Beže li stranci?

Ukoliko RTB Bor ne snađe „treća sreća”, pa i posle trećeg pokušaja prodaje ostane neprodat, barem prema važećim zakonima tom preduzeću sledi likvidacija. I ne strahuju samo zaposleni i menadžment da bi desetostruko manja cena bakra nego pre nekoliko meseci mogla osujetiti prodaju ovog, kako Borani vole da kažu, „ukletog preduzeća”. Za ishod tendera strahuju, reklo bi se, podjednako i u Vladi Srbije i to zato što bi eventualna propast najnovijeg pokušaja privatizacije RTB Bor, budžet ostavila bez nekoliko stotina miliona evra. Država bi se ponovo suočila sa neuspehom da proda nešto što je najavljivano kao velika privatizacija. Baš kao što ni pre neki mesec, umesto stotine miliona evra, o kojima se doskora govorilo, od prodaje JAT-a Srbija nije dobila ni evro. Jer nije bilo zainteresovanih za kupovinu nacionalnog avioprevoznika. Pošto lošim vestima nema kraja, sada su i kompanije „Rio Tinto” i „Dandi plemeniti metali” najavile da odustaju od daljih istraživanja rudnog bogatstva Srbije. Ne isplati im se, kažu, da u vremenu kada vrtoglavo pada svetska cena ruda, oni kopaju po Srbiji. Strane investicije, a među njima i prihodi od prodaje preduzeća koji se po zvaničnoj statistici evidentiraju kao investicije, dostigle su u prvih devet meseci ove godine 2,4 milijarde dolara. Ali, tome treba dodati da su preko dve milijarde ostvarene u prva dva kvartala, dok je tokom jula, avgusta i septembra priliv istih investicija tek nešto više od 200 miliona evra. Drugim rečima, deset puta manje nego tokom prvih šest meseci. Podaci o poslednjem kvartalu još nisu obelodanjeni, ali ako se zna da nema većih investicija, a od privatizacije još ni traga ni glasa, pitanje je da li će Srbija ovu godinu završiti sa preko tri milijarde investicija kako je prognozirano. Naši političari, čini se, kao da ili nisu obavešteni o skromnim prilivima investicija ili se prave da ne čuju ono što im brojke govore. Tek, zvanične projekcije o prilivu stranih investicija u narednoj godini pominju neverovatne četiri milijarde evra. Slično rekordnom prilivu iz 2006. godine kada je samo od privatizacije Mobtela prihodovano preko jedne milijarde. Da li to znači da vlada ima neki novi Mobtel u rukavu, za koji se još ne zna ili će se izvaditi na ekononomsku krizu, koja je bila samo u naznakama kada je projekcija pravljena? Kako smo saznali, iako je pred pravljenje nacrta budžeta za narednu godinu projekcija investicija mogla ili trebalo da bude revidirana, preko toga se prešlo. Doduše, predstavljajući mere štednje za narednu godinu, premijer Mirko Cvetković priznao je da će zbog loše finansijske situacije u svetu i nedostatka novca, priliv direktnih investicija u Srbiju biti manji od očekivanog. Ali, uz napomenu da je država pripremila sredstva i mere za zaštitu domaće privrede, za subvencije i podsticaje ovdašnjim preduzećima od oko dve milijarde evra. Taj novac će obezbediti delom iz budžeta, ali pre svega kreditima Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Da će biti veliki izazov realizovati projekcije o prilivu investicija u 2009. godini, priznaje i Dragan Pejčić, savetnik za marketing i istraživanja Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). On kaže da bi, ukoliko se ostvare prihodi od prodaje već pomenutog RTB Bor, NIS-a, „Galenike”, pa i planirana investicija FIAT-a, to donelo preko milijardu evra investicija. Ali i dalje mnogo manje od projekcije. „Smatram da je ta projekcija previše optimistična, jer je rađena pre eskalacije krize. I da bi Srbija mogla biti zadovoljna ukoliko bi u narednoj godini privukla preko dve milijarde dolara investicija, odnosno malo manje nego ove godine. Zaista je nemoguće prognozirati šta će se dešavati naredne godine u pogledu ekonomske krize, te koja će od planiranih privatizacija biti i realizovana.” Ali šta će biti ako se ne pronađe kupac za RTB Bor, ako se ne privatizuje „Galenika”, ako krene naopako sa NIS-om? Ili ako „Fijat” odustane od ulaganja u „Zastavu” ili pomeri rokove za ta ulaganja zbog krize koja nije zaobišla nijednu automobilsku industriju u svetu? Ova italijanska kompanija je, naime, primorana da potraži strateškog partnera kako bi uspela da preživi finansijsku krizu, a iz sedišta „Fijata” stižu nagoveštaji da staje proizvodnja novih modela. Kako NIN saznaje, uprkos demantijima iz „Fijata”, sve je izvesnije da predviđene investicije u „Zastavu” neće biti ostvarene u planiranim rokovima. Pa će tako Srbija ostati bez još jedne investicije. U SIEPA kažu da je ekonomska kriza uticala na smanjeno interesovanje investitora za ulaganje u Srbiju, ali tvrde da nijedna kompanija nije još najavila povlačenje sa našeg tržišta. „Primećuje se smanjeno interesovanje, ali to je normalno ako se uzme u obzir finansijska kriza. Banke ne odobravaju pozajmice ili ih odobravaju uz velike kamate i to, naravno, utiče na smanjenje investiranja. S druge strane, nekoliko firmi koje posluju u Rumuniji i Bugarskoj najavile su da će u narednoj godini preseliti svoje poslovanje kod nas. I to je dobra vest”, kaže Dragan Pejčić. On napominje da nema odlaska investitora iz Srbije, ali se može očekivati smanjenje proizvodnje, a onda i smanjenje broja zaposlenih u kompanijama koje izvoze na inostrana tržišta, što se vidi na primeru „US Stila” ili „Impol Sevala”. Smanjena zaposlenost u tim preduzećima, koja je trenutno glavna briga i predsednika Borisa Tadića, ako je verovati onome što je najavio pre neki dan, dovešće i do smanjenja izvoza, jer će potražnja za našim proizvodima opasti. Toga su svesni i u vladi, pa je rast izvoza u 2009. godini projektovan tek na oko pet procenata, za razliku od godina ranije kada je bio preko dvadeset odsto. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da su prognoze o prilivu investicija za narednu godinu nepovoljne i da treba očekivati pad priliva investicija. „To će nepovoljno uticati na privrednu aktivnost i mislim da su prognoze o rastu BDP-a od tri odsto nerealne. Mi već imamo pad industrijske proizvodnje, a ona će se i dalje nastaviti. I ako imate pad priliva investicija u sledećoj godini, onda to znači privredni zastoj i u narednim godinama.” Nikolić kaže da je Srbija došla kao koleteralna šteta svetske ekonomske krize, koja će pored manje proizvodnje, izvoza i uvoza, imati pad vrednosti dinara, veću inlfaciju i naposletku pad životnog standarda građana. On napominje da se po predlogu budžeta za narednu godinu vidi da je on restriktivan upravo u oblasti investicija, dok je potrošnja opet veća od ulaganja. Ko nam je kriv što u dobrim godinama, od 2004. naovamo, kada je bilo prihoda od privatizacije i investicija, nismo štedeli, reći će Goran Nikolić, iz Naučnoistraživačkog centra Privredne komore Srbije. „Nemoguće je sada prognozirati priliv investicija u sledećoj godini. Podaci za treći kvaratal ove godine nisu optimistični, jer pokazuju drastično smanjenje priliva. Pitanje je i šta će se od privatizacija realizovati naredne godine, a jedino što može biti pozitivno je to što je Vlada Srbije ugovorila kredite za finansiranje infrastrukuture sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom.” Ko nam je kriv i što do sada nismo stvorili povoljnije uslove, koji bi pomogli stranim investitorima, onda kada su imali dovoljno novca, da se odluče za Srbiju. Osim te 2006. godine koja se smatra rekordnom po količini novca koji je pristigao u našu zemlju, Srbija ima manji priliv investicija u osam tranzicionih godina, od, na primer, Rumunije, Bugarske, Češke ili Mađarske. Do sada je u našu zemlju investirano oko 17 milijardi dolara, najviše u oblasti bankarstva, trgovine, telekomunikacija... Za nedovoljno privlačenje investicija, posebno grinfild, koje jedino donose nova radna mesta, postoji ceo spisak razloga. Od pre česte političke nestabilnosti, nerešenih vlasničkih odnosa nad zemljištem, prespore i komplikovane administracije, skupih dozvola... Ako se ne možemo pohvaliti dobrim investicijama u prethodnim godinama, šta će biti sada kada skoro svakodnevno neka fabrika smanji obim proizvodnje i otpusti ponekog radnika. Kada svakog dana stižu vesti o odlaganju planirane investicije ili odustajanju od nje. I kada više niko ne želi da kupi preostala domaća preduzeća.