PAZARILI ZA 500 MILIONA

Ove godine se u Srbiji planira prodaja više od 700 manjih i većih preduzeća (celih, ili samo njihovih dobara), što mađarskom preduzetništvu otvara izuzetne mogućnosti za ulaganje kapitala. U procesu tranzicije Srbija je danas na poziciji na kojoj je Mađarska bila od 1995. do 1997. godine. Taj period je doneo dramatične promene prvo u ekonomskom, a zatim i u društvenom životu Mađarske. Ali, promene su se isplatile. Tek je nešto više od decenije prošlo, a ulaganje izvan granica počeli su i – Mađari. I brzo dospeli među vodeće u regionu... Kolike šanse u ovom trenutku srpska privreda pruža preduzetnicima iz Mađarske koji imaju kapital i žele da ga ulože u Srbiju, pitanje je na koje smo odgovor potražili u jednoj od najreferentnijih mađarskih agencija za investicije i razvoj trgovine, ITD Hungary iz Budimpešte. Odmah nam je rečeno da mađarski preduzetnici imaju više razloga da pokušaju posao u Srbiji! Prvo zbog blizine. Balkan znači prirodno tržište i prostor za proširenje. Razdaljina od Budimpešte do Beograda je lako premostiva, a prednost je i kulturno okruženje. Radi se o području gde mađarski jezik ne predstavlja problem prilikom sklapanja poslova! Isplativosti tamošnjih ulaganja, pored toga, doprinosi i to što je Srbija članica srednjoevropskog Udruženja za slobodnu trgovinu (CEFTA), a carinska stopa na srpsku robu iznosi samo jedan procenat! I trenutna situacija je povoljna za privatizaciju, jer potencijalni ulagači iz Mađarske ocenjuju da se, bez obzira na aktuelna politička dešavanja u vezi sa statusom Kosmeta, opšti rizik smanjio, te ne predstavlja preveliku već – prihvatljivu opasnost! I u ITD Hungary ocenjeno je da je Srbija danas veoma atraktivna za inostrani kapital. To se oslikava, kako je, između ostalih, za NIN rekao direktor za poslovni razvoj ove agencije Laslo Sinegeš Sabo, u učešću stranaca u privatizaciji, kupovini preduzeća i agencija, osnivanju mešovitih firmi i pokretanju grinfild investicija. Za Mađare je u Srbiji građevinska i prerađivačka industrija najprivlačnija. Velike mogućnosti pruža finansijski sektor, razvoj saobraćaja, informativna tehnologija, ekologija, kao i nekretnine. U ITD Hungary ipak upozoravaju da, mada se u Srbiji mogu sklopiti dobri poslovi, pre svega, kao i prilikom bilo kojeg ugovora, potrebna je prethodna provera i kontrola! Detaljna, naravno. Jer, jedan od najčešćih faktora rizika su “dugovi u – krug”, što je slučaj i u Mađarskoj. Centar najbrojnijih srbijanskih poslovnih ponuda je Beograd, ali za Mađare su i pogranični predeli takođe atraktivni. Na primedbu da se u mnogim pograničnim mestima u Mađarskoj žale na stagniranje prekograničnih privrednih veza sa Srbijom, dopisniku NIN-a odgovoreno je da je struktura gradova dve države veoma slična. Većina poslova se odvija u glavnim gradovima, a osim njih postoji još svega nekoliko manjih centara. Uprkos tome, velike su mogućnosti započinjanja poslova i u drugim oblastima. Na primer, na severu Srbije, u Vojvodini, koja je članica Evroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa (DKMT). Agencija ITD ima svoje filijale u Novom Sadu i Subotici. Želi da pomogne. Jer, osim državnih tendera, brojni privatizacioni postupci odvijaju se na lokalnom nivou. A baš oni bi mogli da motivišu prekograničnu saradnju u 2008. godini. Da je poslednjih godina Srbija jedan od važnih ciljeva njenog severnog komšije, govore i podaci. Mađarska je do sada u Srbiji uložila oko 500 miliona evra! Najveći ulagač je OTP banka sa više kupljenih srpskih banaka, preduzeće za trgovinu gorivom MOL, nekretnine “Trigranit” i “Betonit”, koji učestvuje u izgradnji srbijanskih puteva, mostova i železnice. Mađarska na listi najvećih ulagača u Srbiji zauzima šesto mesto, dok je na listi najvećih trgovinskih partnera deseta.