Gas koji je uneo boju u svetlost

Sve je zapravo počelo pre tačno sto godina, kada je francuski pronalazač Žorž Klod uveo svetleće cevi gasa u komercijalnu upotrebu. Klod je svoj sistem patentirao u novembru 1911. nakon što je prethodne godine u decembru napravio prezentaciju na sajmu automobila u Parizu. Novi način osvetljavanja omogućen elektrodama koje su počele da se koriste za pokretanje motora uklopio se u kult „moderne brzine“. Kada je neon prvi put ušao u upotrebu, u Americi 1923, njime je osvetljeno mesto na kojem su se prodavali automobili „pakard“ u Los Anđelesu. Arhitektica i dizajnerka Maja Lalić ocenjuje za NIN da verovatno nije slučajno što se svetska premijera komercijalne verzije svetiljke sa zarobljenim gasom dogodila upravo na sajmu automobila „doprinoseći kultu modernosti, progresa i brzine koji je automobilska industrija uvek negovala“. Zajednički imenitelj novootkrivenog neonskog svetla i automobilske kulture, kako kaže, zapravo je ubrzanje ritma urbanog života u savremenim gradovima u kojima glad potrošačkog društva postaje sve veća. „Neonska svetla su zapravo te nove trendove u gradovima učinila vidljivim, i to najviše noću. Zahvaljujući treperavoj svetlosti i mističnoj auri koju emituju oko sebe, neonska svetla oslikavaju uglavnom komercijalna i poročna lica svetskih metropola. U arhitekturi i dizajnu vezuju se pretežno za estetiku barova, kazina, noćnih klubova“, napominje Lalićeva. Iako su poznata kao neonska svetla, cevi koje se koriste za osvetljenje pune se, sem neonom koji daje crvenu boju, i argonom koji „svetli“ plavo. Mešavinom argona sa drugim supstancama, dobijaju se i ostale boje. I tako su mnogi gradovi u narednim decenijama zableštali svetlima u boji. Neonske „cevčice“ u boji koristile su se za ulične reklame, natpise nad ugostiteljskim lokalima, uređivanje enterijera noćnih klubova... „U NJujorku su pedesetih, šezdesetih godina gradske vlasti naredile da se fasade kompletno na celom Tajms skveru pokriju neonskim reklamama. I to je i danas mesto sa najviše vizuelnog uticaja na čoveka, samo što više nije reč o neonima već su sada to razni ekrani“, objašnjava za NIN arhitekta i projektant osvetljenja Predrag Stojićević. Zahvaljujući današnjim LED panelima, Tajms skver se pretvorio u „kaskadu“ pokretnih slika s kojima se prigušeno neonsko svetlo ne može uporediti. Zbog dioda koje emituju svetlost cele zgrade služe kao reklame, a pošto su sjajnije od dnevne svetlosti, nije potrebno da padne mrak da bi došle do izražaja. Što se umetnosti tiče, niko nije bolje iskoristio neon od Alfreda Hičkoka koji je poznat po porukama ispisanim na nebu kao sudbinska proročanstva. Neonska reklama okupana kišom, te imate utisak da je posmatrate kroz suze, ispraća DŽenet Li ka njenoj sudbini u motelu u filmu „Psiho“. Takođe, u „Vrtoglavici“ (Rope) u jeftinoj hotelskoj sobi u San Francisku DŽejms Stjuart vodi ljubav sa ženom za koju misli da je ustala iz mrtvih. Oni su u zagrljaju u svetlucavoj magli koju baca neonska reklama zakačena za prozor - zeleno je ovde boja propadanja, vaskrsnuća iz groba. Neon, ipak, nije uvek imao tako morbidnu primenu. U filmu „Jedan od srca“ (One From the Heart) Frensisa Forda Kopole, scena postaje senzacionalna zahvaljujući neonu. U prodavnici ženskog rublja tinja izazovna crvena reklama i pravi aluziju na intimne trenutke. Nastasja Kinski, koja igra umetnicu na trapezu, posećuje otpad u pustinji gde su odložene stare neonke koje su nekada pripadale kazinima. One se pale kada se ona pojavljuje i sijaju tako da prave siluete palmi i plesačica sa pernatim ukrasima na glavi. Lalićeva navodi da neon „kopka umetnike, što zbog njegove reference na određeni kulturni kontekts, što zbog samog magičnog vizuelnog efekta“. Neki od umetnika koji su se intenzivno služili neonom u radu, prvenstveno konceptualnim instalacijama su Brus Nejman, DŽeni Holcer i Trejsi Emin, koji na različite načine ispisuju direktne ili kriptične poruke neonskim svetlima, dok se Dan Flavin bavio izradom skulptura i instalacija od „gotove“ fluo rasvete. Trend upotrebe neonskog svetla poslednjih godina je, ipak, u opadanju. Danas se „svetlosne cevčice u boji“ koriste samo za dekoraterske potrebe kao retro elementi, u filmu, u scenografijama, u kafićima... Međutim, i ako bi se desilo da neonke potpuno izađu iz upotrebe, neće biti skroz zaboravljene. Postoji već, naime, Muzej neonske umetnosti u Los Anđelesu (skraćeno MONA). Oni koji se bave u Srbiji neonskim osvetljenjem kažu da se neon danas u 90 odsto slučajeva primenjuje za svetleće reklame, dekorativne detalje po klubovima i za scene u filmovima, ali da ih poslednjih godina sve više zamenjuju LED diode. Prema njihovoj oceni, neonska rasveta još se neće izbaciti iz upotrebe i biti lako zamenjena, iako se više ne nalazi u širokoj upotrebi. Neonke danas, naime, nalaze svoje mesto u ekskluzivnim enterijerima, a prema nekim istraživanjima tržišta, neonska svetla ostaće kao nešto atraktivno. „Neon je postao retro, ali verujem da će zahvaljujući svojoj moćnoj ikonografiji nastaviti da se primenjuje u kinematografiji, enterijeru, modnim editorijalima, kao nedvosmislena referenca svog vremena. Nažalost, mislim da će neon postati predmet sentimentalnih osvrta na protekli uzbudljivi vek. Danas postoji nova zvezda među svetlosnim tehnologijama koja ja potpuno zasenila neon. LED rasveta omogućuje čitavim zgradama da, uz kompjutersku tehnologiju i programiranje, postanu džinovska platna animacije, dok njena jačina ukida potrebu da se za pravi vizuelni efekat čeka noć“, ističe Lalićeva. Prva asocijacija na neonke i neonska svetla, svakako je i rasveta koja se često može videti po raznim ustanovama, bolnicama, kompanijama i slično. Reč je o sijalicama u obliku dugih štapova koje daju belo svetlo (za razliku od klasičnih sijalica koje su više žute). Međutim, projektant osvetljenja Predrag Stojičević objašnjava da ove neonke i nisu u pravom smislu reči neonska svetla. Kako kaže, neonke su se zvale jer su bile punjene gasom neonom, koji je kasnije iz bezbednosnih razloga zamenjen. Od neona je tako do danas, bar po ovom pitanju, ostao samo naziv.. „Sa fluo-cevima je pronađen efikasniji način da se koristi struja, jer se na taj način čak do pet puta štedi količina energije i postiže manje zagrevanje. Vremenom su se toliko usavršavale da su dobijale razne oblike, od štapićastih preko okruglih do uvijenih, napominje Stojićević. Kaže da Beograd nije jedan od njih, ali ima gradova kao što je Berlin koji je za kompletnu uličnu rasvetu upotrebio fluo sijalice. Tako se iznad njega širi oreol plavkaste boje, dok je u Beogradu sve žuto. Neonske cevi za osvetljenje prostorija više se ne koriste, prema njegovim rečima, a „treperile su frekvencijom koje ljudsko oko jedva može primetiti, tako da su umarale i izazivale glavobolju“. Fluo je, kaže Stojićević, već „doživeo svoj vrh“, a sledeća generacija su kompakt fluo-sijalice za koje se vodi bitka da se uvedu u sve domove zbog uštede energije i izbace klasične sijalice.