S.O.S.

Poznati telegrafski poziv u pomoć S.O.S. ili SOS nije više u upotrebi od 1998. godine, ali je ostao kao sinonim za hitnu pomoć svake vrste. Tako je na Bulevaru kralja Aleksandra ovih dana u organizaciji preduzeća „Jabuka“ otvoren SOS market sa jeftinim prehrambenim artiklima, na početku za sve kupce, a uskoro samo za socijalno ugrožene Beograđane. Poziv S.O.S. nastao je 1910. godine na inicijativu Markonijevog društva, kao telegrafski poziv za hitnu pomoć, pre svega na moru. On je zamenio raniji telegrafski poziv CQD – Come quick danger! (Dođi brzo, opasnost). Poslat telegrafskim znacima, koje je Morze izmislio 1835. godine, bio je veoma jednostavan i lako prepoznatljiv: tri kratka, zatim tri duga i tri kratka signala (... - - - ...). Ovaj signal zamenio je usmeni radiotelefonski poziv u pomoć „mayday“ (1927), istini za volju, ne baš precizna varijanta istog poziva na francuskom, m’aider (pomozite mi). Pre toga postojali su primitivniji oblici poziva u pomoć kao što su paljenje narandžaste vatre, ispaljivanje metaka u pravilnim razmacima ili puštanje brodske sirene za maglu da kontinuirano svira. S.O.S. pozive nisu poslali siromašni slojevi stanovništva, već plemeniti ljudi smatrajući da će to biti korisno ciljnoj grupi. Uveren sam da će nesavesni pojedinci sa normalnim prihodima smisliti kako da iskorite ovu pogodnost SOS marketa. Recimo, da nađu nekog iz siromašnog sloja da za njega kupuje jevtine namirnice. Možda grešim što dajem ideju nesavesnim sugrađanima. Što se tiče reči market, ona je davno ušla u svakodnevnu upotrebu i nećemo je nikada više prognati iz našeg jezika, iako imamo svoju reč trg, tržište, tržnica, radnja i pijaca. U svom „Rečniku novih reči“ Klajn i Šipka definišu reč market kao „pomodni naziv za prodavnicu, obično samoposlugu (s namirnicama, kućnim potrepštinama i dr.)“. Reč market je u krajnjoj instanci latinskog porekla, od glagola mercari (trgovati), koja je preko francuskog prešla u engleski, a onda u mnoge savremene jezike gde god je zavladala groznica kupovanja po supermarketima. Naša dramska spisateljica Biljana Srbljanović naslovila je jedan od svojih novijih komada „Supermarket“, kao metaforu merkantilizovanog sveta u kome se izgubio istočnoevropski emigrant, uključujući i nas. Britanski list „Gardijan“ je negde početkom 90-ih godina 20. veka citirao jednog ruskog građanina kao primer pogrešnog shvatanja kapitalizma: „To vam je kao kad vas uhvate kako nekom zavlačite ruku u džep, a vi se branite tako što pokradenom kažete da ne razume tržišnu privredu.“