Otimanje o ruševine

Ove dve fotografije onoga što je ostalo od bombardovane zgrade Saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša – slika su i prilika današnje Srbije. Zemlja nam je i dalje u ruševinama, a marketinški eksperti se otimaju o nju kao o oglasni prostor. O reklami za Koka-Kolu, NIN je već pisao. Ingeniozni um nekog od gospode spin-doktora i marketinških bisera mondijalističke provenijencije pet dana pred februarske izbore naredio je da se na kreaciju NATO-a navuče lepo lice američkog imperijalizma – Koka-Kolina reklama “Fabrika radosti”. Gradska vlast, ona ista koja skoro deceniju nije počistila ni srču na vratima MUP-ove zgrade, nije imala ništa protiv. Pred majske izbore, marketinški genijalci patriotskog bloka uzvratili su udarac. Ima već desetak dana kako je cela zapadna strana (!) zgrade bivšeg MUP-a pokrivena ciradom: Podrži Srbiju – Koštunica. Simbolika bi, valjda, trebalo da bude u tome da samozvani čuvari plamena antinatovske Srbije čuvaju porušenu zemlju od daljeg rušenja. I zato valjda da glasamo za njih. Duboko. Izgleda da je neko od spin-mozgova doslovce shvatio ironiju NIN-ovog novinara (tekst “Spinovanje radosti”, NIN br. 2979, 31. januar) da bi zjapeća rupčaga nagorelih zidina bivšeg MUP-a mogla da bude zgodan simbol neke nove izborne kampanje. Elem, kako marketinškim ekspertima stilske figure loše idu, pa sve što pročitaju uglavnom bukvalno shvataju, izađimo im u susret. Budimo doslovni. Gospodo spinovi, ima nešto što ne može. Da li je bila bruka i za Koka-Kolu i za Beograd da na živom spomeniku NATO bombardovanja 1999. godine zaleprša šarena “Fabrika radosti”? Bila je. Jer, šta je na kraju trebalo Koka-Koli, planetarnoj zveri od brenda, da bude dovedena u vezu s NATO-om (naličjem američkog imperijalizma), bombardovanjem Beograda i predsedničkom kampanjom u Srbiji? E, tako je isto i sad bruka da se jedna em srpska em demokratska em državotvorna politička stranka, reklamira na ruševinama. Ne ide. Sramota je. Neukusno je. Zarađivati na tragediji je nemoralno, gospodo spinovi. Skupljati glasove na ruševinama – čist baksuzluk. Ravno pljačkanju mrtvaca, bože nam prosti. Nego, da ne ulazimo sad u to kome je uopšte palo na pamet da ruševine iznajmljuje kao oglasni prostor, ko je kome dao novac za to i ko se kako ugradio. Da ne pitamo opet zašto gradska vlast nije uradila ama baš ništa za sve ove godine da na bilo koji način ukloni te ruševine i poštedi građane i turiste morbidnog prizora. Drugo je ovde pitanje i za srpske patriote i za srpske globaliste. Gde je naša nulta tačka, gospodo s vizijom? Gde je taj Ground Zero (simboličan naziv za mesto na Menhetnu gde su srušene Bliznakinje) ovog grada i ove zemlje koji ćemo svi poštovati kako rečima tako i delima i imati za njega bar elementarno razumevanje? I kako da vam poverujemo da ćete odbraniti Kosovo ovakvi, kad se o ruševine otimate kao deca o polupanu zvečku? Svako iz svog dupka.