Dodikova knedla

Mada u sukobu Dodika i Mesića nema novih teza, ne čuje se ništa što već ranije u raznim prilikama nije rečeno, mediji, ipak, pogotovo zagrebački, ovu temu već danima ne ispuštaju. I sve je kao pre – u Zagrebu svi su stali na Mesićevu stranu, u Banjoj Luci na Dodikovu, a u Sarajevu, očekivano, uz Mesića. U celoj dramaturgiji neki detalji čine se veoma važnim. Tako je još prilikom pozdravljanja gostiju Dodik dobio ubedljivo najjači aplauz. I kada je govorio. A, počeo je rečima kako mu je stala „knedla u grlu” kada je slušao uvodničare o položaju Srba u Hrvatskoj. Pozvao ih je da se obrate i Republici Srpskoj za svaku vrstu pomoći, ali gotovo svi mediji u Hrvatskoj nisu čuli nastavak rečenice koji glasi: „uvažavajući činjenicu da je Hrvatska država i ima svoje institucije”. Mesić ne samo da nije čuo to, već je i pre Dodikovog izlaska za govornicu napustio skup, a na izlazu novinarima izrazio čuđenje otkud premijer Republike Srpske uopšte u Zagrebu, a onda izrazio očekivanje da „Beograd jasno kaže Srbima u BiH da im je domovina BiH, glavni grad Sarajevo, te da ondje trebaju kreirati svoju politiku”. Još je dodao da je „Republika Srpska nastala na etničkom čišćenju”. Dodik je za te njegove reči čuo tek kada je krenuo za Banju Luku i odmah reagovao: „Mesiću je bolje da ćuti, neka ne pokušava da zamaže oči domaćoj i svetskoj javnosti kojoj je dobro poznato da je Hrvatska nastala na najvećem etničkom čišćenju počinjenom nakon Drugog svetskog rata”. A onda je i on izrazio očekivanje da Hrvatska vrati prava koja je oduzela Srbima. Zbog svega toga iz banjalučke optike deluje da je ovaj sukob isforsiran, pre svega u Zagrebu, kako bi se u zasenak bacilo samo zasedanje Velike skupštine Srpskog narodnog veća, ali i medijski prekrile poruke Tompsonovog koncerta koji je u ovom gradu održan dan pre. Ni približno tako burno oficijelni Zagreb nije reagovao na gotovo istovetne reči ministra spoljnih poslova Jeremića o etničkom čišćenju, pa se u Banjoj Luci misli da se prilično grubim udarom na Dodika delom šalje poruka i Beogradu. Ipak, u reakcijama oficijelnog Zagreba postoje i nijanse koje u sveopštoj svađi i galami samo retki primećuju. Tako je prva reakcija Sanadera bila samo preko portparola. Koji dan kasnije se i on sam oglasio zamerajući Dodiku što nije rekao da dolazi iz BiH već iz RS, a najviše su mu zasmetale reči o etničkom čišćenju. Ipak, našao je za shodno da kaže kako Dodik nije persona non grata u Hrvatskoj i uz to je potvrdio da on uskoro putuje u Banju Luku na poziv Dodika i tamošnjeg biskupa. Baš tu se krije važan detalj u prilično komplikovanim odnosima između Zagreba i Banja Luke. Dosadašnji poslovi se mere stotinama miliona evra, a najavljuju se znatno veći. Istovremeno, oni koji pažljivije prate hrvatske medije već poodavno uočavaju kako se tamo uporno kreira slika o Dodiku kao o primitivnom i ekstremnom političaru. Lepe reči zagrebačka štampa za njega ima jedino u malotiražnim izdanjima za BiH i to samo onda kada se on zalaže za treći, hrvatski entitet u BiH. I poziciono i opoziciono Sarajevo je sukob Mesića i Dodika iskoristilo na svoj način. Gotovo horski je od ovdašnje međunarodne uprave traženo da kazni Dodika. I namesnik Lajčak je izdao posebno saopštenje u kojem stoji kako Dodik „suštinski ne razume evropske vrednosti”. Očekivano, očekivanja Sarajeva ovim nisu ispunjena, pa su tamošnje političke partije izdale nova saopštenja u stilu kako ništa i niko ne valja u Banjoj Luci sve dok se Republika Srpska ne ukine. Iz Banje Luke je, opet očekivano, na sličan način odgovoreno. Ali, sve to je u BiH već viđeno. I sve je samo do sledeće prilike.