Novo brojanje žrtava

Nepunih mesec dana pošto je oblasni sud u Hagu odbacio tužbu porodica (bošnjačkih) žrtava iz Srebrenice protiv Holandije i Ujedinjenih nacija, iz drugog dela Bosne, iz Republike Srpske, stiže najava nove tužbe protiv Holandije, i UN, opet zbog Srebrenice. “Majke Srebrenice” tužile su Holandiju prošle godine zbog toga što su holandski vojnici, koji su štitili zaštićenu zonu Srebrenica, “znali šta se dešava a ništa nisu učinili da to spreče”, iako su po mandatu UN, u svojstvu plavih šlemova ove organizacije, bili dužni da zaštite civilno stanovništvo. Sud u Hagu, međutim, presudio je: “Država (Holandija) ne može da bude odgovorna za postupke holandskog bataljona UN,” kako je saopštio sudija Habs Hofhijus 10. septembra ove godine. Ovim, međutim, nije stavljena tačka na priču, smatraju u “Istorijskom projektu Srebrenica”, čiji je cilj da se “fenomen Srebrenice” sagleda u širem kontekstu zbivanja u Bosni i Hercegovini. Stefan Karganović, prvi čovek Projekta, za NIN objašnjava: “Svođenje fenomena Srebrenica na par dana u julu 1995. godine ne samo da trivijalizuje tragična zbivanja iz tog kratkog perioda već predstavlja i grubu karikaturu šire istorijske stvarnosti. Van konteksta, istorijskog, političkog, kulturološkog..., svaki razgovor o Srebrenici je besmislica.” Šta to konkretno znači? Znači da će Karganović i njegova organizacija biti optuženi za relativizaciju zločina, bez obzira na to što Karganović pre svega napominje da mu “ne pada na um da poriče činjenicu da je veliki broj Muslimana zarobljenika, nakon pada u srpske ruke 11. jula 1995. godine, bio streljan na način koji bez trunke sumnje predstavlja veliki zločin i teško kršenje pravila i običaja rata. Dakle, mi ne opovrgavamo suštinu – da se dogodio ratni zločin – već se zalažemo za njegovo pravilno i kontekstualno sagledavanje”. Ova kontekstualizacija počinjenih zločina, zapravo, znači da će se ponovo brojati žrtve, pronađeni leševi i delovi tela. Argumentacija će ići u dva smera. Prvo, da se dokaže koliko je ljudi, Muslimana-Bošnjaka, streljano a koliko ih je stradalo u borbi ili na neki drugi način. Karganović: “Pretpostavka da je osam hiljada ljudi bilo poređano pa zatim pokošeno rafalima sada se pokazuje kao propagandni utisak, a ne činjenično potkrepljeni zaključak.” Ova tvrdnja zasniva se na ispitivanju nalaza obdukcije tela i delova tela sa 12 lokacija masovnih grobnica otkrivenih između 1995. i 2001. godine. Podatke, dobijene od Haškog tribunala, analizirao je i razvrstao dr Qubiša Simić, i došao do zaključka (sa osam dosad obrađenih lokacija), da je od 2.700 pregledanih obdukcionih izveštaja, tek u 504 slučaja “verovatno” da je reč o žrtvama koje su streljane (vidite grafikon), na osnovu poveza oko ruku ili očiju na pronađenim telima, te rasporeda povreda od metka. Osim utvrđivanja pravih razmera zločina koje su u Srebrenici i oko nje počinili srpski vojnici, Istorijski projekat Srebrenica ima za cilj, kaže Karganović, i “da srpske žrtve oko Srebrenice u trogodišnjem periodu od 1992. do 1995. godine dobiju istu afirmaciju i isto priznanje kao muslimanske žrtve iz Srebrenice u trodnevnom periodu u julu 1995. godine. Tačka. To je sve. Ima li neko nešto protiv?” Na kraju, šta je cilj ove akcije? Pogotovo ako se u obzir uzme spomenuta presuda haškog suda, koji je našao da Holandija nije odgovorna za postupak svojih vojnika jula 1995. godine. Stefan Karganović: “Naša tužba, isto kao i tužba Majki Srebrenice, moralne je i samim tim potpuno nematerijalne prirode. Kao što Majke Srebrenice žele da njihovi gubici budu priznati, mi želimo da nakon pažljivog razmatranja dokaznog materijala holandski sud prizna i uvaži i srpske žrtve. To je sve.”