“Južni tok” povećava energetsku bezbednost Srbije

Potpisivanje sporazuma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju, iako su u njemu učestvovali i predsednik i premijer Srbije, a podržao ga i predsednik najveće stranke, do današnjeg dana izaziva veoma različite reakcije – od uveravanja da je Srbija na taj način rešila problem snabdevanja gasom u bližoj i daljoj budućnosti i uz to dobila mogućnost da lepo i zaradi, pa sve do potpuno suprotnog stava – da je napravljen ugovor štetan po državu koja je, u zamenu za političku podršku na Kosovu, podlegla uslovljavanjima ruske strane. O tome šta ugovor znači za rusku, a šta za srpsku stranu, za NIN ekskluzivno govori Aleksandar Ivanovič Medvedev, zamenik predsednika holdinga „Gasprom” i direktor izvoza ovog ruskog giganta. Napominjemo da je razgovor vođen pre pada srpske vlade i raspuštanja parlamenta, pa se u njemu nisu mogla naći pitanja vezana za probleme nastale u vezi sa ratifikacijom sporazuma. Upravo je potpisan energetski sporazum između Rusije i Srbije u Kremlju. Poznato je da je bilo još zainteresovanih zemalja koje su bile spremne da svoju teritoriju ustupe za izgradnju gasovoda. Jedna od njih je, na primer, i Rumunija koja je u ovom trenutku politički daleko stabilnija od Srbije. Zašto se Rusija ipak opredelila za Srbiju? - Za našu kompaniju Srbija je jedno od najstarijih i veoma važnih tržišta. Ove godine će se navršiti tačno 30 godina od početka izvoza ruskog prirodnog gasa u bivšu, tada jedinstvenu Jugoslaviju. U tako dugom periodu Rusija se pokazala kao siguran i pouzdan partner. To nam omogućava da s nadom posmatramo perspektivu dalje saradnje, investiranja i realizacije uzajamno korisnih biznis projekata u Srbiji. U Srbiji se veoma mnogo komentarisala činjenica da će, uprkos tome što su kapaciteti gasovoda veći, kroz našu zemlju prolaziti „najmanje” 10 milijardi kubnih metara gasa. Da bi postala „važan energetski čvor na Balkanu”, Srbija je veoma zainteresovana da ta količina bude veća. Postoje li takve mogućnosti? - U ovom trenutku možemo da kažemo da je kapacitet gasovoda koji će proći preko teritorije Srbije u okviru izgradnje gasovoda „Južni tok” ne manji od 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Tačna cifra moći će da bude poznata tek posle rezultata studije izvodljivosti – analize i procena ekonomske opravdanosti projekta. Za takvu procenu neophodno je formirati specijalnu kompaniju za šta je potrebno određeno vreme. Zato najrealniji rok određivanja konačne maršrute gasovoda „Južni tok” u Srbiji, isto kao i njegovih kapaciteta, predstavlja druga polovina 2009. godine. U sporazumu se govori o mogućnosti novih ruskih investicija u Srbiju. Nigde, međutim, nije određeno koji će biti obim tih investicija. - Mi ne otkrivamo sumu sporazuma i investicija. Pre potpisivanja sporazuma, ali i posle toga, u nekim krugovima u Srbiji, a i u nekim ruskim medijima, govorilo se o tome da je sporazum koristan samo za Rusiju, a da je Srbija u zamenu za političku podršku prihvatila za sebe prilično nepovoljne uslove. Prema vašim procenama, kakvu će korist od „Južnog toka” imati Rusija, a kakvu Srbija? - S tačke gledišta „Gasproma”, cilj projekta „Južni tok” je zadovoljenje povećanih zahteva za prirodnim gasom u Evropi. Ti zahtevi rastu veoma brzim tempom, i do 2020. godine naručeni obim izvoza gasa u taj region porašće na 70-100 milijardi kubnih metara godišnje. Zato je potrebno sagraditi nekoliko novih gasovoda za izvoz tolike količine gasa. Gasovod „Južni tok” je samo jedna od nekoliko perspektivnih maršruta neophodnih za zadovoljenje rastućih potraživanja EU za energijom. Evropska komisija je priznala tu činjenicu i razmatra „Južni tok” u istom nivou s drugim projektima, na primer „Nabuko”. Što se tiče koristi koju će imati Srbija, bilo bi logičnije da to pitanje postavite vašoj vladi jer je očigledno da se potpisujući tako veliki ugovor srpska strana rukovodila u prvom redu, svojim sopstvenim interesima. Mi možemo samo da kažemo u čemu se, s naše tačke gledišta, sastoje ti interesi. Realizacija projekta „Južni tok” će suštinski povećati energetsku bezbednost Srbije zahvaljujući pojavljivanju dopunske maršrute koja podrazumeva direktnu isporuku gasa. Postojanje takve maršrute učiniće nepotrebnim korišćenje rezervnih oblika goriva u periodu maksimalnog korišćenja. Direktna isporuka „Južnim tokom”, u vanrednim okolnostima, može da obezbedi sto posto srpskih potreba za prirodnim gasom. Pored toga, kad se izgradi deo gasovoda „Južni tok” na teritoriji Srbije, država će dobiti mnoge desetine, ako ne i stotine miliona evra u obliku direktnih uplata u buyet. To će biti i uplate od poreza na dodatu vrednost koji će se plaćati na kapitalna ulaganja za projekat, i tekuća plaćanja koja su uporediva s analognim plaćanjima postojećih kompanija. Ne treba zanemarivati i korist od otvaranja novih radnih mesta i pratećih objekata infrastrukture (uključujući i podzemna skladišta gasa), da i ne govorimo o indirektnim efektima kao što je razvoj energetskog sektora i pratećih grana, što će omogućiti Srbiji da učini suštinski korak napred s tačke gledišta opšteg razvoja industrije. Kakav je vaš stav prema tome što se u Evropi često govori da Rusija, razvijajući svoju energetsku mrežu, „ucenjuje” Evropu i trudi se da privuče izvoznike iz centralne Azije da preko nje izvoze sav gas u Evropu? - Prema postojećim prognozama, u predstojećem periodu potrebe za prirodnim gasom u Evropi će rasti, a sopstvena evropska proizvodnja, prvenstveno iz rezervi Severnog mora, počeće postepeno da se smanjuje. Ta nalazišta već presušuju. Do 2015. godine, ako uzmemo u obzir očekivane dopunske isporuke kroz budući gasovod „Severni tok”, deficit gasa u zemljama Evropske unije može iznositi 175 milijardi kubnih metara. Tu količinu će morati da uvoze. „Gasprom” sam ne može da pokrije sve dopunske zahteve, pa i ne pretenduje na to. Naša kompanija se s razumevanjem odnosi i prema težnji naših klijenata da diversifikuju izvore dobijanja sirovina kao i maršrute isporuke gasa, što će dati veliku sigurnost i predvidivost tržištu. Uzgred, upravo taj cilj se trudi da ostvari „Gasprom” praveći planove za izgradnju gasovoda „Južni tok”. Mi imamo neophodne količine gasa za zadovoljavanje potreba evropskih zemalja. A ako za gasovod „Nabuko” bude obezbeđena neophodna količina gasa i, naravno, finansiranje, mi smatramo da i on može da pomogne snabdevanju Evrope gasom. Iz tih razloga mi smatrao da bi govoriti o nekakvom „ucenjivanju” bilo, u najmanju ruku, nepravedno. Nedavno ste u pismu srpskom dnevniku „Politika” napisali da „Gasprom” ima mnogo konkretnih projekata za Srbiju. Možete li nam reći o kakvim se projektima radi? - U ovom trenutku „Gasprom” ima nekoliko projekata vezanih za razvoj saradnje sa srpskom stranom u gasnom sektoru. Na prvom mestu, bezuslovno, ostaje isporuka prirodnog gasa. Ona je tokom 2006. godine dostigla 2,1 milijarde kubnih metara i u 2007. zadržala se na tom nivou. Ali naše partnerstvo ne ograničava se samo na isporuku goriva. Jedan od njegovih perspektivnih pravaca mogla bi biti rekonstrukcija podzemnog skladišta „Banatski dvor”. Razvoj tog skladišta omogućiće u značajnoj meri povećanje sigurnosti isporuka gasa Srbiji i stranama koje njoj gravitiraju. Dalje povećanje kapaciteta skladišta može biti povezano s realizacijom projekta „Južni tok” za obezbeđenje stabilnog tranzita gasa na evropska gasna tržišta. Smatramo da je drugi perspektivni pravac saradnje sa srpskom stranom širenje gasnog transportnog sistema zemlje i gasifikacija novih potrošača. Mi smo otvoreni za razmatranje i ostvarenje drugih zajedničkih projekata u oblasti energetike. Treba, takođe, istaći važnu ulogu koja je u realizaciji tih projekata predviđena za rusko-srpsko akcionarsko društvo „Jugorosgas”. Ono je osnovano u Beogradu u julu 1996. godine na osnovu međudržavnog ugovora o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji (tadašnje) Jugoslavije. Wegov zadatak je projektovanje, finansiranje i izgradnja gasovoda, njihova eksploatacija, prodaja gasa koji se njima transportuje lokalnim potrošačima, kao i mogući tranzit gasa preko srpske teritorije. To društvo je dobilo status jedinog izvoznog kanala za isporuku ruskog prirodnog gasa u Srbiju, što treba da mu omogući da postane aktivan regionalni igrač u energetskoj sferi. Među brojnim primedbama koje su ovih dana objavili protivnici srpsko-ruskog sporazuma je i ona u kojoj se govori da će u modernizaciji srpskog energetskog sistema učestvovati samo ruske kompanije, a da se za srpske neće naći mesta. - U ovom trenutku nije doneta odluka o tome ko će biti srpski suvlasnik zajedničkog preduzeća za izgradnju i eksploataciju gasovoda „Južni tok”, ali ta strepnja je neosnovana.