Čari iracionalnosti

Psiholozi, biolozi i ekonomisti misle da je ljudsko ponašanje zasnovano na ličnom interesu i da je kooperacija samo način kako bi se iskoristili drugi, ne bi li se za sebe dobilo više. Racionalnost je preduslov napretka, kaže se. Ovakvo gledanje na stvari potkopano je modernim eksperimentima kojima se pokazalo da većina od nas nesvesno vodi računa o pravednosti i fer odnosu prema ostalima. Drugim rečima, ljudi ispoljavaju sklonost ka altruizmu koji je, osim sa stanovišta evolucije grupe, iracionalan. Zašto bi poricali sopstvenu iracionalnost? Kad bi sve bilo matematički proračunato ne bi bilo ljubavi, altruizma, ne bi bilo rizika, a bez njih život je dosadan. Uzmimo ovaj primer: srećem vas na ulici i nudim vam 100 evra kao poklon i odmah vam kažem da taj novac možete zadržati u celini ili izdvojiti jedan deo koji ću odmah utrostručiti i uručiti prvom prolazniku. Ukoliko izdvojite 50 evra, prolaznik dobija 150 s tim što ću mu reći da je to poklon od nepoznate osobe i da ga, ako želi, može zadržati u celini, ili vratiti darodavcu koliko hoće. Pri tome, slučajni primalac poklona ne zna da je količina novca koju je dobio, utrostručeni poklon darodavca. Kako biste postupili u prvom, a kako u drugom slučaju? Ukoliko s dobijenim novcem nastupite kao darodavac, niste sigurni da li će drugoj strani pasti na pamet da vam vrati i jednu paru. Ukoliko poklonoprimac vrati polovinu poklona, vi ste na dobitku, a on pokazuje apsolutni fer odnos prema nepoznatom darodavcu, jer nije ni u kakvoj obavezi. Eksperimenti na uzorku od hiljadu ispitanika pokazali se da bi 60 odsto onih koji bi dobili 100 evra izdvojili i dali kao poklon od 30 do 50 odsto dobijene sume, a u drugom slučaju, primalac po pravilu vraća 50 odsto novca. Eto primera neracionalnog ali uzbudljivo lepog ponašanja i eto razloga opstajanja ljudske zajednice. Šta kažete o ponašanju Juseina Bolta, zvanog “Munjeviti Bolt”, koji je posle mnogo godina krvavih treninga sa lakoćom pobedio u Pekingu, u trci na 100 metara, postigavši vreme od 9.69 sekundi? To je vreme koje se verovatno neće skoro postići, a kamoli poboljšati. Trka na 100 metara je takva da odlučuju stoti delovi sekunde, a rekordi nekad ostaju nepoboljšani i posle mnogo godina. Ali, šta je uradio Jusein Bolt? U poslednjih 20 metara trke, 16. avgusta u Pekingu, Bolt je ispružio ruke i počeo da se busa u grudi, što ga je usporilo pred ciljem. Ipak, oborio je svoj raniji svetski rekord. Analizom televizijskih snimaka sa ove trke pozabavio se Institut za teoretsku astrofiziku u Oslu, a astrofizičari sa Instituta pokazali su da su i Jusein Bolt i Ričard Tompson, odmah iza njega, radujući se prvom i drugom mestu, usporili u poslednje 2 sekunde trke, pri čemu je Bolt usporio više. Astrofizičari su izračunali da bi Tompson na cilj stigao posle 9,61 sekunde, što bi bilo bolje od prethodnog svetskog rekorda, a da bi Bolt kroz cilj prošao za 9,55 sekundi. Sasvim očigledno, emocije su dovele do potpuno neracionalnog postupka svetskog sprintera broj jedan. Malo je verovatno da će vreme od 9,55 sekundi ikada biti dostignuto. Bolt je možda mogao ostati neprevaziđeni sprinter u svetskoj istoriji atletike, samo da nije pokazao iracionalno ponašanje. Racionalni smo kad smo potpuno nezavisni i odvojeni od emocija i od instinkata. U psihologiji, preterana racionalnost, bez kreativnosti, smatra se oblikom bolesne samozaštite. Sklanjajte se od takvih! Tok neke procene i analize koji bi bio nazvan racionalnim, morao bi biti potpuno objektivan i logičan. Ukoliko ovi minimumi nisu zadovoljeni i ukoliko na nekog ko donosi odluke deluju instinkti, emocije, i moralne norme, da, moralne, onda se analiza kvalifikuje kao iracionalna, jer se u njoj nalazi previše subjektivnih sklonosti. Međutim, svima nama u svakodnevnom životu teško je da ispunimo ove zahteve, jer to zahteva visok stepen inteligencije koja bi bila imuna na emocije i koja bi bila sposobna da do detalja razume ukupan proces rezonovanja. Pošto se to teško može postići, onda smo češće nego što mislimo iracionalni. Šta biste rekli na nečije spontano ulaženje u plamen zapaljene zgrade da bi spasao nekog potpuno nepoznatog. Ludo, ali zaslužuje aplauz! Qubav? Ima li boljeg primera iracionalnog postupka? Kad se zaljubite neko vam može doneti milion dokaza o niskom moralu osobe u koju ste se zaljubili, ali to ništa neće vredeti. Uzgred rečeno, ukoliko ste vi taj ko je doneo dokaze, može vam se desiti da navučete bes zaljubljenog koji će vas do kraja života mrzeti. Iracionalno, ma koliko mu se ljubitelji racionalnog protivili, nema uvek negativni predznak. Dadaizam i nadrealizam su umetnički pokreti, na primer, koji prihvataju iracionalnost kao sredstvo za odbacivanje rezona i logike. Andre Breton se upravo zalagao za odbijanje čiste logike i rezona, koje je smatrao odgovornim za mnoge savremene društvene probleme. Religiozno verovanje se može smatrati odbacivanjem racionalnog i sklanjanjem od surove realnosti, iako verujući misle da je racionalno samo po sebi problematično, o čemu bi se moglo govoriti mnogo više, ali ne u ovoj prilici. Izvesni problemi, kao što su smrt i gubici voljenih osoba, razume se, izazivaju teška osećanja koja, po prirodi stvari, nemaju racionalna rešenja. Mudri čovek Dejvid Hjum, filozof iz 18. veka, ograničio je opsege racionalnosti, priznajući joj ispoljavanje i korist u matematičkom i logičkom rezonovanju, ali nikako nije mislio da je ona osnova normalnih životnih procesa, niti da ima ulogu u praktičkom, etičkom ili estetičkom razmišljanju. Hjumova čuvena tvrdnja iz još čuvenije „Rasprave” glasi: „Rezon je rob strasti i nije nizašta drugo nego da joj služi”, što je namerno izvrtanje platonističke slike racionalnog po kojoj rezon (kočijaš) svojim uzdama obuzdava strasti (konje). Odoh da kupim loz.