Arhiva

Žena sa Lezbosa

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Holivud nas je već poodavno navikao na filmove u kojima se propoveda da je biti “gej” jako moderno i zabavno, a da svako ko se mršti na to, zaslužuje osudu kao “homofob”, politički nekorektna osoba. Doskora se ta priča odnosila uglavnom na muškarce. Sada iz Holivuda stižu obeshrabrujuće vesti, ne u filmovima nego iz stvarnog života. Kako saznajemo iz trač-rubrika, prelepe glumice kao En Hejš (tako se čita Anne Heche) ili Porša de Rosi, pa i njihove postarije ali veoma simpatične koleginice kao Yodi Foster ili Elen Dedženeres, izjavljuju da ih muškarci uopšte ne zanimaju i da s radošću pozdravljaju donošenje kalifornijskog zakona o legalizaciji istopolnih (same-sex) brakova. Verovatno su takve vesti navele inž. Vladimira Lapčevića da se upita zašto se u novinama sve češće piše lezbijka, umesto kod nas običnijeg oblika lezbejka. O ženama sa ostrva Lezbosa u Egejskom moru, još vekovima pre naše ere, pričalo se da vode ljubav jedna s drugom. Taj etnografski kuriozitet verovatno bi bio zaboravljen da među njima nije bila i Safo, najveća književnica starog veka, čiji su mnogi strastveni stihovi bili upućeni devojkama. Tako je nastao izraz “lezbijska ljubav”. Naš sufiks -ijski obično se javlja u izvedenicama od imenica na -ija (azijski), ali i od onih na -ij (medijski), na -i (malijski, burundijski), kao i od onih sa suglasničkom grupom na koju ne bi mogao doći sufiks -ski, npr. gardijski od garda, nordijski od nemačkog Nord (sever), baskijski od Bask. Sufiksi -ejski, -ejac, -ejka, naprotiv, javljaju se samo tamo gde je u izvornom jeziku postojalo “e”, kao u epikurejski, epikurejac (od grčkog Epikoureios), evropejski, Evropejac, Evropejka (latinsko Europaeus od grčkog Europaios), plebejski, plebejac, plebejka (lat. plebeius). Pošto od grčkog Lesbos pridev glasi Lesbios, proizlazi da će i kod nas biti pravilno lezbijski, Lezbijac (stanovnik Lezbosa), Lezbijka (s malim l u seksološkom značenju), a ne lezbejski i lezbejka. Inž. Lapčević je inače strasni filatelista, pa redovno vodi prepisku oko razmene maraka sa svojim kolegama po hobiju. Tako se desilo da je nedavno, šaljući cirkularno pismo u takozvanom kovertu prvog dana, napisao u mnogo primeraka: “Sa onim filatelistima koje ovo pismo interesuje i zadrže ga, obračunaću se posebno, ostale molim da budu ljubazni i vrate mi koverat nepresavijen.” Glagol “obračunati se”, kaže on, nasmejao je jednog od primalaca pisma, koji mu je otpisao da jedva čeka obračun i da uveliko trenira borilačke veštine! Sad se naš čitalac sekira zbog nepromišljenog izbora reči, dok se meni čini da zapravo i nije pogrešio. Pogledao sam tim povodom u rečnike i otkrio nešto zanimljivo. U “Rečniku srpskoga jezika”, kao i u velikom Matičinom rečniku iz koga je ovaj nastao, za povratni glagol obračunati se data je samo definicija “doći u sukob, sukobiti se (u raspravi, borbi, tuči)” i dodat je izraz fizički se obračunati, “potući se”. U Anićevom “Rječniku hrvatskoga jezika”, naprotiv, dato je pod a “izvršiti obračun s kim; razračunati se”, a tek pod b, sa oznakama pren.(eseno značenje) i razg.(ovorno), “sukobiti se, potući se”. Slično je i u Bensonovom srpskohrvatsko-engleskom rečniku, gde su za ovaj glagol data tri značenja: najpre “srediti račune s nekim” (to settle accounts njith someboddž), zatim “potući se”, i najzad “upotrebiti silu prema kome”, kao u primeru “policija se grubo obračunala s demonstrantima”. Šta sad? Mislim da treba priznati da je u oba Matičina rečnika načinjen mali propust, to jest da je dato samo preneseno značenje glagola, a izostavljeno osnovno, izvedeno iz imenice račun. Bolje je to priznati nego čekati da neki domoljubni ljuboslov dohvati ovaj primer kao dokaz za urođenu srpsku agresivnost: eto, dok se Hrvati obračunavaju uz pomoć novca, čekova i priznanica, Srbi znaju jedino za obračun pesnicama i noževima! Inž. Lapčević još napominje kako mu je skočio pritisak kad je u dnevniku RTS-a čuo šta o nemirima u Bagdadu javlja “agencija Di-Pi-Ej” – a to je nemačka Deutsche Presse-Agentur, dakle De-Pe-A. To nas još jednom vraća na neizbežnu temu “angloholizma”, o kojoj ćemo govoriti i sledećeg puta.