Molitva za Srbiju na putu ka Briselu

Naša je štampa tu vest uglavnom spustila na dno svojih, prema sredini uznapredovalih, strana sa naslovima zahvalno preuzetim iz njenih slovenačkih verzija: “Hrvati u EU zajedno sa Srbima”, “Hrvatska mora da čeka”, “Slovenija koči Hrvatsku”. Na ili-ili izborima od 11. maja prošle godine konačno većinski na Evropu prelomljena Srbija minimizirala je vest da je ključna politička stranka (CDU) ključne države Evropske unije (Nemačka) samo još Hrvatskoj dala svoju garanciju za evropsko članstvo, a svim ostalim državama zapadnog Balkana samo svoju garanciju za evropsku perspektivu. “Jačanje identiteta i institucija mora imati prednost pred daljim širenjem EU. Iznimka iz tog pravila moguća je samo u slučaju Hrvatske … izričito smo za prijem Hrvatske”, usvojeni stranački evropski program obrazložila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Funkcioner CDU i predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering precizno je otklonio svaku eventualnu sumnju proročanstvom da će put niz evropsku perspektivu do punopravnog evropskog članstva “u nekim zemljama trajati jako, jako dugo”. Čak tri utešna razloga našla je štampa u Srbiji za minimiziranje vesti koja je u zonu opasnog rizika odgurala evropski broj na koji je Srbija uložila sve. Prvo, dan pre nego što su demohrišćani usvojili svoj evropski predizborni program, uticajni nemački političar Elmar Brok je kao popustljiva majka nespretno dete, ukorio Hrvatsku što muti vodu iz koje bi da pije i u graničnom sporu sa Slovenijom svoju ljubav za opšte pravo tvrdoglavo suprotstavlja slovenačkom pravu na evropski veto, kad se zna šta je jače. To su Slovenci protumačili kao pretnju Hrvatskoj da će svoje evropsko članstvo očas zameniti za dugoročnu srbijansku evropsku perspektivu. A Makedonci su podsetili Hrvate da im Slovenija u EU može smestiti isto što je njima Grčka u NATO, ne vodeći računa o tome da Hrvatska Nemačkoj nije isto što i Makedonija Americi. Drugo, još se nije dogodilo da veliki evropski prijem u članstvo bude upriličen za samo jednu zemlju, pa su Srbiji blagonaklone diplomate zaključile da bi Hrvatska, ako joj se omakne docnja, sačekala koga drugog nego drugu najjaču državu u regionu, a to smo mi. Treće, nisu samo retki domaći komentatori strogoću vaspitačice Merkel stavili u širi politički kontekst predstojećih em evropskih, em nemačkih izbora, koji se održavaju u još širem okviru ekonomske krize koja trese i Nemačku i snižava domaći rejting kancelarke. Ako Hrvatska u ovoj evropskoj stvari nesumnjivo iza sebe ima Nemačku, (slovenačko-hrvatski granični “problem mora biti rešen, što pre, to bolje”, Angela Merkel) nismo ni mi “sirak tužni bez igdje ikoga”. Slovenija, koja je dosta investirala u državama zapadnog Balkana, i Italija, koja je većini država zapadnog Balkana glavni spoljnotrgovinski partner, odmah su ostalim kolegama u EU uputile pismo upozorenja da “EU ne sme odustati od integracije zapadnog Balkana u EU”, pri čemu su posebno apostrofirale privrženost evropskim izgledima Srbije. I ne sumnja se da će iza ovog pisma stati zabrinutost Austrije, najvećeg investitora na Balkanu, za sigurnost svojih investicija. Dok se grčkom lobiranju postavljaju neprijatna pitanja u vezi sa Makedonijom, u kojoj su paradoksalno grčki investitori vodeći. Nama ostaje samo da žalimo što strani investitori kad su već u Srbiji nisu više nemački. Tim pre što, uprkos upornom insistiranju Velike Britanije na njenom projektu zapadnog Balkana, svojim problemima pritisnuta Evropska unija gubi interes za taj region od koga se polako odvaja i Hrvatska, a SAD sve više reklamiraju svoju nezamenjivost u regionu jugoistočne Evrope trenutno sudbinsko-politički više okrenutom prema Turskoj nego prema Briselu. Jer, ma koliko Srbija računala na češko prijateljstvo, komentatori su već velikim slovima zabeležili da za češkog predsedavanja EU o zapadnom Balkanu “nije uopšte razgovaralo ni na kojem sastanku osim na neformalnom nivou”. Ako je Angela Merkel sasvim ozbiljna, Srbija ima za čim da žali. Jer, nije toliko dobro kad te u EU prime, koliko je loše kad te ovako javno odbace. Ako je Angela Merkel sasvim ozbiljna, Srbija iz trenutnog poretka stvari može da izvuče jednu gorku pobedu i jednu delikatnu pouku. Pobeda je: kako su nam naši evropejci i obećali, Srbija u EU neće ući ni pre ni bez Kosova. Pouka je: ono što Slovenija radi Hrvatskoj, ništa je prema onome što bi nama radila Hrvatska, a još manje prema onome što bismo mi radili Kosovu. Kad bismo kojim slučajem i Hrvatska i mi bili unutra. Tako kažu hrvatski forumaši. U petak 20. marta u Beograd stiže hrvatski premijer, a Srbija misli da ne treba da žuri u rešavanju graničnih pitanja sa Hrvatskom. Na sve se ovo može gledati i sa filozofskom mirnoćom iz Molitve za mrava koji se uputio u Carigrad: Kud si se zaputio, mrave? U Carigrad da stignem. Bože, dao si svemu snage da može ići, ići Nekome da već stiže, nekome da će stići. Pomozi onom mravu, konjanin što ga je pitao Znaš li da ti u Carigrad ni hiljadito koleno neće stići? Znam, reče mrav ozdolj, al da ti kažem pravo, U Carigrad da stignem, to meni nije važno, I ne tugujem zbog toga, nije mi oko vlažno. Ja jesam mrav, ali ne gubim nadu, Da će mi život proći, na putu ka Carigradu.