Prutom po vodi

Od uvođenja višestranačja nije bilo vlasti koja na prvo mesto nije stavljala borbu sa kriminalom i korupcijom. Od Miloševića do Tadića. Korupciji, toj endemskoj bolesti, za vrat je skočio i aktuelni ministar policije, lično. U jeku hapšenja više kriminalnih grupa Ivica Dačić je, i pored niza obaveza i putovanja, po poslu, naravno, stigao i u udarni TV dnevnik. Ne samo da objasni beskompromisnu rešenost policije da uđe u “frontalni” obračun sa kriminalcima svih boja, već i da najavi još hapšenja, i to u toku naredne noći. Dačić je podsetio da će od 1. marta ove godine stupiti na snagu i Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom i da je MUP završio i “belu knjigu” o organizovanom kriminalu. Zli jezici odmah su nagovestili akciju “Nova sablja”. Tako je u utorak, u toku dana, u sinhronizovanoj akciji MUP-a Srbije, Vojnobezbednosne agencije i Specijalnog tužilaštva, uhapšeno 16 osoba, što iz Ministarstva odbrane, što lekara sa VMA, što sa njima povezanih lica. Dela, klasična: davanje i primanje mita, mućke sa vojnim stanovima, naknadama štete za povrede u ratu, socijalnim osiguranjem. Nešto kasnije uhapšena je još jedna grupa (osam ljudi). Četvorica su službenici bivšeg Ministarstva trgovine, sada Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i sumnjiče se za malverzacije i korupciju oko podsticajnih i bespovratnih sredstava iz Nacionalnog investicionog plana. Kasno uveče i u toku noći uhapšene su još dve višečlane grupe, “pravih” kriminalaca – razbojništva, iznude, ubistva, preprodaja narkotika i oružja, te falsifikati, rasturanje lažnog novca i dokumenata... Ti “obični kriminalci” ostali su u senci uhapšenih službenika ministarstva. Hitro se oglasilo Ministarstvo ekonomije i ogradilo: “To su kadrovi koji su zatečeni i preuzeti iz Ministarstva turizma nakon što je taj sektor postao deo Ministarstva ekonomije”, a ministar Dinkić je dvojicu uhapšenih smenio sa pozicija pomoćnika ministra koje su imali u ranijem periodu. Mada poznavaoci tvrde da se radi o starim kadrovima, još iz devedesetih godina. Ministar vojni Dragan Šutanovac nije se ograđivao. Wegovo težište je na budnosti i pozornosti. Sumnjivci su, kako kaže, već duže vreme opservirani i akcija se pažljivo pripremala. A javnost? Kako ona reaguje? Dok jedni pozdravljaju policijsku akciju, hvaleći njen profesionalizam, gledajući u njoj šansu da izbegnemo utapanje u kriminal i korupciju, već poslovični cinici nameću pitanje: da li se radi o pukoj slučajnosti ili sve to ima veze sa aktuelnim političkim događajima? Otkud baš u trenutku kad se i u Skupštini Srbije “zavodi red”, kada se razbuktava sukob oko Statuta Vojvodine, kada sledi reizbor sudija, kad evro buja, a standard pada, a kraj problema sa Evropskom unijom, Euleksom i Kosovom se i ne nazire? Zavođenje reda u državi – da, samo odakle krenuti? Da je problem sa, recimo, korupcijom u Srbiji ozbiljan, najbolje govori činjenica da se već godinama svrstavamo u visokokorumpirane države. Upućeni tvrde da ona nagriza sve nivoe vlasti, a da bi borba protiv nje bila uspešna, nije dovoljna samo mantra o razvijanju antikorupcijske kulture, već i konkretna politička volja, kroz konkretno delovanje – od lokalnih samouprava pa do najviših organa vlasti. Da li je to moguće ako se najviši funkcioneri u Narodnoj skupštini, Republičkoj izbornoj komisiji i ministarstvima i ne trude da makar ne primaju dve i više plata koje na godišnjem nivou imaju milionske iznose. Samo članovi RIK-a i njihovi saradnici naplatili su za rad u ovom telu preko 180 miliona dinara, što je, izgleda, više od sume kojom su Dačićevi uhapšenici ojadili državu. Ali tu nije kraj. Predsednica RIK-a Sonja Brkić ujedno je i sudija Vrhovnog suda Srbije, a prema Zakonu o sudijama, nosioci pravosudnih funkcija ne mogu se baviti bilo kojim drugim javnim ili privatnim plaćenim poslom. Sudija Sonja Brkić, upamćena svojevremeno, kada je bila predsednica Vrhovnog suda Srbije, po zalaganju za uvođenje retroaktivne primene prava u krivičnim procesima, što je pravni nonsens još od Rimskog prava, negirala je da radom u RIK-u krši zakon, a na ostavke i ne pomišlja. Slična primedba se odnosi i na drugu pravnu perjanicu, ministarku pravde Snežanu Malović. I ona je dobijala i ministarsku platu i naknadu za rad u RIK-u, ali se pravdala da je jedan deo sredstava davala u humanitarne svrhe. U međuvremenu otkrilo se i da članovi RIK-a možda ne bi dobijali astronomske sume da nisu na volšeban način održavali po deset sednica dnevno. Poenta je u tome da se rad u RIK-u plaća po sednici, pa što više sednica, naknada je veća. Rad u RIK-u je, očigledno, vrlo naplativ posao, a podaci o primanjima nisu nikada do sada bili dostupni javnosti. Kada su pare u pitanju, i pozicija i opozicija su jednoglasni, do konsenzusa. Tek po izbijanju afere članovi RIK-a koje je predložila Demokratska stranka podneće ostavku na tu funkciju. Iz moralnih razloga, kako je rečeno. O odgovornosti ništa, a na vraćanje para niko i ne pomišlja, valjda da ga ne proglase ludim kao Mitu Pantića u “Beloj lađi”. Biće da je u pitanju legalna, ozakonjena korupcija. Zato, valjda, još uvek nemamo državnog revizora, poverenika za informacije niko i ne uzima ozbiljno, pa sav teret pada na policiju i pravosuđe, koji, uzgred da kažemo, prema ocenama organizacije “Transparentnost”, spadaju u najkorumpiranije. Šta tek reći o centrima moći koji ucenjivanje političkih subjekata poistovećuju sa lobiranjem, što za posledicu ima ostvarenje interesa pojedinaca nauštrb svih građana Srbije. Neshvatljivo je da se zbog jedne ili dve kompanije, ma koliko one bile uspešne u Srbiji, ekspresno menjaju već doneti zakoni, a sve zbog “džentlmenskog dogovora”. Sve potiče, kažu, od političkih stranaka. Dovoljno je da jedna stranka u nekoj vladajućoj koaliciji uceni sve ostale i eto političkog dogovora, koji, možda, nije u interesu građana, ali jeste u interesu opstanka na vlasti. Otud i Dačićevo vitlanje “novom sabljom” ne liči toliko na frontalni obračun sa kriminalom i korupcijom, koliko na udaranje prutom po vodi.