Očekujem dramu

U 2008. tenis je ličio pre na nešto, kao odeljenje za povrede u nekom urgentnom centru, nego na sport. Pobednica „Australijan opena”, Marija Šarapova, borila se sa povredom najvećim delom 2008. i posle avgusta nije više ni igrala. Pobednica „Francuskog opena”, Ana Ivanović, povredila je šaku na Vimbldonu, i posle toga nije uhvatila korak. Pobednica „Američkog opena”, Serena Vilijams, završila je godinu povredom lakta i celu sezonu je igrala štedeći ga. Najneobičnije od svega, žena od koje se još pre 12 meseci najviše očekivalo da će u 2008. postati broj 1, završila je godinu nastavljajući studije kod kuće. Kristin Enan, bila je na vrhuncu u 25. godini života, ali je napor da se domogne vrha bio toliko iscrpljujući, i fizički i psihički, da je odlukom o povlačenju iz tenisa, u maju šokirala ceo svet. Muški tenis je bio pogođen na sličan način. Rafael Nadal je pobedivši u Vimbldonu povredio koleno, što ga je odvojilo od Master kupa i finala Dejvis kupa. Rodžer Federer je najvećim delom godine vodio borbu s mononukleozom. Ova parada povreda i bolesti biće sasvim sigurno dopunjena na ovogodišnjem „Australijan openu”, koji je počeo 19. januara. Samo najspremniji preguraće turnir i inače poznat po visokim temperaturama i teškim uslovima za igru. Od odlaska Enanove, u ženskom tenisu postoji vakuum. Kao i svi ostali, stalno u doktorskoj ordinaciji, Jelena Janković je prošle godine postala br 1, a na tom mestu su se prethodno igračice menjale brzinom leta najjače udarene teniske loptice. Izgleda kao da bilo koja od osam teniserki lako može doći do šampionske titule u Melburnu. Među muškarcima, Federer i Nadal izgledaju snažno, ali tako izgleda i Novak Đoković, mladi Srbin koji je u Melburnu pobedio prošle godine. To važi i za britansku zvezdu Mareja, koji je pobedio Federera i Nadala da bi osvojio egzibicioni turnir u Abu Dabiju, početkom ovog meseca. Drama koja je pred nama stići će uz enormnu cenu i već je pred sve postavila ozbiljno pitanje: zbog čega se tako mnogo tenisera bori ili pada kao pokošeno radeći nešto što im najbolje uspeva. Kad sam pobeđivala i osvajala mojih 18 titula u „gren slemu”, između 1978. i 1987. bila sam najspremnija žena u tenisu, ali globalno kolo takmičenja bilo je manje razvijeno i nije bilo zahteva za igranjem svake nedelje tokom godine. Posle 1989. jedini način da napravim fizičku i mentalnu pauzu bio je prestanak igranja na „Australijan openu” i ponovno igranje turnira u februaru. Danas igrači to ne mogu da urade. Čak i teniseri daleko od prvih mesta na listi najboljih, zarađuju stotine hiljada dolara, ali sa većom zaradom raste i pritisak agenata, organizatora i sponzora koji žele igranje tokom cele godine. Neki od igrača nemaju predaha i igraju i u egzibicionoj sezoni, u novembru i decembru. Osim toga, igrači danas startuju ranije i igraju jače. Moderni reketi od kompozitnih materijala, s najlonskim vlaknima i velikom glavom, što je danas u modi, pridodaju brzinu loptici i izlažu mlad organizam ogromnim naporima i troše ih. Drveni reketi i „ketgut” umesto najlona, ne samo da bi doprineli dugovečnosti igrača, nego bi poboljšali raznovrsnost tenisa. Tvrda podloga je još veći problem. Dok sam ja sazrevala, igralo se na šljaci, travi i u zatvorenim prostorima, na sintetičkoj prostirci, postavljenoj na drvenu podlogu. Na tvrdoj podlozi igralo se samo na nekoliko turnira, dok se danas uglavnom na svim turnirima igra na takvoj podlozi. Osim toga, najveći broj teniskih akademija imaju terene s tvrdom podlogom, što izaziva stalne povratne udare na stopala, kolena i slabine igrača. U izgledu je mnogo više povreda ukoliko odgovorni ljudi i organizacije u tenisu ne prorede kalendar i ne suprotstave se proizvođačima reketa, koji su preoteli teniske turnire. Teniske akademije bi trebalo naterati da ograniče broj terena s tvrdom podlogom, naročito za najmlađe. Ukoliko se to ne dogodi, nećemo imati igrače koji će dominirati iz godine u godinu. U stvari, doba King-Everet-Navratilova-Graf, već je završeno, a muški tenis će jednog dana biti pogođen na sličan način, s tim što će možda Federer biti poslednji dominantni igrač među zvezdama kakve su bili Borg, Mekinroe i Sampras. Da, Federer je ostao impresivno spreman i posle kratkih vremenskih razmaka u kojima je pobeđivao na „gren slemovima” u protekle četiri godine – do danas 13 – a izgleda kao da može pobediti na 20. Gledajući današnje stanje, rekla bih da je na putu kojim će postati najveći teniser svih vremena – ali, samo ako ostane zdrav. Uz velike pobede u prošloj godini – uključujući „Američki open” i zlatnu medalju u Pekingu, on je u proteklih 18 meseci doživeo i značajne poraze, kao one od Nadala na Vimbldonu, gde je još smatran nepobedivim. Osim toga, na „Francuskom openu” pobedio je Nadal, a ne Federer. Federer je izgubio i poslednji „Austrlijan open” od Đokovića, priznavši javno da je teško igrati često i vrlo jako: „Od sebe sam napravio monstruma koji mora da pobedi na svakom turniru”, rekao je posle svog melburnškog poraza. „Nije lako pojaviti se svake nedelje na terenu i ići na pobedu.” To je lekcija koju uče i amateri i profesionalci, sa svakim proteklim mečom. Newsweek Prevod s engleskog M. B. Đorđević