Ne dišite – skijajte!

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja saopštilo je da će 5. maja u listu Fajnenšl tajms objaviti javni poziv za izbor suinvestitora za izgradnju hotelsko-apartmanskog turističkog centra Babin zub na Staroj planini. U obzir dolaze i sva preduzeća koja su u poslednje tri godine imala najmanje pet investitorskih projekata u ukupnoj vrednosti od 150 miliona evra. Međutim, Ministarstvo nije najavilo da će te iste investitore, ozbiljne, profesionalne i pune novca, obavestiti o činjenici da Predlog prostornog plana za Park prirode i turističku regiju „Stara planina”, ne samo da nije usvojen od strane vlade, već je i prilikom njegove izrade prekršeno nekoliko zakonskih procedura od kojih je svakako najvažnija ta da nije ispoštovano mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, državne institucije koja jedina ima legitimitet da proceni da li su takvi radovi mogući i u skladu sa našim zakonima i međunarodnim konvencijama koje smo potpisali. A potpisali smo mnogo toga, što je i logično – reč je o Parku prirode kome je dodeljen prvi stepen zaštite. Kako ga štitimo, objašnjava dr Lidija Amidžić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije: „Čitav master plan koji je krenuo i svi planovi koji su započeti apsolutno su mimo zakona. Prekršeni su zakoni o zaštiti životne sredine, Zakon o vodama, Zakon o šumama, Uredba o zaštiti prirodnih resursa, Uredba o zaštiti Parka Stara planina, ali i mnoge međunarodne uredbe. Veliki turistički kompleks na Jabučkom ravništu uništio bi jedinstvenu tresavu koja danas predstavlja jedan od najvećih i najugroženijih eko-sistema. Zbog toga bi ona morala da se štiti ne samo po našim zakonima, već i međunarodnim, pre svega mislim na Ramsarsku konvenciju. Sve što je do sada urađeno, urađeno je mimo zakona, a priča se i dalje gura.” I stvarno izgleda gotovo neverovatno da se „priča i dalje gura”, ako se pogleda bilans onoga što je do sada urađeno. Tri godine nakon održavanja Ramsarske konvencije, na kojoj su tresetišta zajedno sa šumama mangrove i koralnim grebenima identifikovana kao najosetljivija i najugroženija staništa na planeti (što znači da je neophodna hitna i primarna aktivnost za njihovu zaštitu i konzervaciju), Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan doneli su odluku da bi nam na Staroj planini ipak bolje stajao turistički centar sa skijalištem. Što znači, kako objašnjava Aleksandar Panić iz Asocijacije za očuvanje i održivi razvoj Stare planine, da se “predviđa seča 3.000 hektara kvalitetne stoletne šume ili više od tri miliona stabala od kojih je značajan deo u drugoj zoni zaštite”. To znači da bi se uništavanjem šumskog pojasa onemogućilo usvajanje vode u tlo i sva bi oticala kao površinska, izazivajući poplave u naseljima u podnožju. Isušili bi se brojni izvori, a erozija bi zahvatila veći deo planine. Seča je, ipak, počela 2006. godine. Zainteresovani su se obratili tadašnjem Ministarstvu nauke i životne sredine i zatražili dozvolu za izradu jedne ski-staze. Bar su je zatražili. Ali... “Ministarstvo ne može samo da donosi odluku o tome, tako da smo mišljenje zatražili od Zavoda. Oni su nam prosledili šta i koliko može da se uradi i mi smo tu dozvolu izdali”, kaže dr Miroslav Nikčević, bivši direktor Uprave za zaštitu životne sredine pri ministarstvu i dodaje: “Srbijašume, koje su zakoniti staraoci Stare planine, tu su dozvolu ignorisali i posekli daleko više nego što je dozvoljeno. Obrazloženje koje su dali bilo je da je tu predviđena žičara sa dvosednim korpama, ali da su povoljno našli sa četiri sedišta i …moralo je da bude šire. Republička inspekcija je zbog toga podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg direktora Srbijašuma Ješe Erčića, ali mi nije poznato šta je sa tom tužbom bilo”. Ni dr Lidija Amidžić nema precizniju informaciju: “Tužbu su podneli i građani iz dve nevladine organizacije, međutim nemamo nikakva saznanja da je predmet uopšte uzet u razmatranje. Dozvola je izdata isključivo za staru stazu koja je tu postojala i koju je trebalo samo malo srediti, međutim došlo je do ogromnog krčenja čiste šume, tako da su se za nepunih godinu dana stvorile razderotine duboke i do četiri metra. Negde je zemljište isprano gotovo do matične stene. Erozija je tako velika da ju je teško zaustaviti, a šume koje su po obodu tih staza već propadaju, zato što dolazi do klizanja stabala. Čitav prostor oko Babinog zuba, koji je zaista jedinstven, veoma je degradiran. Znam da je pokrenut postupak za sanaciju tog područja, što su opet velika novčana sredstva, a ja sam pesimista i sumnjam da će to ikako moći da se dovede u red, a u prethodno stanje – o tome nema ni govora.” A šta će ostati od Stare planine ukoliko se plan stvarno sprovede u delo i izgradi 40 žičara, 30 ski-staza i dva velika turistička kompleksa, najbolje svedoči podatak da je posle gradnje puta 80-ih za nekoliko meseci nestalo tri vrste retkih ptica. Danas ih ima 206, od kojih su 104 zaštićene Bernskom konvencijom, a dr Nikčević upozorava da će nestati jedno od jedinstvenih mesta gde se tetrebi skupljaju za paranje. „To je logično jer postoje vrste koje su pokretne i koje nisu. Ako počnete da gradite ski-centar, gmizavci i neke biljke koje su se tu zatekle ne mogu da odlete. Ptice kao veoma pokretni organizmi će otići i ako im se ostavi prostor između ski-staza. Smetaće im buka, ljudi, mašinerija. Tetreb je samo jedna od vrsta koje će otići”, kaže Luka Rubinjoni iz Asocijacije. Ali stradaće i nepokretne vrste koje je nemoguće sve nabrojati jer se kreću od zaštićenih vrsta mahovine pa sve do nekih sisara poput snežnih voluharica, veoma retkog „živog fosila”. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je odbacio sve analize ekologa uz obrazloženje da je kanadska kompanija „Eko sajn” poštovala sve ekološke principe prilikom izrade plana i objasnio nam da tamo neće biti fabrika već mnogo turista, skijališta i podzemnih garaža, što bi valjda trebalo da znači da parkirani automobili neće moći da ispuštaju gasove. Ministar je dodao još nešto – skijališta se grade i na Alpima i u Kanadi, a italijanski, švajcarski i austrijskih ekolozi nemaju primedbe. E, tu je pogrešio. Ekolozi iz prozvanih zemalja ovih dana panično upozoravaju javnost da zimski sportovi ugrožavaju živi svet na Alpima. Najglasniji su italijanski ekolozi koji su uradili detaljna istraživanja i ustanovili da na 35 odsto površine pokrivene ski-stazama nije zabeležena nijedna vrsta ptica, da su oko staza opustošeni eko-sistemi sa kojih je nestala ili osiromašila žbunasta i prirodna vegetacija, a da je naknadno veštačko zasejavanje stvorilo veoma siromašan travnati pokrivač. „Hitno se mora zaustaviti izgradnja novih ski-cetara u planinskim zaštićenim prirodnim dobrima, kao i utvrditi bolji menadžment postojećih centara prema očuvanju životne sredine”, kaže dr Klaudija Celada, direktor zaštite pri Bird Life. Drugi problem na koji ekolozi upozoravaju je promena klimatskih uslova i sve veća potreba za proizvodnjom veštačkog snega. Proces koji je veoma skup i koji će biti sve skuplji zbog konstantnog isušivanja, direktno utiče na zalihe vode i eko-sisteme u osetljivim područjima, jer se veliki deo vode koji je pretvoren u veštački sneg nepovratno gubi. „Moje procene, zasnovane na višegodišnjim eksperimentalnim merenjima isparavanja vode, biljne apsorpcije i sublimacije snega u evropskim Alpima i marokanskom Visokom Atlasu upućuju da je oko 30 odsto vode pretvoreno u veštački sneg izgubljeno. Ako tome dodamo podatak, do kojeg je došla Francuska agencija za vode, da se prilikom prerade izgubi oko 50 odsto vode, shvatamo koje su razmere tih gubitaka”, kaže Karmen de Jong, direktor istraživanja Planinskog instituta Univerziteta Savoja. A Balkan se od pomenutih regiona razlikuje po dve bitne karakteristike: previše je siromašan i nerazvijen za tako skupe i opsežne radove kao što je proizvodnja veštačkog snega i sanacija štete koja nastaje naknadno, a spada u jednu od regija sa najupadljivijim klimatskim promenama. Tvrdnja autora Plana da na Staroj planini pet meseci ima snega je besmislena, a to se jasno videlo prilikom otvaranja žičare 30. decembra 2006. Naravno, niko ne osporava da je hitno potrebno uraditi nešto da bi se vratio život na Staroj planini, ali se u tome ipak moraju poštovati neka pravila. „Zavod svakako nije protiv održivog razvoja, ali razvoja koji bi bio vezan pre svega za lokalne zajednice, za seoska naselja... Ima tu prostora za mnogo toga, ali mora da se radi strateški i mudro”, kaže dr Amidžić. Asocijacija za očuvanje i održivi razvoj Stare planine već je ponudila svoj projekat. Izračunali su da suma novca koju je Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije predvidelo za ski-staze, liftove i veštački sneg samo u 2008. iznosi 3.213.000 evra, a da bi ta suma bila dovoljna da se obezbedi 100.000 ovaca, 500 traktora i da se da 500 donacija od 20.000 evra da bi domaćinstva mogla da pokrenu eko-turizam koji je po važećim zakonima dozvoljen u drugoj zoni zaštite, ili da otpočnu neku od dozvoljenih delatnosti proizvodnje (otvaranje sušara, preradu šumskog voća, proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda...). „Želeli bismo da realizujemo akcije i na samoj Staroj planini, da se približimo stanovnicima, da zajedno sa njima radimo, da im predočimo kakvim prirodnim blagom raspolažu i da pomognemo ljudima da pokrenu organsku proizvodnju hrane i razvoj seoskog turizma”, kaže Luka Rubinjoni i dodaje: „Organizovali smo i peticiju, ali ovih dana nas ometa predizborna kampanja, jer ne bismo želeli da nas upotrebe tako što bi priču o očuvanje prirode stavili u neki međustranački politički kontekst. Vidim da je to tendencija i da sada to svi guraju. Hoćemo da se održimo samo na temi i da, kao što čuvamo kulturno nasleđe, moramo da čuvamo i prirodno.” Satiranje lincure Dok su se na jednoj strani Stare planine urušavale šume, na drugoj su kradljivci lekovitog bilja radili svoj posao – što da ne, ako država može da krši svoje zakone, zašto ne bi mogli i oni. Prošle godine su na području Arbinja poharali jedno od retkih staništa žute lincure u Srbiji, čime su naneli neprocenjivu štetu fondu lekovitog bilja Srbije, odnosno nacionalnoj prirodnoj baštini u celini. Da je reč o pravom ekološkom kriminalu svedoči činjenica da je zaplenjeno 136,5 kilograma korena žute lincure. O kojoj količini i vrednosti je reč najbolje govori podatak da jedna farmaceutska fabrika u Srbiji godišnje potroši najviše pet kilograma lincure, a da je za litar rakije dovoljan jedan gram ove lekovite biljke. Lincura je zakonom zaštićena biljna vrsta, a zbog svoje ugroženosti nalazi se na “crvenoj listi flore Srbije”, a njena eksploatacija i promet predmet su i međunarodne zakonske regulative. I pored toga je ima malo jer se redovno nelegalno eksploatiše, a pojedinih godina beležena su totalna pustošenja. Nažalost, ni žuta lincura ni Stara planina nisu jedina biljka i jedini lokalitet na kojima rade ekološki kriminalci, koji su svoju delatnost sa standardnog pustošenja šuma prebacili i na lekovite biljke. Razlog za to je verovatno pojačana zaštita šuma (Deliblatska peščara ima video-nadzor, Park Tare danonoćnu službu čuvara, Nacionalni park Fruška gora 24 sata kontrolišu 32 čuvara...) i nemogućnost da se pod sličan nadzor stave sva staništa lekovitih biljaka. Zbog toga je Zavod za zaštitu prirode u Nišu nedavno bio prinuđen da podnese tri krivične prijave protiv nelegalnih berača zaštićenog bilja u Sićevačkoj i Jelašničkoj klisuri, jer postoji opasnost da se na ovom lokalitetu, koji je nemoguće kontrolisati (radi se o nepristupačnom planinskom prostoru), potpuno istrebe lekovite biljke, posebno žalfija. Jer, berači ne poštuju protokol branja lekovitog bilja, već dolaze sa srpovima i kose čitave plantaže ili, što je mnogo gore, često beru biljke sa korenom, čime se biljka uništava zauvek. Može li išta da se uradi da bi se ovaj vid kriminala sprečio? Teško, mišljenje je dr Lidije Amidžić: “Mi imamo programe u školama za edukaciju o tome kako se bere bilje, mada postoji i niz uputstava kako se koje vrste sakupljaju iz prirode. To je jedan od dugogodišnjih projekata Zavoda. Ali, u praksi postoje veliki problemi. Sakupljanje vrsta iz prirode radi se na osnovu Uredbe o kontroli korišćenja i prometa divlje flore i faune i tu postoje vrlo jasne instrukcije kako se radi, kako se sakuplja, na koji način se dobija dozvola... Sve je regulisano, ali ima dosta prekršaja te uredbe, kao i prekršaja svih ostalih zakona.