Da li je Oven bio u pravu

ije haškog već domaćeg porekla. Od dana formiranja vlade sa Koštunicom tadašnja je Kompanija DS, današnji vaskrsli SocSavez, protumačivši rezultate predsedničkih izbora kao trenutak prevelike moći da bi trpeli ikog pored sebe, krenula u višemesečnu cirkusijadu od izbora – lokalnih, pokrajinskih, republičkih, gradskih! – da bi na kraju mrcvarenja dosovski sklepali papazjaniju od vlade, koja liči na slani kolač sa džemom i papričicama, posut gloginjama i preliven gorkom čokoladom. Za sve to vreme, evo već skoro punih deset meseci, u ovoj zemlji se, zbog naraslih apetita i žutih i crvenih i arkanovskih i legijski združenih, ne radi ama baš ništa, e da bi se maknulo ka Evropi. Koraci se – za sve neupućene - mere brojem usvojenih zakona. Postizborni maheri napravili su dosad – nula koraka. Uspeh je, slavodobitno tvrde, što im neće smeniti „crvenu“ predsednicu Skupštine. Ako vas na usvajanje čeka kompozicija od nekoliko vagona zakona kao preduslov da podnesete molbu za člansku kartu, a vi se žurite da osvojite što više moći i novca za sebe i pajtose, onda vam zaista, kao ni Đeliću, ne preostaje ništa drugo nego da se, pošto vas odgurnu iako ste ponizni, miloševićevski busate u grudi tvrdeći da „smo pobedili“ iako smo dobili batine. Vlada ne radi ništa. Đelić fantazira o novogodišnjim belim listama, licitira ciframa i godinama pridruživanja kao onomad Živković, božemioprosti. Na kraju – duplo golo! Gde je tu elementarna pristojnost? Ili je Dejvid Oven u pravu kad je govorio: „Srbi lažu bezočno i gledaju vas u oči“? B. S. Mišković, Beograd