Samopouzdanje u kešu

I nakon dramatičnih vesti o svetskoj ekonomskoj krizi, Vlada Republike Srpske ne odustaje od vrlo ambicioznih ekonomskih projekcija za ovu godinu. Dok najmoćniji u svetu, a i svi u regionu, pokušavaju zaustaviti ekonomski slom, ovde planiraju neverovatno visoke stope rasta. Tako je projektovan rast bruto društvenog proizvoda od 6,4 odsto, a budžeta od čak dvanaest odsto, računa se, kao i prošle godine, na budžetski suficit. I još štošta u projekcijama vlade se ne uklapa u opštu priču o krizi. Ovakva situacija izazvala je, dabome, oštre podele u stručnoj javnosti – dok jedni tvrde da vlada ne ume sagledati „šta se iza brda valja”, drugi veruju da su ekonomska politika za ovu godinu i sistem antikriznih mera dobro odmereni i prilagođeni ovdašnjoj stvarnosti, maloj ekonomiji koja je ipak u uzletu. Premijer Milorad Dodik i njegovi ministri ovih dana su hiperaktivni. Krstare Republikom Srpskom, brane svoj koncept i pokušavaju naći što više saveznika za sistem mera koje su predvideli za novonastalu situaciju. U javnosti se barata brojkom od više od sto dvadeset posebnih mera kao odgovor na krizu. Nema ništa ni novo, ni epohalno – što već nije viđeno kod drugih. Pre svega, to je štednja u javnom sektoru, ukupna javna potrošnja kažu „ne sme preći četrdeset odsto društvenog proizvoda”. Najširoj javnosti su, naravno, najatraktivnije mere smanjenja plata od deset odsto svima onima koji rade u javnom sektoru a zarađuju više od hiljadu evra, pa zabrana nabavke novih automobila i slično. Stručnoj javnosti su, međutim, mnogo zanimljivije one druge mere, a vlada tu u prvi plan ističe javne investicije – ubrzava se gradnja autoputa Banjaluka – Gradiška i započinje autoput Banjaluka – Doboj, najavljuju se pozamašne investicije u energetskom sektoru. Sve to bi, prema projekcijama vlade, trebalo doneti više zaposlenih nego što je danas. Za izvoznike, kao najranjiviju grupaciju u privredi, formira se poseban garancijski fond koji bi trebalo da im olakša poziciju. Preko Investicione razvojne banke planira se plasiranje više stotina miliona evra u različite sektore privređivanja, sa kamatom ne većom od pet odsto. Vlada pokušava nagovoriti i komercijalne banke da osetnije smanje kamate i izdašnije podrže ovdašnje preduzetnike. Za poljoprivredu se planira regresirano gorivo i seme. Za mnoge od ovih mera pokriće postoji u novcu koji je obezbeđen ranijom prodajom Telekoma Srpske Telekomu Srbije i naftnog sektora ruskim investitorima. Gotovina nešto veća od pola milijarde evra daje prilično samopouzdanje Dodikovoj ekipi, pa se oni mnogo i ne osvrću na to što nije postignut konsenzus sa opozicijom oko antikriznih mera. Podržali su ih, međutim, ključni sindikati i Privredna komora Republike Srpske. Pored opozicije, mere nije podržao ni predsednik Saveza poslodavaca Republike Srpske Damir Miljević koji kaže od „osim tri-četiri mere, sve drugo predstavlja čistu demagogiju”, dok za predsednika asocijacije proizvodnih preduzeća Blažu Buljića taj papir „više liči na ljubavno pismo, nego na sistem ozbiljnih ekonomskih mera”. Dodik, zasad, nema razloga za veliku zabrinutost jer ima natpolovičnu kontrolu parlamenta, ključne medije na svojoj strani i većinske sindikate. Najveće glavobolje mu zadaju vesti Uprave za indirektne poreze, jer je plan u prikupljanju tog dela poreza u januaru podbačen za čak dvanaest odsto. S obzirom na to da se indirektni porezi prikupljaju jedinstveno za celu BiH, a da se dele po prioritetima tako da se prvo otplaćuju spoljni dugovi i puni zajednički budžet na nivou BiH, entiteti i opštine bi mogli doći u ogromne probleme. Uostalom, u drugom entitetu, Federaciji BiH, dramatično se upozorava da je njihov budžet u ogromnim problemima, kasne isplate u gotovo celom javnom sektoru. Republika Srpska nije u toj poziciji, jer je nivo javne potrošnje, iz različitih razloga, znatno niži, ali ipak slični problemi mogu doći i ovde veoma brzo, pogotovo što se budžet skoro sa dve trećine puni od indirektnih poreza. Još jedna prilično zanimljiva situacija u ovoj krizi ide u korist Republike Srpske. Reč je tome da sve veći broj privrednih subjekata premešta svoje sedište iz Federacije BiH u Republiku Srpsku. Bilo je toga i ranije, ali stvar sa krizom se dodatno ubrzava. Podaci se menjaju iz dana u dan, ali već sada se više stotina preduzetnika odlučilo na taj korak. Sve zbog znatno nižih poreza i doprinosa u Republici Srpskoj, procenjuje se da su porezi i doprinosi niži za čak dvadeset odsto. Tek sad postaje jasno zašto je pre koju godinu „Fajnenšel tajms” Republiku Srpsku nazvao poreskim rajem. Dodik sve češće, kada govori o ekonomskim merama, spominje i potrebu da se očuva politička stabilnost jer veruje da je i to, uz niske poreze, mamac na koji će privući inostrane investitore. Nije do kraja, kažu u njegovom okruženju, javnosti saopštio s kim još pregovara, ali još u toku ove godine moguća su prijatna iznenađenja na tom planu. Na drugoj strani, njegovi kritičari njega i njegovu vladu doživljavaju kao grupu pevača koja ide sama kroz šumu i pesmom se hrabri.