova jer se tako nikad ne govori. Ako KFOR i UN ne zaštite Srbe, mi smatramo da to treba da uradi ili bar da zapreti da će uraditi naša vojska i policija.