Unitarna Bosna nije realna

Ričard HOLBRUK Pre 12 godina u Bosni je zaćutalo oružje, posle rata u kome je život izgubilo bar sto hiljada ljudi, a više od dva miliona njih ostalo bez domova. Od tada se Dejtonski sporazum, sklopljen 1995. godine, često preporučuje kao model za mirovne napore u drugim zemljama u kojima postoje duboke etničke ili religijske razlike. Na “federalističku” strukturu Bosne često je ukazivano kao na mogući model za Irak; u tim sugestijama prednjačili su senator DŽo Bajden i bivši predsednik Saveta za spoljnopolitičke odnose Lesli Geld. Svet je danas, međutim, manje-više okrenuo leđa Bosni. Vratio sam se tamo da vidim kako danas stoje stvari. Ono što sam zaključio o sadašnjoj situaciji na terenu od značaja je i za mnoge druge oblasti, uključujući Irak. (Ocene su navedene po američkom sistemu, od A do F, gde je A najviša, a F najniža ocena) Osnovni cilj Ocena: A+ Pre Dejtona u Bosni je više od 30 puta uspostavljen prekid vatre i svaki put bi taj prekid vatre bio prekršen. Naš osnovni cilj bio je da se rat okonča – jednom i zasvagda. Danas, posle 12 godina, možemo reći da je taj cilj u potpunosti ostvaren, a da cena koja je za to plaćena nije podrazumevala gubitak života ni jednog jedinog američkog vojnika, niti vojnika NATO-a. Al kaida Ocena: A Bili smo zabrinuti zbog toga što je u Bosni bila prisutna malo poznata grupa islamskih ekstremista, koja će docnije biti po zlu poznata kao Al kaida. U Dejtonskom sporazumu zatražili smo njihovo uklanjanje i dali smo pravo NATO-u da ih napadne. Da nije bilo Dejtona, Al kaida bi verovatno iz Bosne, a ne iz Avganistana, planirala napade 11. septembra (2001). Vojna integracija Ocena: B+ Zbog sporenja unutar NATO-a, posle Dejtona je ostala jedna zemlja sa tri vojske. Bilo je očigledno da je to neodrživo. Međutim, zahvaljujući upornim i samopregornim naporima koji su usledili, danas postoji jedinstvena komandna struktura i jedinstvena državna vojska, koncipirana u skladu sa smernicama NATO-a, tamo gde su ranije postojale tri zaraćene strane. Taj rad je još u toku, ali je već ostvaren sasvim opipljiv napredak. Fizička podela Ocena: A- Dok smo pregovarali, naširoko se predviđalo da će srpski i muslimansko-hrvatski entitet ostati fizički razdvojen tako da će zemlja biti podeljena. NATO je očekivao da će njegove snage patrolirati duž demilitarizovane linije razdvajanja, kao što je bio slučaj u Koreji. Ništa od toga se nije dogodilo. Mirno, bez ikakvog mešanja ili zaustavljanja, možete da se vozite s jednog na drugi kraj Bosne; oni ranije sveprisutni kontrolni punktovi sada su nestali. Ekonomska integracija Ocena C+ Postoji jedinstvena valuta i između etničkih grupa odvija se mnogo trgovinskih transakcija. Nevolja je, međutim, u tome što je korupcija duboko uvrežena i u jednom i u drugom delu Bosne, a mnogi političari se maskiraju u nacionaliste samo kako bi zadržali kontrolu nad preduzećima u državnom vlasništvu. Članstvo u EU Ocena: B- Kao i za njene balkanske susede, ni za Bosnu nema života u budućnosti ako ne bude članica Evropske unije. Otkako je propao paket reformi koji je predložio visoki predstavnik lord Pedi Ešdaun, ništa se ni za pedalj nije pomerilo – sve do ovog meseca, kada je usvojen sporazum o ograničenoj reformi policije. Time je Bosni otvoren put potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi predstavljalo važan korak ka članstvu u EU. To je najbolja politička vest koja je u poslednje vreme stigla. Politička integracija Ocena: C- Sve do aprila 2006. godine ostvarivan je napredak koji je, istina, bio spor, ali sistematski. Ešdaun se sa svog veoma uticajnog položaja međunarodnog predstavnika koji nadgleda celokupnu situaciju – taj položaj je ustanovljen u Dejtonu – svojski zalagao za reforme. Sačinio je paket ustavnih reformi koji je trebalo da ojača centralne institucije države, a da istovremeno ostavi mnoga ovlašćenja entitetima. Ešdaunu su, međutim, nedostajala dva glasa za neophodnu dvotrećinsku većinu u parlamentu BiH, pošto je Haris Silajdžić, čovek koji je tokom rata bio muslimanski premijer, a danas je jedan od članova tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, izrazio protivljenje tom reformskom paketu tvrdeći da će se njime ojačati pozicija Srba. Od tog neuspeha nije postignut nikakav značajniji politički napredak. Predsednik srpskog dela Bosne Milorad Dodik jeste podržao Ešdaunov plan, ali je potom okrenuo leđa reformama, iščekujući i tražeći podršku iz Beograda i Moskve. On sada gotovo svakim svojim potezom nastoji da oslabi i parališe centralnu vlast. Ta interakcija Silajdžića i Dodika je otrovna, a odvija se tako što Muslimani govore o ukidanju entiteta, dok Srbi prete da će proglasiti nezavisnost svog entiteta ako Silajdžić bude istrajao u svojim zahtevima. Obojica znaju da nijedan od tih stavova nije dozvoljen Dejtonom, a sprovođenje takve retrogradne politike moglo bi u velikoj meri da destabilizuje Balkan. (Ne treba zaboraviti da se rat upravo oko toga i vodio.) Nastavak dejtonskog procesa Međunarodna zajednica: C- Sjedinjene Države: C+ Rusija: F Mnogi moji sagovornici ukazali su na jednu istu stvar: politički napredak je zastao i počeo da se smanjuje kada je postalo jasno da Bosna nije prioritet Bušove administracije. Vašington mora imati na umu da bi bez snažnog američkog vođstva ostvarenja koja su u Bosni već postignuta, mogla da nestanu. Odluka da se NATO zameni manjim vojnim snagama Evropske unije predstavljala je strašnu grešku, koja je očigledno počinjena po nalogu tadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda. Reforme je još više podrio slabi Ešdaunov naslednik, čime su oportunisti među političarima samo osokoljeni da još jednom zaigraju na etničku kartu. Novi visoki predstavnik Miroslav Lajčak iz Slovačke jeste vešt diplomata, ali on ne dobija dovoljno podrške iz Brisela, a Rusi se suprotstavljaju gotovo svemu što on čini; oni i inače nastoje da podriju sporazum koji je svojevremeno bio postignut uz njihovu pomoć. Spoljnopolitički odnosi Ocena: C+ Postoji jedinstveni pasoš, etničke grupe dele ambasadore i postoji manje-više jedinstvena spoljna politika. Poslednji ministar spoljnih poslova bio je Srbin, a na njegovo mesto došao je bosanski Jevrejin. Pouke za druge zemlje Nijedan sporazum ne vredi mnogo ako se ne sprovodi i ne nameće vrlo odlučno i odvažno. Politički sporazumi moraju odražavati istorijsku i etničku realnost. Unitarna država sa jakom centralnom vlašću može dobro funkcionisati u Francuskoj ili Japanu, ali ne u Bosni – niti, uveren sam, na takvim mestima kao što su (da navedem ovde samo neka) Irak, Avganistan ili Sudan. U tim zemljama (baš kao i u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Indiji) mora postojati podela vlasti između centralnih organa i organa na nivou saveznih država ili pokrajina. Sjedinjene Države moraju priznati takvo stanje u Iraku. Washington Post