Đilasove čestitke

U nedelji kada se navršilo jubilarnih deset godina od NATO bombardovanja Srbije, Beograđani su bili izbombardovani vanrednim računima za komunalne usluge gradskog preduzeća Infostan. Na adrese dvesta hiljada domaćinstava stigla su obaveštenja o zaostalim dugovanjima u proteklih deset godina. Jer ozbiljna država, kakvoj se teži podrazumeva prava ali i obaveze, bez obzira da li se neko u suludom međuvremenu razboleo ili dobijao decu, troškovi životnih neophodnosti moraju se ozbiljno shvatati. Za neredovne platiše ponuđena je olakšica – uplata do 31. marta oslobađa plaćanja kamata i troškova sudskih postupaka. Ali... Uplatnice sa paušalnim datumom: “dug od 01.05.1999. zaključno sa 31. 12. 2008. sa još nerazumljivijim obrazloženjem duga “po donetim rešenjima za dozvolu izvršenja pred nadležnim izvršnim sudom” i sa, za mnoge astronomskim ciframa (u proseku 10, 15, ali i po 100 hiljada dinara) stvorile su nepregledne redove unezverenih građana po opštinskim ispostavama Infostana. Radno vreme produženo je i na vikend. Na šalterima napisano “Hvala na razumevanju”. Treba “Hvala što ne ujedate”, čulo se ispred šaltera. Mnogi su pominjali puške i pucanje. I spas je stigao u poslednji čas. Posle desetodnevne ujdurme, na predlog gradonačelnika Dragana Đilasa Gradsko veće, koje je i pokrenulo čitavu akciju naplate usvaja: “da se građanima koji su sva svoja dugovanja po osnovama glavnog duga izmirili do 31. decembra 2008. ili će izmiriti do 30. aprila ove godine otpišu sve kamate i sudski troškovi”. Svima koji to ne mogu odmah, stoji mogućnost plaćanja u najviše šest mesečnih rata uz procentualno smanjenje otpisa kamata i ostalih troškova prema broju rata uplate. Sve bi ovo bilo u redu da većina koja je danima okupirala šaltere gradskih ispostava Infostana, nije došla možda neočekivano, a po principu zmije i gušteri, “naoružana” štosevima priznanica o uplati za proteklih deset godina. A one kažu – dug izmiren. Kako je moguće da Infostan ispostavlja, i to još neprecizirano, račun za nešto što je već plaćeno?! Zašto ih o dugu iz prethodnih deset godina, ako postoji niko nije obavestio ranije?! Magična reč bila je – zakašnjenje. Kada su, novopečeni dužnici, na primer u junu na par meseci otišli na odmor van Beograda, pa račune platili po povratku, nisu ni sanjali da je JKP njihov neplaćen račun uvrstio u periodičnu, u proseku šestomesečnu evidenciju o neizmirenom dugovanju i poslao u sudsku proceduru. Kamata za kašnjenje, rešenje o izvršenju, pravni su pojmovi sa kojima su se građani sudarili na svojim uplatnicama ne razumevajući nijedan od njih. A sve je, u stvari bilo po zakonu. Zakon o obligacionom pravu, član 278: “Poverilac (u ovom slučaju JKP Infostan) ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje.” To je kamata 1. Takođe, prema istom zakonu, član 378, ima pravo da dug traži preko suda jer potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, što sve spada u usluge Infostana, zastarevaju u roku od godinu dana. Da bi ovo izbegao, Infostan koristi član 379 obligacionog zakona: “Sva potraživanja utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom zastarevaju za deset godina.” “Neko te tuži, a ti nemaš pojma”. Ovakav kafkijanski prigovor stvorilo je, opet nepotpuno poznavanje zakona. Zakon o izvršnom postupku, koji se primenjuje kod malog iznosa novčanog duga, za razliku od onog o parničnom postupku, mnogo popularnijeg u našem narodu koji voli da “presavije tabak”, pa da se sa suparnikom oči u oči “gledi” na sudu, što može trajati godinama, pretpostavlja kraći sudski postupak – “izvršenje na osnovu verodostojne isprave.” “JKP Infostan je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podnosio predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, neplaćenog računa za komunalne usluge, počev od 1994. U periodu od 1999. godine do danas sudu je podneto 1. 515. 374 ovakvih predloga,” kaže za NIN sudija Vesna Milojević, portparol Četvrtog opštinskog suda. Ona naglašava da su JKP Infostan i građani u postupcima koji se vode pred ovim sudom stranke u izvršnom postupku, sa pravima i obavezama koje zakon propisuje, a sud vodi izvršni postupak i sprovodi izvršenje, takođe prema Zakonu o izvršnom postupku. Što će reći, građani, svih 200.000 morali su od suda dobiti rešenje u popularnoj plavoj koverti, onoliko puta koliko im na uplatnici piše pod stavkom “broj izvršenja”. Zvuči kao mehanizam švajcarskog sata, samo što Srbija nije Švajcarska. “U ovom trenutku, dug građana prema komunalnim preduzećima je 12 milijardi dinara. Poznato je u kakvom se ona stanju nalaze već godinama, kao i to da građani plaćaju socijalnu cenu komunalnih usluga, a ne ekonomski održivu,” reći će Ranko Ratković, direktor pravne službe JKP Infostan. “Infostan, kao preduzeće u sistemu javnih komunalnih preduzeća, samo je servis, posrednik između građana i Beogradskih elektrana, Vodovoda i kanalizacije, Gradske čistoće, koje pružaju svoje usluge. Na ime naknade za posao koji obavlja Infostan od ukupno naplaćene sume za komunalne usluge dobija svega 3 posto” dodaje Ratković. Dvanaest milijardi dinara, dvesta hiljada dužnika, milion i po sudskih presuda za deset godina, prosto da se čoveku zavrti u glavi. Ostaje samo da se vidi hoće li građani uređivati državu ili država građane.