Teorija zavere

Tačno pre nedelju dana u bolnice koje, srećom, nisu od onih koje su u štrajku, počela su da pristižu deca otrovana bakterijom salmonela. Već u tom prvom prizoru u kom su izbezumljeni roditelji nosili mališane sa jakim bolovima i visokom temperaturom, o našoj stvarnosti moglo se saznati nešto više od toga da u 21. vek ulazimo sa bakterijom koja se širi samo onda kada su higijenski uslovi neadekvatni, a zaduženi da se brinu o tome nonšalantni. Recimo, kakav je izbor otrovane dece i njihovih roditelja.

“Moje dete se više nikada neće vratiti u vrtić”, rekla je jedna majka. “Nadam se da će tokom ove nedelje uspeti da srede vrtiće, jer ja od ponedeljka nemam gde da ga ostavim”, rekla je druga. I - to je to: neki imaju alternativu, a drugi su oslonjeni isključivo na nadležne u ovoj državi i njihovu dobru volju da razreše misteriju trovanja i što je daleko važnije, postaraju se da se ne ponovi. Podatak da je prvog dana nakon što su obdaništa ponovo otvorena u njih došlo “čak 40 odsto dece manje”, što je ocenjeno kao strah roditelja, mogao bi se gledati i iz drugog ugla: došlo je 60 odsto dece u trenutku kada je objavljena informacija da je tokom epidemije zaraženo 427 lica, od kojih su većina deca, a manji broj zaposleni.

Dakle, većina roditelja nema alternativu i moraće da se osloni na dobru volju nadležnih koji bi morali da se pozabave pitanjima koja nisu tako atraktivna kao izbori i koja se više tiču “malih” svakodnevnih stvari. Recimo: jaja i mleko se moraju termički obraditi na temperaturi većoj od 60 stepeni jer je kuvanje pudinga u trajanju od dva minuta na temperaturi od 50 stepeni nemar a ne diverzija; meso koje se termički obradi ne sme se vratiti u sud u kome je stajalo pre obrade; namirnice se ne mogu nabavljati preko rođačkih veza i bez kontrole, posebno kada su visokorizične; sa decom ne mogu raditi oni koji se stalno vajkaju da su im plate niske; direktori ne mogu biti ljudi koji prilikom prve nevolje upere prst i viču: kriv je kuvar....

“Pozivam javnost, pozivam sve korisnike da nam se priključe i pomognu u pronalaženju pravog uzroka: da li je spoljašnji neprijatelj, diverzija ili nešto drugo”, izjavila je direktorka predškolske ustanove “Zemunski biser” Radmila Gligorovski, nekoliko sati pre nego što je smenjena zajedno sa zamenikom direktora i dijetetičarom te ustanove.

U tom trenutku već se sa velikom sigurnošću znalo da je uzrok trovanja krempita, mada na uzorku koji je pregledan nisu otkriveni tragovi salmonele, već samo da je zajednički objedinitelj svih otrovanih to što su jeli ovu namirnicu. Međutim, veliku nejasnoću je izazivalo (moglo bi se reći - još uvek izaziva) to što se epidemija pojavila u pet objekata, a u dva koja se snabdevaju iz iste centralne kuhinje nije oboleo niko, dok su se u osmom objektu pojavili samo pojedinačni slučajevi. Istraga, naravno, još nije sprovedena do kraja, ali poslednju reč koju bi u subotu trebalo da da Ministarstvo unutrašnjih poslova, teško da će razrešiti ovu nedoumicu. Jednostavno, policija po svom profilu nije baš institucija koja bi trebalo da ustanovi kako je bakterija birala krempite koje će preskočiti. Ali, uz nadu da će bar ustanoviti krivce, možda će i ovo pitanje biti rešeno.

Za Skupštinu grada slučaj je rešen - krivi su radnici centralne kuhinje predškolske ustanove “Zemunski biser”.

“Što se mene lično tiče, istraga je završena. Želim da obavestim bivšu direktorku da se ne radi o diverzantima i spoljnim neprijateljima. Dok je ona bila kod kuće, a ja znam da je otišla kući posle kolegijuma koji je održan, uklanjani su tragovi, oribani podovi, za to imam dokaze i izneću ih tamo gde bi trebalo”, izjavila je Zorica Pavlović, gradski sekretar za socijalnu i dečiju zaštitu.

Smenjena direktorka je uzvratila da i nije smenjena jer za to nije dobila ni pismeno ni usmeno obaveštenje, a i da se ne oseća baš krivom jer “nije mogla da stoji kao stražar” nad radnikom koji je trebalo da ostavi taj uzorak. Ona, naravno, ne objašnjava kako je iz kuhinje nestao sporni uzorak, a kako su ostali uzorci zdrave hrane, ali upire prst i krivicu svaljuje na glavnu sestru na preventivi i glavnog kuvara.

Po svemu sudeći, krivo je mnogo njih a i te kako znaju da su krivi, jer kako bi drukčije iz frižidera nestalo baš ono što je zaraženo, a kuhinja ipak nije nađena samo sa praznim posudama.

O ostalim krivcima predsednik gradske vlade Nenad Bogdanović je rekao: “Naravno, ima tu krivaca koji, kada se ovakve stvari dešavaju, ne mogu da se ponašaju kao što su se sada ponašali. Naime, kada se u domu zdravlja, bilo kom, pojavi 10 ili 15 dece iz neke institucije u kojoj boravi više dece, onda je neophodno odmah uraditi ključnu stvar, a to je da se o tome obavesti Gradski zavod za zaštitu zdravlja i pokuša da se utvrdi da li ima nekih epidemioloških razloga za to što se desilo.”

Dakle, zakazali su i neki domovi zdravlja. I ko još? Možda je trenutak da se pretrese i pitanje zašto je vrtićima dozvoljeno da sami nabavljaju mleko, jaja i voće, kada Gradski zavod vrši veoma strogu kontrolu namirnica koje se upotrebljavaju u ishrani dece. Zar ne bi sve trebalo da bude centralizovano i na isti način kontrolisano?