Rada Selaković

Krajem septembra u Beogradu je preminula Rada Selaković (1952-2008). Neiscrpna snaga i energija po kojoj su je svi poznavali, ovog puta nije bila dovoljna da se pobedi nepobedivo. Mnogima će u sećanju ostati kao odlučna ličnost koja je znala šta hoće, dok će je prijatelji pamtiti kao vrlo brižnu i posvećenu. Rada Selaković je bila jedan od onih umetnika koji je svojim delom i aktivnom ulogom na domaćoj ali i inostranoj umetničkoj sceni pomerala granice u likovno-vizuelnim umetnostima. Još od svoje prve samostalne izložbe priređene 1980. godine negovala je istraživački duh koji je idiom njenog celokupnog stvaralačkog opusa. Međutim, kako je sama govorila uvek može bolje, što je svakom novom izložbom i potvrđivala. Nezaobilazni deo takvog opredeljenja bio je i visok stepen profesionalizma koji se manifestovao u svim segmentima rada, tačnije beskompromisnom pristupu umetničkom delu/činu. Geneza likovnog rukopisa Rade Selaković može se pratiti od sedamdesetih kada je bila student Slikarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i između ostalog dobila i prve nagrade. One su najavile ono što je kasnije usledilo: Nagradu Oktobarskog salona, Zlatnu paletu ULUS-a, Veliki pečat GGK, Nagradu Ministarstva kulture i medija i mnoge druge nagrade i priznanja koje su joj dodeljene za slikarstvo, grafiku, crtež, mozaik, objekte i video-radove. Sve to činilo je njen bogati opus. Negujući klasične medije i tehnike, ali istovremeno izlazeći u susret novim vidovima izražavanja, sublimirala je različita iskustva, koja su rezultirala autentičnim umetničkim iskazima u izvođačkom pogledu dovedenim do perfekcije. Polazište u njenoj poetici bila je konkretna datost koja je vremenom modifikovana u apstraktan likovni izraz a rešavanje plastičnih problema dela postavljeno je kao imperativ u procesu realizacije. Korak dalje otišla je sa projektima: Vazduh, Zemlja, Voda i Vatra, koji čine jedinstvenu celinu Kosmografija – Teatrologija, započetu 1998. a planiranu da se završi 2008. Već i sami nazivi navedenih projekata ukazuju da se autorka njima bavila kroz njihovu esencijalnu bit kao prapočetak svega. Za razliku od prva tri, višemedijski projekt – ambijent Vatra, kao poslednji u nizu i planiran za kraj, publici je trebao da bude predstavljen za nešto više od mesec dana, samostalnom izložbom u Galeriji ULUS u Beogradu. Nažalost, vreme je bilo brže od nje ali višedecenijski i kontinuirani rad Rade Selaković ostavio je snažan i neizbrisiv trag u umetnosti koji ostaje za sva vremena.