Švaba veruje u rad, rad i – vino

Fascinantna je karijera Ditera Hunda (Dieter Hundt), predsednika Udruženja nemačkih privrednika (Bundesvereinigung der Deutschen Arbeitgeberverbände” – BDA). Na čelu Udruženja je od 1996. godine. Šest godina pre toga (1990-1996) bio je član Upravnog odbora tog udruženja čije je sedište u Berlinu. Od 1996. do 2004. bio je potpredsednik Udruženja privrednika Evrope (UNICE) u Briselu. Pre toga je godinama (1988-1996) bio predsednik uticajnog Udruženja metalske industrije pokrajine Baden-Virtemberg. Član je upravnog odbora nemačkog fudbalskog prvoligaša „Štutgart”. Tu spisku funkcija nije kraj: član je Upravnog odbora Zemaljske banke Baden-Virtemberg; 1991-2006 . član Kontrolnog saveta „Nemačkog telekoma” čije je sedište u Bonu; član je upravnih odbora u još desetak velikih nemačkih firmi, osiguravajućih društava i banaka. Rođen je 1938. u Eslingenu, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Mašinski fakultet je završio u Cirihu. Doktorirao je tehničke nauke u Bazelu. Oženjen je i ima dvoje dece. Milioner. Jedan od najmoćnijih ljudi Nemačke. Nosilac je brojnih državnih odlikovanja Nemačke, Austrije i Evropske unije. NJegova fabrika u Uhingenu zapošljava više od hiljadu i sedamsto radnika, a godišnji promet firme iznosi preko dvesta i trideset miliona evra. Razgovor počinjemo o poziciji prvog čoveka Udruženja privrednika Nemačke. Hund: To je pre svega odgovornost i obaveza. Javno i aktivno se bavim tekućim ekonomskim pitanjima. Ovo me neizbežno vodi i u političke vode. Ja se ne slažem sa trenutnom politikom vlade, jer smatram da je nemačka privreda suviše opterećena raznim državnim nametima i porezima. NIN: Kako, inače, ocenjujete rad nemačke vlade? Hund: Prvih godinu i po dana radila je dobro. U poslednje vreme su napustili dobru ekonomsku politiku. Od leta prošle godine povukli su nekoliko loših poteza. Počeli su sa povećanjem davanja nezaposlenima, zatim su povećali penzije i, treće, doneli su neke zakone koji zabrinjavaju male i srednje firme. U pitanju je zakon o pravu nasledstva preduzeća. Prošle godine je u Nemačkoj 70.000 firmi prešlo u ruke mlađih članova porodice. U mnogim zemljama, kao u Austrija na primer, ne plaća se porez na nasledstvo preduzeća. NIN: Koji politički pravac vam zadaje najveće glavobolje? Hund: Levičari. Oni upotrebljavaju populističke, popularne fraze, koje niko ne može da ostvari. Odakle novac za takve projekte? Oni nemaju odgovor, ali zato umeju da lepo pričaju. Ovo je moja principijelna kritika na račun politike i društva. Reč je o ranijoj komunističkoj partiji, koja ima veliki procenat birača u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Mislim na Gregora Gizija, a na prostoru bivše Zapadne Nemačke u prvi plan je izbio Oskar Lafonten. To je pogrešan put za naše društvo. Nažalost, vladajuća koalicija nije sposobna da se odupre toj politici. Sve više se priča o socijalnoj nepravdi, o rastućem siromaštvu u Nemačkoj. Postavljam pitanje: koja zemlja na svetu uživa veći standard od Nemačke? Svega nekoliko država je ispred nas. To je činjenica. Politika je ovde zatajila. NIN: A koliko su odgovorni fabrikanti, preduzetnici? Hund: Naravno da i tu ima grešaka. Ali reč je o veoma malom broju zloupotreba. Od više tri miliona poduzetnika može se govoriti da zloupotreba ima u možda pedeset ili sto firmi. I sada štampa napada „zle kapitaliste”. Ovo jednostavno nije pošteno. Naš privredni sistem je solidan, korektan i stabilan. NIN: Pozdravili ste nedavno otvaranje francuskog tržišta za radnu snagu iz istočne Evrope. Hund: Ja zahtevam od nemačke vlade da sledi put Francuske i da i mi otvorimo naše tržište radne snage. To je u interesu naše privrede. Sudeći po prvim reakcijama, sumnjam da će naša vlada rešiti problem. Nama je hitno potrebna radna snaga iz drugih država. U prvom redu mislim na ljude iz istočne Evrope. Nemamo dovoljno radnika. Pre svega nam nedostaju visokokvalifikovani stručnjaci. Mislim na alatničare, mehaničare, mašinske tehničare i inženjere i tako redom. Takvih radnika ima u istočnoj Evropi i oni su veoma dobro i stručno školovani. Inače, zabrinjava što u Nemačkoj imamo sve manje inženjera. NIN: Kako ocenjujete situaciju u svetskoj ekonomiji? Hund: Svedoci smo znatnog pada privrednog rasta u Sjedinjenim Državama, ali i u Japanu. To naravno ne može da ostane bez posledica za evropsku i nemačku ekonomiju. Nemačka je jedan od svetskih šampiona u pogledu izvoza. Zbog slabog dolara i jakog evra, naš eksport je mnogo poskupeo. Firme koje najvećim delom žive od izvoza u Ameriku imaju sada velikih problema. NIN: Nafta, gas i ugalj su poskupeli. Da li je to veliki problem i za nemačku ekonomiju? Hund: Veliki. Naročito je pogođena automobilska industrija. Došlo je do znatnog poskupljenja čelika i lima na svetskom tržištu. A upravo ova grana industrije zapošljava stotine hiljada ljudi u Nemačkoj. Sada je prosek starosti nemačkih automobila oko devet godina. Još pre nekoliko godina on je iznosio svega četiri ili pet godina. Sve to nije dobro za konjunkturu. NIN: Zapažen je odlazak Nemaca kao „gastarbajtera”, pre svega u Švajcarsku i Austriju. Hund: Prvi put u istoriji svedoci smo da više Nemaca radi u Austriji nego austrijskih državljana u Nemačkoj. Još do pre deset godina, takvo stanje bilo je nezamislivo. Švajcarska je atraktivna za nemačke poduzetnike, jer ima dobru poresku politiku. NIN: Koliko su mladi ljudi u Nemačkoj spremni da idu u rizik, da osnuju firme? Hund: Tu su Sjedinjene Države još ispred nas. Istraživanja među studentima, apsolventima u Nemačkoj pokazuju da većina želi da radi u velikim, solidnim firmama, a samo manji broj planira da osnuje sopstvena preduzeća. Možda je i ovo stvar mentaliteta. Nemac ne voli da rizikuje. Ako u Americi mlad čovek osnuje firmu i doživi bankrot, to ne predstavlja veći problem. Već sledećeg dana on je na nogama i pokušava da ponovo osnuje firmu. U Nemačkoj takav čovek dobije etiketu „neuspešnog, propalog čoveka”. Pokušavamo da promenimo stvar. NIN: Predviđate da će ove godine broj nezaposlenih bude manji od tri miliona? Hund: Da. Poslednje dve godine u Nemačkoj je stvoreno preko milion novih radnih mesta. Znatan porast zaposlenosti mora da se nastavi i da bude intenzivnije. Pa ipak, nezaposlenost ostaje najveći društveni problem Nemačke. Zahtevi sindikata za povećanjem plata radnika mogu da ugroze rast nemačke privrede i da dovedu u pitanje smanjenje broja nezaposlenosti. NIN: Zagovornik ste ukidanja prepreka koje mogu da ugroze nesmetani rast proizvodnje. Angažovani ste na projektu „malih plata”. Time ste protiv sebe dobili ne samo funkcionera iz sindikata, nego i mnoge političare. Hund: To me nimalo ne uzbuđuje. Jer moji predlozi imaju za cilj da ojačaju našu ekonomiju, a time i Nemačku. Za tako veliki porast zapošljavanja, bitne zasluge ima upravo zakon, koji sada dozvoljava zapošljavanje radnika i ispod cene, odnosno tarife, koja je sve donedavno bila na snazi. Ova zakonska promena naročito je dobro došla za nekvalifikovane radnike. Oni donedavno gotovo nisu imali nikakvih izgleda da nađu zaposlenje. NIN: Gospodine Hund, vi ne samo da stojite na čelu jednog od najmoćnijih lobija Nemačke, nego ste i vlasnik velike firme „Allgaier-Njerke” u Uhingenu. Kako reagujete kad radnici u Vašom preduzeću zahtevaju veće plate? Hund: Imam potpuno razumevanje za njihove zahteve, ali samo dok njihove želje ne ugrožavaju radna mesta i uspeh firme. Gde je ta granica? To nije lako odrediti. Na primer, velika konkurencija u proizvodnji delova za automobile i alate stiže iz Japana, Južne Koreje, Kine. Radnici u tim firmama u Nemačkoj prosečno zarađuju oko 2.500 evra, a u spomenutim zemljama oko 350. Kvalitet robe u Nemačkoj je bolji nego u većini tih zemalja. Ali drugi veoma brzo uče i naši proizvodi su bolji, ali ipak nisu osam puta bolji. NIN: Da niste preduzetnik, već samo zaposlen u nekoj firmi, kako biste se ponašali prema vlasniku firme? Hund: Otvoreno bih mu kazao: Šefe, ja se borim da sačuvam radno mesto u vašem preduzeću i da firma dobro posluje. Kada to postignem, onda imam pravo da zahtevam povećanje plate. NIN: Radnici u vašoj firmi su poslednji put štrajkovali pre više od dvadeset godina. Nije li došlo vreme da oni ponovo štrajkuju za veće plate? Hund: Štrajk je u našem vremenu neka vrsta anahronizma. Retko koja firma u Nemačkoj je danas samo nacionalna. Živimo u globalnom vremenu, gde je uobičajena saradnja firmi sa firmama koje se nalaze u nekoliko drugih država. U velikoj međunarodnoj konkurenciji odlučiti se na štrajk jednostavno ne vodi ničemu. To su zaostale metode. Štrajk danas pre svega donosi štetu samim radnicima, a onda i nemačkoj ekonomiji. NIN: Kakvi su izgledi da se u Nemačkoj zaposle studenti koji su upravo diplomirali? Hund: Ako su u toku studija bili usmereni na praksu, upoznali kako funkcioniše proizvodnja i prava radna atmosfera, tada su izgledi dobri. Visok nivo obrazovanja i stručnosti predstavlja najbolju zaštitu protiv nezaposlenosti. O ovome govore i same brojke. Akademski obrazovani građani, naime, čine svega četiri odsto nezaposlenih. NIN: Koja su radna mesta danas naročito tražena? Hund: Svako ko je dobro kvalifikovan ima velike šanse da nađe posao u Nemačkoj. Takvo pozitivno stanje pre nekoliko godina nije postojalo. Mnoge firme mesecima traže stručne radnike, ali na tržištu radne snage ne mogu da ih nađu. Ovo se naročito odnosi na apsolvente tehničkih fakulteta i fakulteta prirodnih nauka. U proizvodnom sektoru nedostaju visokokvalifikovani. U sektoru usluga trebaće nam akademski obrazovana radna snaga i to pre svega menedžera i konsultanata. NIN: Kakvo je nemačko školstvo? Hund: Najnoviji rezultati Piza-studije (PISA-Studie) pokazuju da je nemačko školstvo u nešto boljoj poziciji nego prethodnih godina. Ali stanje nije zadovoljavajuće. Samo jedan podatak. Svaki četvrti petnaestogodišnji đak u Nemačkoj nije u stanju da pročita i razume jednostavne tekstove. Bilo je nekih reformi u školstvu, ali to nije dovoljno da bi se Nemačka našla u samom vrhu, kako je to bio slučaj početkom dvadesetog veka. Nemačka je na putu koji daje nadu, ali reforme u školstvu su tek započete. Ovakvi problemi nisu tema isključivo pojedinačnih vlada. To treba da rešavaju državna politika i politika nemačkih pokrajina. Zaostatak na polju obrazovanja najboljim evropskim zemljama moramo da nadoknadimo što pre. NIN: To uključuje i celodnevni boravak đaka u školi? A već u obdaništu započinje se sa učenjem nekih predmeta... Hund: Da, to su odlučujući koraci. Posebno mislim na celodnevni boravak dece u školi. Nadalje, moraćemo da poboljšamo rad sa veoma obdarenim učenicima, ali i sa decom imigranata, koja pre svega treba da dobro nauče nemački, da bi uopšte imala izgleda da se zaposle. Veću pažnju valja da posvetimo matematici i prirodnim naukama. Moramo da školujemo kvalitetan nastavnički kadar. Bez kvalitetnih i sposobnih učitelja i profesora nema dobrog obrazovanja. Veliki posao je pred nama. NIN: U razredu u nemačkim školama u proseku je trideset đaka? Hund: Shvatili smo značaj ovog pitanja i radićemo na tome da se razredi smanje, a poveća broj učitelja. NIN: Studije pokazuju da uspeh u školi u velikoj meri zavisi i od standarda roditelja. Koliko je ta analiza tačna? Hund: Piza studija takođe pokazuje da ni u jednoj industrijski razvijenoj zemlji sveta školski uspeh đaka ne zavisi toliko od primanja roditelja kao u Nemačkoj. Mora veća pažnja da se posvećuje deci čiji roditelji imaju male plate. NIN: Broj nezaposlenih u Nemačkoj je u proseku Evropske unije. Šta bi trebalo da uradi država da u Nemačkoj nezaposlenost bude manje od tri odsto radno sposobnog stanovništva? Hund: Već smo pričali o obrazovanju. I privreda mora da poveća ulaganja u istraživački rad. Mora da se ukine zakon koji garantuje minimalna primanja radnika. Ovaj zakon deluje kontraproduktivno. Poduzetnici plaćaju suviše veliki porez. Kapitalu onda ostaje manje novca da ulaže u proizvodnju. Današnja vladajuća koalicija upravo je krenula suprotnim putem. Politika mora već jednom da prestane da ispunjava predizborna obećanja, jer to šteti nemačkoj privredi. NIN: Vaše viđenje je i po pitanju nuklearnih centrala kontroverzno. Šta je suština problema? Hund: Zavodljivim frazama oko radnog vremena, plata, pokušava se zadobiti podrška javnosti. Pri tome se ne vodi računa o tome da li mi uopšte možemo da ovaj ili onaj projekat finansiramo. Slično je i sa nuklearnim elektranama. Od evropskih zemalja samo u Nemačkoj vlada jednoumlje, da moramo da se odreknemo gradnje nuklearnih elektrana. Ja sam Švaba, dakle, iz pokrajine Baden-Virtemberg. Mi uvozimo preko pedeset odsto naše struje iz Francuske. A izvor te energije su nuklearne centrale. A mi istovremeno „gasimo” jednu za drugom naše nuklearne elektrane. Koje su sigurne i dobro funkcionišu. Energija iz nuklearnih elektrana je isplativa, čista, ne zagađuje ljudsku sredinu. Struja koju Nemačka dobija iz vetrenjača procentualno je potpuno beznačajna. Nemačka industrija nikada ne može da se osloni na vetar. A o sunčevoj energiji da i ne govorimo. NIN: Koliko časova radite nedeljno? Hund: Devedeset do sto časova. NIN: A podržali ste predlog da ljudi ne idu u penziju ne sa 65 nego kasnije, sa 67 godina. Zašto? Hund: Kada čovek ode u penziju, njegovo radno mesto je slobodno, ali ovo ne znači da će to mesto odmah za zauzme nezaposlen, ili mlad čovek kome je to prvo radno mesto. Ovakav slučaj bismo imali samo u slučaju da su sva tri spomenuta radnika jednako dobro kvalifikovana. Iz iskustva, međutim, znam da mi imamo veoma veliki broj starijih i oni su veoma visoko kvalifikovani. Imaju veliko znanje i iskustvo. Takve ljude ne valja slati u penziju, ako oni sami žele da i dalje rade. Naša demografska situacija je takva, da mi prosto ne možemo da se odreknemo takvih radnika. NIN: Vi se zalažete i da se radno vreme produži. Nećete pokupiti aplauz? Hund: Van svake sumnje je da prosečan radnik u Nemačkoj radi manje nego u mnogim drugim zemljama Unije. A prosečno radno vreme u Sjedinjenim Državama je za četvrtinu duže nego u Nemačkoj. Zalažem se da se i te stvari manje regulišu zakonom, a da se više gleda na specifičnu situaciju u svakoj firmi. Nemačka privreda mora da reaguje brže i fleksibilnije na globalne promene. Radnici moraju da dobiju mogućnost da tokom svog radnog staža neprestano uče, pohađaju kurseve i seminare. Razvoj tehnologija ne stoji. Napredak je u mnogim oblastima toliko brz da čoveku zastaje dah. NIN: Koliko onda mora da radi prosečan zaposleni u Nemačkoj. Trideset i pet časova nedeljno? Hund: Trideset i pet časova sigurno nije dovoljna. Morali bismo da radimo mnogo više, recimo, do pedeset časova nedeljno. I tu valja biti fleksibilan. Ako imamo veliku stopu nezaposlenosti, onda naravno radno vreme treba da je kraće, kako bismo mogli da zaposlimo što je moguće više nezaposlenih. NIN: Da čitaocima NIN-a odate tajnu vašeg poslovnog uspeha? Imate redovne susrete sa nemačkim kancelarom... Hund: Tajna je u dobrom vinu. Ono omogućuje da i najteži razgovori krenu sa mrtve tačke. Vino nas čini pomirljivim i spremnijim da prihvatimo argumenat druge strane. Sa moje funkcije predsednika nemačkih poduzetnika imao sam redovne susrete sa dva nemačka kancelara, Gerhardom Šrederom i sada sa Angelom Merkel. Oboje kancelara nemaju ništa protiv vina. Prilikom jednog susreta sa Šrederom postojale su znatne razlike u mišljenju. Onda je on pozvao društvo na večeru u berlinski restoran Brandenburger Hof. Posle večere, uz odlično italijansko vino, uspeli smo da nesporazum otklonimo NIN: Da li vino kao motivaciju upotrebljavate i u svojoj firmi? Hund: Naravno. Kada se moji saradnici nađu pred nekim težim problemom i uveravaju me da će sve da učine da savladaju tu prepreku, onda im ja donesem nekoliko flaša vina. Garantujem da posle toga sve ide kao podmazano. NIN: Koja vina naročito volite? Hund: Rado pijem crna vina iz pokrajine Baden, iz mesta Kajzerštula (Kaiserstuhl), zatim iz pokrajine Virtemberg, te dobra francuska bela i crna vina iz Burgundije. Ima dobrih italijanskih i austrijskih vina. NIN: Koju ulogu igraju cene pri kupovini vina? Hund: Ako mi se vino čini preterano skupim, ne uzimam ga. Spremam sam da platim do šezdeset evra za flašu vina, naravno, ako mi se dopadne ukus. Uglavnom pijem vina čija je cena između dvadeset i pet do četrdeset evra po flaši. Volim da odem direktno kod proizvođača. U Virtembergu poznajem lično nekoliko vinogradara: Aldinger, Haidle i Vervag. U Badenu uzimam vino kod Berher-Šmida. U Štajerskoj su to Tement i Polc. NIN: Koliko flaša vina imate u podrumu? Hund: U obe moje kuće, u Uhungenu (u Nemačkoj) i u Austriji, u Štajerskoj, u podrumima imam po 170 flaša, uglavnom mlađeg vina. Imam samo nekoliko dobrih crnih francuskih vina, preko dvadeset godina starosti. NIN: Koja vina naročito dobro pamtite? Hund: Crno francusko vino iz Burgundije, od Dobreja (Dubreuil) iz godine 1978, te belo vino, takođe iz Francuske, iz mesta Bonezo (Bonnezeaux). NIN: Ove godine slavite sedamdeseti rođendan (30. septembra). Koliko nameravate još da radite? Hund: Do kraja godine želim da se povučem iz moje firme „Algajer”. Više neću voditi svakodnevne poslove fabrike. I dalje ću da ostanem aktivan u mnogim upravnim i savetodavnim odborima. NIN: Da li ste ikada bili u Srbiji? Hund: Nisam. Ali ako vas interesuju ekonomski podaci, moj sekretar poslaće vam naš časopis. (Sutradan je stigao Wirtschafttsentnjicklung und Perspektiven for das Jahr 2007. Na rang-listi spoljnotrgovinskih partnera Nemačke Srbija se nalazi na 64. mestu država po obimu, a na 55. mestu po vrednosti nemačkog izvoza. U izvozu Srbije Nemačka je na četvrtom mestu, sa 653 miliona evra. Srbija najviše izvozi u Italiju, pa u BiH. Kancelarija predstavnika za nemačku privredu u Srbiji nalazi se u Ulici cara Uroša 9, Beograd.)