U „konzervi” oko planete Zemlje

Ma kako čudno zvučalo, sovjetske kosmičke planove često su određivali Amerikanci. Pet devojaka koje su se bavile padobranskim sportom, doveli su na pripreme u kosmički centar davne 1962. godine zato što je objavljeno da Amerikanci pripremaju lansiranje rakete sa ženom-pilotom. A Sovjetski Savez je živeo sa parolom „stići i prestići Ameriku“. Zato je formirana ženska ekipa koja je po svaku cenu morala da se nađe u kosmosu pre Amerikanki i Valentina Terješkova je 15. juna 1963. obletela planetu Zemlju vasionskim brodom „Vostok-6“. Pred poletanje izgovorila je čuvenu rečenicu: „Hej nebo, skini kapu!“ Mnogo kasnije, saznalo se da je to mogao biti let „u nigde“. Kad je trebalo da počne da se spušta, ispostavilo se da se kosmički brod udaljava, umesto da se približava Zemlji. Terješkova je to javila čuvenom konstruktoru Koroljovu i Juriju Gagarinu koji su sa zemlje upravljali letom, oni su uspeli da za 24 sata u sistem unesu nove podatke i greška je ispravljena. Prva žena kosmonaut provela je u kosmosu tri dana i noći i obletela Zemlju 48 puta. Vodila je brodski dnevnik i snimila brojne fotografije horizonta koje su se kasnije koristile za pronalaženje slojeva aerosola u atmosferi. U čast prve žene kosmonauta nazvan je jedan krater na Mesecu i jedna mala planeta. Valentina Terješkova je rođena 1937. godine u seljačkoj porodici. Otac koji je bio traktorista poginuo je 1939. u Rusko-finskom ratu, majka je bila radnica u tekstilnoj fabrici. Valentina se po završetku srednje škole zaposlila u fabrici šina, i vanredno studirala na tehnikumu za laku industriju. Važan podatak iz njene biografije predstavlja činjenica da je 1962. postala član Komunističke partije SSSR-a. Nebo ju je oduvek zanimalo pa se bavila skakanjem s padobranom.  Posle Jurija Gagarina, svi su u Sovjetskom Savezu želeli da budu kosmonauti. Ni Valentina nije bila drugačija. Svoje ambicije ostvarivala je u ženskom odredu kosmonauta gde je naučila da vozi avion. Sve dok Amerikanci nisu odlučili da pošalju ženu u kosmos, malo je bilo verovatno da će joj se želja ostvariti iako se, sa još četiri drugarice, strpljivo i godinama pripremala. O letu u kosmos prve žene kasnije su stvorene legende. Među njima je i ona da joj je u kabini vasionskog broda bilo veoma teško, da joj se povraćalo, da je želela da se prekine let, i da je čuveni konstruktor Koroljov nameravao da to i uradi, i brojne druge... Prva žena kosmonaut je veoma retko davala intervjue, pa i tada veoma skromno i sa željom da ne kaže ništa o brojnim nevoljama kojih je u kabini kosmičkog broda zaista bilo. Objasnila je da je u kosmosu pritisak na ženski organizam pet puta veći nego na muški, a o mogućnosti da se nikad ne vrati na Zemlju zbog greške u konstrukciji broda, prvi je progovorio, pre tri godine, konstruktor i naučnik Evgenij Šabarov. Tek posle toga ona je ispričala kako se iz vasione javila Gagarinu, kako je sa Zemlje javljeno koju šifru da ukuca i kako je time zapravo ispravila konstruktorsku grešku i vratila se na Zemlju. Ni spuštanje nije bilo baš lako. Sovjeti tada nisu još bili usavršili meko spuštanje vasionskih brodova, već su se piloti katapultirali sa određene visine, i nikad se nije znalo tačno gde će pasti. Aparat kojim se spuštala Terješkova imao je oblik lopte, dakle bez aerodinamičnih linija, pa je bilo teško izračunati gde će pasti – greška je mogla iznositi i više stotina kilometara, a pilot je morao biti spreman na sve. Na sedam kilometara prva dama kosmosa se katapultira, a na četiri se otvorio padobran. „Kad sam se katapultirala i videla zemlju, uhvatio me je užas“, seća se Terješkova. Zato što je dole bilo jezero. Prva misao bila mi je: Gospode, poslali su samu ženu, šta ako padnem u vodu“. Uzgred, tokom obuke je učila i kako se spušta na vodu, tako da ne bi bilo problema. Danas se zna da problemi prve dame u kosmosu nisu bili vezani za pol, već za tada još uvek nedovoljno razvijenu tehnologiju letenja. Kabinu „Vostoka“ su konstruktori nazivali „konzervom“ – bila je toliko tesna da je kosmonaut u skafandru s mukom mogao da se pomera. A skafander se nije smeo skidati tokom celog leta. Sigurnosni šlem pritiskao je potiljak, a posle nekoliko sati Terješkova je dobila upalu mišića desne noge... Ni priča o nasilnoj udaji u koju se verovalo gotovo 40 godina, nije imala veze sa realnošću. Brak sa poznatim kosmonautom Andrijanom Nikolajevim sklopljen je iz ljubavi i, osim što je čestitao, Hruščov u tome nije učestvovao. Dvoje kosmonauta dobili su zdravu i lepu devojčicu Aljonu. Iako je i posle povratka nastavila da radi u kosmičkoj ekipi, Terješkova nikako više nije letela. Kao ni bilo koja druga žena kosmonaut. Naučnici to objašnjavaju teškoćama koje žene trpe u kosmosu, a neki i željom da se legende kakva je ona, posle Gagarinove smrti, ne dovode u opasnost, dok današnje feministkinje tvrde da je u pitanju prosto „muški kosmički šovinizam“. Bilo kako bilo, prva žena kosmonaut i danas, kad joj je već 71 godina, kaže da bi rado, da može da plati, poletela u kosmos kao turista. Čitav taj ruski turistički kosmički program ona smatra veoma korisnim jer se tako zarađuje novac za razvoj kosmonautike, a veruje da će čovek stići i na Mars. „Moj hobi je ta čudna, zagonetna, Crvena planeta, o kojoj sam sa Sergejem Koroljovim maštala pre nekoliko decenija. NJenom izučavanju sam posvetila nekoliko godina i spremna sam da poletim tamo, makar znala da se neću nikad vratiti“ - izjavila je nedavno. Doktor tehničkih nauka, profesor, autor više od 50 naučnih radova, general-major avijacije, prva žena kosmonaut je heroj Sovjetskog Saveza, nosilac dva ordena Lenjina, ordena Oktobarske revolucije, Prijateljstva naroda, a ima i titulu počasnog heroja Čehoslovačke, Vijetnama, Mongolije, Bugarske... i Zlatnu medalju sveta koja nosi ime Frederik Žolio-Kiri i mnogo, mnogo međunarodnih nagrada, ordenja i medalja... Živi svoje penzionerske dane u kući nedaleko od Zvezdanog grada u kome je provela najlepši deo svog života radeći na kosmičkim programima. I danas je jedina žena general ruske armije i za praznike obavezno oblači generalsku uniformu.