Na rubu recesije

Korisnici kredita u Srbiji, naročito onih stambenih, već osećaju posledice finansijske i privredne krize u vodećim zemljama Evropske unije. Kratkotrajno sniženje mesečnih rata zbog jakog dinara, koji se poslednjih meseci ustalio na oko 76 dinara za jedan evro, nije potrajalo. Evropska centralna banka odlučila je da se uhvati u koštac sa inflacijom, te da baznu kamatnu stopu “zaledi” na 4,25 odsto, iako je bilo zahteva da se zbog usporavanja privrednog rasta kamata mora smanjiti. Finansijska kriza koja je zahvatila najpre Ameriku, a potom i zemlje Zapadne Evrope, uticala je ne samo na povećanje bazne kamate, već i na neuobičajeno veliki raspon između visine te kamate i Euribora, koji se umesto “normalnih” 0,1 do 0,3 sada razlikuje za 0,9 odsto. E sad, kako domaće-strane banke visinu kamate za kredite, posebno one stambene i dugoročne, usklađuju sa visinom Euribora (kamatne stope po kojoj se trguje među vodećim evropskim bankama), tako su i naše banke odlučile da naplate rast troškova. Kome drugom do sopstvenim klijentima. I tako će biti sve dok u našoj zemlji štednja ne bude barem ista kao tražnja za kreditima, pa da banke ne moraju manjak novca za odobravanje kredita tražiti u inostranstvu. Uplašeni ekonomskom krizom, za koju vodeći svetski ekonomisti procenjuju da će se tek produbiti, svetski mediji na naslovnim stranama prenose projekcije i ne baš optimističke prognoze. Naslovna strana nemačkog “Fokusa”, uz tekst o krizi u ovoj vodećoj ekonomiji zemalja članica evropske monetarne unije, iznosi i ilustrativne grafičke pokazatelje o stopi inflacije koja ove godine beleži rekordan rast (videti grafike), uz pad vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Koji takođe nije zabeležen od kada je oformljena monetarna unija. Vrednost bruto domaćeg proizvoda 15 članica evropske monetarne unije, prema podacima Eurostata, opala je za 0,2 odsto u drugom tromesečju ove godine, u poređenju sa prva tri meseca 2008. Ono što posebno zabrinjava članice Evropske unije, jeste još značajniji pad vrednosti BDP-a u vodećim evropskim ekonomijama – Nemačkoj (0,5), Francuskoj (0,3) i Italiji (0,3). Prvi put od 1995. godine, od kada Eurostat meri vrednost bruto domaćeg proizvoda članica EU, zabeležen je privredni pad, a samo zahvaljujući novim članicama, zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, čije ekonomije i dalje beleže snažan rast, pad BDP-a među svih 27 članica EU je tek 0,1 procenata. Istovremeno sa usporavanjem ekonomskog rasta, zemlje evro - zone pogađa i rekordna inflacija. Ona je nakon junska i julska četiri procenta, što je duplo više od projekcije Evropske centralne banke, u avgustu malo niža, 3,8 odsto. Da bi ublažili rast inflacije od 3,3 procenta u julu, uz rast proizvođačkih cena od 8,9 odsto, nemačko Ministarstvo privrede uputilo je 10 milijardi evra u stimulisanje privrede. Ekonomisti u ovoj zemlji upozoravaju da su uzdrmana sva tri oslonca privrednog rasta: opala je potrošnja, usporavani su investicije i izvoz, a sve zbog skoka cena nafte i hrane, te globalne finansijske krize. Uprkos zahtevima banaka i pojedinih finansijskih stručnjaka da Evropska centralna banka smanji baznu kamatnu stopu, ona to nije učinila i kamata je zadržana na 4,25 odsto. Zadržavanjem kamatne stope na istom nivou Evropa je odlučila da se bori protiv visoke inflacije, žrtvujući tako privredni rast na koji visoke kamate deluju destimulativno. Zbog pada unutrašnje tražnje u zapadnim zemljama, a usled sve češćih poskupljenja namirnica, ekonomski stručnjaci predviđaju da će posledice krize zahvatiti i zemlje koje zavise od izvoza u Evropsku uniju. Da ova kriza neće zaobići ni zemlje Centralne i Istočne Evrope, pa ni Srbiju, svedoče i projekcije Međunarodnog monetarnog fonda i EBRD-a (Evropska banka za obnovu i razvoj). Prema izveštaju MMF-a, tokom naredne tri godine Srbiju očekuje, umesto dosadašnjih sedam odsto, privredni rast od pet ili nešto više odsto. Domaći ekonomisti, baš kao i ovdašnji kreatori ekonomske politike, međutim, tvrde da će ovogodišnji rast BDP-a biti oko sedam procenata, ali uz najverovatnije dvocifrenu inflaciju, možda i najveću u Evropi. Uprkos njenom značajnom usporavanju tokom juna i jula, što zbog jeftinijih cena poljoprivrednih proizvoda, što zbog malo jeftinije nafte, procenjuje se da će inflacija do kraja godine biti oko 12 procenata. Ni restriktivna monetarna politika nije pomogla Narodnoj banci Srbije da baznu inflaciju, dakle cene koje se tržišno formiraju, zadrži u planiranom okviru, od četiri do osam procenata, pa će ona na kraju godine, prognozira guverner Radovan Jelašić, biti oko 9,4 odsto. Goran Nikolić iz Naučnoistraživačkog centra Privredne komore Srbije ne veruje da će Srbija imati dramatičnijih posledica zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija. “Mnogi već govore o recesiji, mada je recesija nastupila tek kada u dva kvartala uzastopno imate pad vrednosti BDP-a. Mislim da se to vodećim ekonomijama zone evra neće desiti. S druge strane, Srbija već plaća cenu te krize zbog visokih kamatnih stopa po kojima se zadužuju naša preduzeća u inostranstvu. I dalje je zabeležen rast zaduživanja; ne očekujem da će on padati u narednom periodu, jer Srbija je ipak mala zemlja, a novca uvek ima. Samo je pitanje, po kojoj kamatnoj stopi”, kaže Nikolić. On dodaje da posledica visoke inflacije u zemljama Evropske unije može biti i smanjenje tražnje, što će se onda odraziti na pad izvoza. “Izvoz u Srbiji i dalje raste, nema nagoveštaja stagnacije, ali hipotetički je moguće da dođe do toga, usled manje tražnje u zapadnim zemljama.” I Duško Vasiljević iz Centra za visoke ekonomske studije slaže se da Srbija, kao izvozno zavisna zemlja od tržišta članica Evropske unije, može trpeti posledice rasta inflacije u Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj. “Oko 55 do 60 odsto našeg izvoza odlazi u zemlje Evropske unije. Osim pada izvoza zbog krize koja zahvata države EU, opasna posledica može biti i smanjenje investicija. Pad ulaganja očekuje se svuda, pa i kod nas, a nama su investicije preko potrebne. Svi investitori će sada mnogo pažljivije i bojažljivije ulagati svoj novac.” On dodaje da će usporavanje privrednog rasta uticati i na problem finansiranja deficita platnog bilansa, koji se trenutno popunjava doznakama iz inostranstva, kreditima i investicijama. “Ukoliko dođe do problema u finansiranju deficita tekućeg platnog bilansa, to se može rešiti ili devalvacijom dinara, što je manje verovatno, ali je zato verovatnije da će se to finansirati iz deviznih rezervi, pa ćemo imati njihov pad.” Iako Vasiljević ne veruje da će kriza potrajati kratko, kako je ranije nagoveštavano, on ipak kao ohrabrujuću vest ocenjuje odluku američkih vlasti da preuzmu dve vodeće kreditne institucije u SAD (“Fani” i “Fredi”) ne bi li se izbegao njihov finansijski krah. Pad cene barela nafte na svetskim berzama obradovao je sve one koji nisu bogati ovom dragocenom sirovinom. Wena cena trenutno je oko 106 dolara za barel, ali je zato počelo lagano jačanje dolara u odnosu na monetu Evropske unije. Ekonomista Miroslav Zdravković upozorava, međutim, da bi jačanje dolara, uz istovremeni pad cene nafte na svetskoj berzi, mogao loše uticati na domaću privredu. “Sve zemlje Centralne i Istočne Evrope mogle bi se suočiti sa ozbiljnim problemom finansiranja platnog bilansa usled opšteg pada cene nafte i problema smanjenog finansiranja ’petrodolarima’. MMF je ranije predvideo da se ekonomska kretanja pomenutih zemalja od 2000. godine mogu uporediti sa onim iz Latinske Amerike i ostalih zemalja trećeg sveta koje su uvoznice nafte, u periodu između 1974. i 1981. godine. Zajedničko za jedne i druge ekonomije su petrodolari, odnosno višak novca izvoznica nafte deponovan u bankama razvijenih zemalja, a odatle preusmeren u zemlje sa problemom finansiranja deficita platnog bilansa.” Zdravković objašnjava da bi pad cena nafte izazvao zastoj u kreditiranju zemalja koje zavise od zajmova, pa bi to prouzrokovalo nemogućnost da se tim novim kreditima servisiraju stari. “Ukoliko se desi zavrtanje česme sa petrodolarima, samo od adaptibilnosti svake ponaosob ekonomije u Istočnoj i Centralnoj Evropi zavisiće kako će prebroditi ovu krizu.” On kaže da će Srbija, ako želi da preživi takvu krizu, morati na prvom mestu značajno da olabavi svoju monetarnu politiku, a protiv inflacije da se bori čvrstom fiskalnom politikom. Zdravković preporučuje i zamrzavanje plata u javnom sektoru, privlačenje što više direktnih stranih investicija i ulaganje u izvozno orijentisana preduzeća. Ni pesimisti ni optimisti među ekonomskim stručnjacima ne mogu da predvide dokle će trajati i kakve će biti posledice ekonomske i finansijske krize u razvijenim zapadnim zemljama. Za razliku od domaćih potrošača, koji su već naviknuti na stalna poskupljenja, što zbog rasta cena hrane u svetu, što zbog visokih trgovačkih marži i nedostatka konkurencije, visoke cene uplašile su potrošače u zemljama Zapadne Evrope. Prvi put u Nemačkoj je pao i indeks poverenja proizvođača i potrošača, te je sve više onih koji pesimistički gledaju na budućnost evropske privrede. Zanimljivo je da su vlasnici svetskih i evropskih medija sebe proglasili prvim žrtvama ekonomske krize, jer su zbog inflacije i povećanja troškova rada, velike kompanije odlučile da uštede na oglašavanju u medijima.