Muhamed u Srbiji

I oni koji nikada nisu pročitali knjigu, sada obilaze beogradske knjižare ne bi li pronašli knjigu “Dragulj Medine”. Da je, ako ništa drugo, prelistaju i uvere se šta je to izazvalo burne reakcije Mešihata Islamske zajednice u Srbiji i “nateralo” izdavačku kuću “Beobuk” da knjigu povuče iz prodaje. Dugogodišnja novinarka Šeri DŽons, čiji je ovo prvi roman, nije mogla poželeti veći publicitet. Iako je malo onih koji su je pročitali, knjiga je dospela u centar medijske pažnje, razbesnela muslimane ali i uplašila Amerikance, posebno izdavače. Zbog straha od ekstremističkih islamskih grupa američki izdavač “Rendom haus” odlučio je, u poslednji čas, da “sporno” ljubavno štivo ipak ne ponudi čitaocima, a nakon što je Deniz Spelberg, profesorka istorije islama sa Univerziteta u Teksasu, ocenila roman kao glupost, iskrivljenu sliku života Muhameda i njegove supruge Ajše. Po njoj, knjiga je, ujedno, i pretnja po nacionalnu bezbednost. Hiljadu primeraka koje je štampao beogradski izdavač “Beobuk” povučeno je iz knjižara odmah po objavljivanju, a Srbija je inače jedina zemlja na svetu gde je knjiga do sada objavljena. Autorka Šeri DŽons kaže da je zapanjena odlukom da izdavač privremeno obustavi izdavanje ove knjige, jer je roman napisala kao omaž Ajši i s velikim poštovanjem prema Muhamedu i islamskoj veri koju je godinama proučavala (videti okvir). Ona tvrdi da u knjizi nema ništa što već nije napisano u Kuranu ili desetinama knjiga koje je pročitala, a koje svedoče o Muhamedovom životu. Vest o odluci “Rendom hausa” da ipak, iz straha od muslimanskih ekstremista, ne objavi knjigu Šeri DŽons, iznenadila je i beogradskog izdavača “Beobuk”. Odmah pošto su saznali za to, a osam dana nakon puštanja knjige u prodaju, Aleksandar Jasić, direktor “Beobuka” obećao je da će istu knjigu povući iz knjižara ukoliko bude bilo kakvih negativnih reakcija na nju. I kao da je prizvao Mešihat Islamske zajednice u Srbiji. Ali ipak prekasno, jer je najveći broj prvog izdanja već prodat. Prvobitno su mediji objavili i da je Muamer Zukorlić, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji tražio da se svi neprodati primerci pošalju u Novi Pazar, ali je on tu vest demantovao i naveo da je samo tražio da sazna sudbinu tih neprodatih stranica koje na “gnusan i uvredljiv način govore o Muhamedu”. Aleksandar Jasić za NIN kaže da se dva puta izvinio muslimanima zbog vređanja njihovih verskih osećanja, a knjiga je, kao što je i obećao, povučena iz dalje prodaje. On tvrdi da je verovao da se radi o ljubavnom romanu i žali što nije pre objavljivanja razgovarao sa predstavnicima muslimanske zajednice. “Nadam se da će prihvatiti naše izvinjenje. Nisam video ni čuo da je bilo ko od nadležnih državnih organa reagovao na knjigu, a niko ni nama nije uputio zahtev o zabrani prodaje. Učinio sam to kao čin dobre volje, jer sam odmah po odluci “Rendom hausa” da ne objavi knjigu na američkom tržištu obećao da ćemo povući izdanje ukoliko u Srbiji bude bilo kakvih negativnih reakcija”, kaže Jasić. Wegove nade su uslišene, a Mešihat Islamske zajednice Srbije je, iako je najavljivao oštrije reakcije i nije bilo zadovoljan samo izvinjenjem, odlučio da ga prihvati. Kako je rekao Muamer Zukorlić, odluku o prihvatanju izvinjenja i odustajanju od realizacije plana reakcija Mešihat je doneo nakon konsultacija sa Rijasetom Islamske zajednice u BiH i reisom Mustafom Cerićem. Iako uvređen sadržajem knjige, jer ona članove Muhamedove porodice uvlači u pornografski scenario, Zukorlić je pozvao muslimanske vernike da, ma koliko bili povređeni, ne podležu emocijama. “Uzvišeni poslanik je tako visoko da ga nikakva uvreda te vrste ne može dotaći. Odgovor nas muslimana na sve to biće još veća ljubav prema poslaniku i izražavamo nadu da će ovaj slučaj biti pouka da se takve stvari više nikada ne ponove”, kazao je Zukorlić. Tako su muslimani odlučili da pređu preko, kako sami kažu, uvreda i skrnavljenja Muhamedovog lika u delu koje na brutalan i pornografski način opisuje njegov život i ljubav sa Ajšom, sedmom i najmlađom suprugom koju je on, ako je verovati američkoj književnici, najviše voleo. Za razliku od Šeri DŽons, koja u romanu piše o Ajšinoj ljubavi sa Muhamedom, muslimani kažu da na Ajšu gledaju isključivo kao na majku i da se književnica drznula da piše o nečemu svetom i nedodirljivom. Prema rečima Muhameda Jusufspahića, beogradskog muftije, roman “Dragulj Medine” predstavlja uvredu za muslimanske vernike jer kroz neistinite i izmišljene priče predstavlja božje poslanike. “Božji poslanici su, po našem uverenju, savršeni i bez mana, tako da njihovo povezivanje sa običnim ljudima i prikazivanje njihovog života kroz fikciju, predstavlja uvredu.” Na konferenciji za štampu koju su zajedno organizovali predstavnici Islamske zajednice Srbije i Aleksandar Jasić, iz “Beobuka” moglo se čuti da će sada, umesto “Dragulja Medine” oni zajedno prirediti i štampati istinitu knjigu o Muhamedu i islamu. I dok Jasić priznaje da nije morao povući knjigu, te da je to učinio svojevoljno, deo javnosti negoduje zbog uslišavanja zahteva Mešihata Islamske zajednice. Čitaoci se pitaju kako je moguće da verska zajednica odlučuje šta će biti objavljeno, a pojedini izdavači podsećaju da su do sada mnoge knjige ogoljavale svetinje i vređale verska osećanja pripadnika različitih vera, posebno hrišćanske, pa zbog toga nisu zabranjene, niti povučene iz prodaje. Od kada je to potrebno pitati crkvu i njene poglavare i konsultovati se s njima da li da se neka knjiga objavi? Pisci se uglavnom slažu da je zahtev za povlačenje knjige iz prodaje najgora vrsta cenzure i da njeno neobjavljivanje zapravo vređa čitaoce, kao grupaciju brojniju od bilo koje verske zajednice. Simon Simonović, pisac i direktor izdavačke kuće “Rad”, prvo podseća da je ta izdavačka kuća još davne 1966. godine objavila roman Kurta Frišlera “Ajša – najmilija Muhamedova žena” i da tada nije bilo nikakvih negativnih reakcija. Simonović takođe podseća i da je “Rad” prošle godine objavio delo “Jevanđelje po Mariji od Magdale” u kojoj se pominje da je Isus imao ljubavnicu, pa opet niko nije tražio da se knjiga zabrani ili da se povuče iz knjižara. Na kraju Simonović dodaje: “Ogorčen sam reakcijom Mešihata Islamske zajednice i ne mogu da verujem da je knjiga povučena, mada ne zameram izdavaču. Bojim se da je ovo početak neke nove inkvizicije, jer ko danas zabrani knjigu, sutra će da zabrani autora. Pa poznato je da je prorok Muhamed imao 12 žena, morao je onda da ih pipne. Ni on, ni Buda, ni Isus nisu živeli gledajući u nebo, nego kao svi ostali ljudi. Sa drugim ljudima.” On još tvrdi da bi njegova izdavačka kuća postupila drugačije i da knjigu sigurno ne bi povukli iz knjižara. I zamera i državnim organima, odnosno Ministarstvu kulture što se nije oglasilo i stalo u odbranu autorke, a pre svega slobode izražavanja i pisanja. Na NIN-ovo pitanje da li bi isto postupio da mu je to tražila Srpska pravoslavna crkva ili neka druga verska zajednica, Alekasndar Jasić odgovara: “Ne znam šta bih uradio. Neću da govorim šta bi bilo kad bi bilo.” Osim što je uznemirio pisce i izdavače, kao i čitaoce, roman “Dragulj Medine” potvrdio je još jednom netrpeljivost i sukobe unutar ovdašnje islamske zajednice. Pa je tako, reakciju Muamera Zukorlića poglavar Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić ocenio kao neprimerenu i brutalnu. On kaže, a povodom konsultacija Zukorlića sa Mustafom Cerićem, iz BiH, da je neophodno izbeći uticaje politike i drugih islamskih zajednica i njihovih lidera. I poziva na “potpuno jedinstvo, samostalnost i nezavisnost Islamske zajednice u Srbiji”. Ministarstvo kulture nije se oglasilo, bolje reći proglasilo se nenadležnim. Čitaoci će ostati uskraćeni za sadržaj koji je uznemirio i domaću i svetsku javnost. I povredio osećanja muslimanskih vernika. Barem za sada. Jer, prava da izdaju knjigu otkupili su i izdavači iz Makedonije, Hrvatske, Španije i Italije, a niko od njih do sada nije najavio mogućnost da se, poput “Rendom hausa”, predomisli. I tako su, pre nego što su kritičari uspeli da je proglase hitom ili smećem, o knjizi počeli da pišu ili govore oni koji je nisu ni videli, ni otvorili. Da nije bilo reakcije muslimana u Srbiji, možda za knjigu ne bi ni čuli, a možda ne bi zavredila ni nekoliko redova ovdašnjih književnih kritičara. Šeri DŽons, autorka romana “Dragulj Medine” za NIN Ne bojim se terorista “Živim u svojoj kući, sa svojom porodicom i nemam vremena da brinem o tome na koji način ću umreti” Šeri DŽons kaže da je u svojoj kući, da živi svoj život i uživa sa prijateljima i porodicom, čime zapravo demantuje navode pojedinih medija, i inostranih i domaćih, da se iz straha od ekstremista sakrila. Ona tvrdi da se ne plaši terorista jer je knjigu napisala iz poštovanja prema islamu i proroku Muhamedu. “Napisala sam roman u čast Ajše, najmlađe i najvoljenije supruge u haremu proroka Muhameda, žene natprosečne inteligencije, visprenosti i snage, koja je doprinela formiranju jedne od najvećih svetskih religija. Želela sam i da odam poštovanje islamskom proroku Muhamedu, prikazujući ga kao ljubaznog, nežnog i mudrog vođu, koji je poštovao žene i dao im prava koja do tada nisu imale. On je uvek savetovao svoje sledbenike da koračaju mirnim putem i da se bore samo kada moraju, u samoodbrani”, kaže DŽonsova. Očekivala sam da se moja knjiga neće svideti nekim ljudima, bili oni muslimani ili ne. Ali to nije razlog da se ona ne objavi. Ne postoji nijedna objavljena knjiga koja se svidela baš svima, odgovara Šeri DŽons na pitanje da li je iznenađena reakcijom islamskih vernika ali i američke izdavačke kuće “Rendom haus” da knjigu ne objavi. “Zato sam bila oduševljena kada sam pre nekoliko dana saznala da će moja knjiga biti objavljena u Srbiji. ’Beobuk’, mala izdavačka kuća u zemlji koja je prošla kroz mnoštvo teškoća, očito je bila hrabrija od 'Rendom hausa', jednog od najvećih izdavača na svetu. Tužna sam što je prodaja zaustavljena, ali sam dirnuta reakcijom vašeg naroda i sigurna sam da će Srbija drugima biti primer u borbi za slobodu reči.” DŽonsova kaže da je i dalje zbunjena reakcijom muslimanskih vernika. “Da li oni koji su pročitali knjigu zaista smatraju da sam bilo kojom reči uvredila Muhameda ili Ajšu. ’Dragulj Medine’ prikazuje Muhameda i Ajšu kao ljude od krvi i mesa, sa svim slabostima, iskušenjima i manama. Neki smatraju da su i jedno i drugo bili savršeni iako je Muhamed u Kuranu za sebe rekao da je smrtan čovek.” DŽonsova na kraju kaže da je spremna da polemiše i diskutuje sa svima, na svakom mestu, ali onda kada njena knjiga bude dostupna svima koji žele da je pročitaju. Evropa i islam Žrtve odapetih strela 1988. Britanski pisac Salman Ruždi objavio knjigu “Satanski stihovi”. Zbog, za muslimane, uvredljivog opisa proroka Muhameda, u muslimanskim zemljama organizovane su demonstracije i protesti. Sledeće godine iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče Ruždiju fatvu, odnosno smrtnu presudu, i nudi četiri miliona dolara za njegovog ubicu. Ruždi se skoro jednu deceniju skrivao uz pomoć britanske vlade i policije, da bi 1998. godine Muhamed Hatimi, predsednik Irana, povukao fatvu. Salman Ruždi je nastavio da piše, a i danas neki muslimanski ekstremisti opominju da se jednom izrečena fatva ne može povući, te Ruždiju i dalje prete. 2004. Ubijen je holandski reditelj Teo van Gog, praunuk brata slavnog slikara Vinsenta van Goga. Zbog scenarija za film “Potčinjavanje” koji je Van Gog radio zajedno sa Ajan Hirši Ali, poznatom kritičarkom islama, a koji govori o zlostavljanju žena u islamskim zemljama. Van Goga je ubio mladić holandsko-marokanskog državljanstva koji je, osim pucnjem iz pištolja, reditelja usmrtio nožem a na njegovom telu ostavio i poruku. Ajan Hirši Ali i danas štite policajci zbog pretnji koje joj upućuju muslimanski ekstremisti. 2005. Danski list “Juland posten” objavio je 12 Muhamedovih karikatura autora Kurta Vestergarda. Odmah po objavljivanju usledile su pobune muslimana širom sveta, a osim protesta i paljenja ambasada zemalja koje su, pored Danske, objavile karikature, 11 islamskih država zahtevalo je hitne mere danske vlade protiv pomenutih novina. Libija i Saudijska Arabija povukle su ambasadore iz Danske, a Međunarodna organizacija islamskih zemalja tražila je uvođenje sankcija Ujedinjenih nacija protiv Danske. Prof. Darko TanaskoviĆ, orijentalista Preterana osetljivost Način na koji se danas prikazuje Isus Hrist, prosečno ima neuporedivo manji značaj od stepena osetljivosti muslimana na pristup Muhamedovom liku Smatrate li da je reakcija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji na objavljivanje knjige “Dragulj Medine” preterana? - Da bi se moglo formirati celovito mišljenje o reakciji Mešihata Islamske zajednice u Srbiji na objavljivanje knjige “Dragulj Medine” neophodno bi bilo prethodno pročitati spornu knjigu. Samom činjenicom što je čitaocima, odnosno široj javnosti, povlačenjem knjige onemogućeno da o njoj uobliče vlastiti, autonomni sud, učinjena je loša stvar, a pošto je povod za povlačenje knjige bila oštra reakcija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, onda je ona, po istoj logici, korak u pogrešnom pravcu. Inače, i bez čitanja knjige, za koju ne verujem da je od veće vrednosti, način na koji se Mešihat oglasio neprimeren je povodu. Imaju li verske zajednice pravo da zahtevaju povlačenje knjige? - Verske zajednice imaju puno pravo, pa i obavezu, da se izjašnjavaju i o ovakvim pojavama, što su one u više navrata i činile, kako kod nas tako i u svetu. Nije, međutim, dobro kad se glas odviše podigne i zazvuči grubo, pa i preteći. U svemu je potrebna mera, a i dobar ukus, kako u pisanju knjiga i u trci za profitom, tako i u reagovanju na njih. Niko nema pravo da od izdavača traži pokajanje i dostavljanje svih neprodatih primeraka knjige. To je, zaista, neuobičajeno i preterano. Da li je ovakva reakcija karakteristična za sadašnji trenutak u Srbiji (ili svetu uopšte) i mislite li da bi mogla da izazove slične poteze drugih verskih zajednica, ukoliko misle da ih vređa neko umetničko delo? - Reagovanje Mešihata ne može se posmatrati van konteksta onoga što u pitanju nazivate “sadašnjim trenutkom u Srbiji”, a Srbija je, iako po mnogo čemu osobena, ipak i deo sveta. Ne bih se upuštao u iznošenje određenijih zaključaka, jer za to nemam dovoljno elemenata, ali mi se čini da su neke formulacije iz izjave glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji, inače vazda odmerenog Muamera Zukorlića “Tanjugu”, ako su tačno prenete, više iz arsenala političkog nego verskoslužbeničkog govora. Zar Mešihat nema pametnija posla do da bude u “stalnom zasedanju” zbog knjige koju je retko koji vernik pročitao, a izdavač već povukao iz prodaje? Pa pominjanje protestnih okupljanja?! Zar ih u nas, a posebno u Sandžaku, već nije bilo i previše? Čemu sve to treba da posluži? Prevazilaženju neslaganja ili pojačavanju napetosti? Odgovore nećemo dugo čekati. Siguran sam da druge crkve, odnosno verske zajednice neće krenuti primerom Mešihata, iako mogu imati razumevanja za njegove deklarisane motive. I do sada je bilo s religijske tačke gledišta problematičnih umetničkih (češće neumetničkih) dela i postupaka, na koja su oni koji su se osetili pogođeni javno reagovali, ali uglavnom ne prelazeći granice društveno prihvaćenih normi ponašanja. Kako ocenjujete činjenicu da se oglasila Islamska zajednica u Srbiji, a tek kasnije i Islamska zajednica Srbije, a poglavar Zilkić reakciju Muamera Zukorlića nazvao brutalnom? - Verovatno su u Islamskoj zajednici Srbije procenili da nije umesno oglašavati se. To treba njih pitati. Način na koji su to uradili za mene je samo još jedan argument u prilog zaključku da suprotnosti između dveju islamskih zajednica u biti nisu verske prirode ili, drugim rečima, da u čitavoj ovoj stvari sporna knjiga ipak nije najvažnija. Jer, islam je samo jedan. Kakav je odnos islama prema prikazivanju svetinja u umetnosti? - Na ovo složeno pitanje nije moguće dati kratak odgovor. U osnovi, islam se u pogledu osetljivosti na prikazivanje svetinja u umetnosti i, uopšte, njihovu ljudsku obradu izvorno mnogo ne odvaja od ostalih monoteističkih religija. Ono što je različito jeste stepen sekularizovanosti muslimanskih i nemuslimanskih, prvenstveno hrišćanskih zajednica. Istorije su tekle drugačije. Za hrišćane, odnosno kako neki kažu, posthrišćane, način na koji se danas prikazuje Isus Hrist, prosečno ima neuporedivo manji značaj od stepena osetljivosti muslimana na pristup Muhamedovom liku. To je činjenica i o njoj se mora odgovorno i dobronamerno voditi računa, ali nikako dozvoliti asimetričan odnos u ostvarivanju pojedinačnih i kolektivnih prava, kao i građanskih sloboda.