Praznični dani arhitekture

Tradicionalna godišnja panorama našeg graditeljstva i ovog proleća ispunila je galerijske prostore Muzeja primenjene umetnosti. Izuzetna pažnja posetilaca i medija, kojom su praćeni otvaranje i prvi dani, rečito govori o značaju i velikoj popularnosti ove priredbe. Ustaljeni organizacioni stav iz prethodnih godina, po kome su svi pristigli radovi svrstavani u izložbenu postavku, ovom prilikom je, zbog velike brojnosti autorskih prijava, izmenjen uvođenjem selektivnog formiranja izložbenog obima. Tako je žiri, između 180 ponuđenih, publici predstavio stotinu eksponata. Na jednoj strani navedeni podatak svedoči o prošlogodišnjem jačanju graditeljske aktivnosti, a na drugoj strani, ova organizaciona novina je zapaženo podigla kvalitetni nivo izložbe. S obzirom na to da Salon, pored revijalnog, ima i takmičarski karakter, odluka o nagradama uvek privlači posebnu pažnju. Priređivači su ove godine povukli zanimljiv potez i u žiri pozvali troje naših arhitekata koji žive i uspešno rade u inostranstvu – Tanju Damljanović (SAD), Bratislava Gakovića (Velika Britanija) i Stanka Gakovića (SAD). Wima su se pridružili prošlogodišnji pobednik Zoran Abadić i ugledni stvaralac Sanjin Grbić. Najvrednije odličje, Veliku nagradu Salona, ocenjivački sud je dodelio arhitektima Biljani Cvejić i Milanu Dimitrijeviću za uspešnu rekonstrukciju i dogradnju hotela “TOWNHOUSE 27” na Topličinom vencu 27. Ovaj relativno neveliki investicioni zahvat pred nagrađene autore postavio je osetljiv i složen zadatak da postojeću zgradu prilagode potrebama hotela uz obavezu da na starom trospratnom korpusu zadrže stilske odlike projekta arhitekte Zdravka Đurića iz 1929, a da obličjem dograđenih etaža nađu sklad između dve vremenski udaljena graditeljska perioda. Umesto da se prilagode surogatnom podražavanju postojeće fasadne slike, projektanti su se odlučili za naglašenu razliku starog i novog, ostvarivši srećan susret dve arhitektonske epohe. Dok nasleđeni deo uzdržano govori o počecima naše moderne, dograđeni vrh, odmerenim jezikom “haj-teka” i neomoderne, prikladno sudeluje u ovom ugodnom urbanom dijalogu. Mada, doduše, primenjeni simbiotički postupak nije nepoznat u arhitektonskoj praksi, u slučaju novog hotela on je izveden superiornom veštinom i predstavlja dragoceni izuzetak u Beogradu zasutom masom nakaradnih rekonstrukcija i dogradnji. Na funkcionalnom planu arhitekti Cvejić i Dimitrijević sa saradnicima su takođe morali da pokažu mnogo projektantske snalažljivosti kako bi unutrašnju zidnu i prostornu strukturu prilagodili potrebama relativno malog (22 sobe) gradskog hotela sa visokokvalitetnom enterijerskom i tehnološkom opremljenošću. U kategoriji izvedenih objekata žiri je Priznanja Salona dodelio Ružici i Jovanu Sariću za stambeno-poslovni objekat u Budvi i timu Gorana Vojvodića sa saradnicima za poslovnu zgradu “Poršea” u Krnjači. Oba zdanja su zasluženo dobili naklonost žirija zahvaljujući svojim, podjednako visokim, likovnim i funkcionalnim vrlinama. Enterijeri raznovrsnih namena su i dalje veoma produktivna arhitektonska oblast, a na ovoj smotri ocenjivači su u prvi plan istakli dve autorske ekipe – Studio Remiks (Vidaković, Basarovski i Jurić) za “Supermarket” u Višnjićevoj ulici koji je doneo kod nas novi, i obradom i sadržajem, koncept multinamenskog prostora, i dvojcu Ivani Kovačević i Ani Veljković za potkrovni studio na Trgu Republike 3 ostvaren finim balansom lepo odmerenih prostornih i likovnih rešenja. Na počasnoj listi žirija našli su se Slobodan Selinkić za inventivnu postavku 49. oktobarskog salona u Muzeju “25. maj”, (koja je, po našem mišljenju, sama za sebe, bila čak i najbolji eksponat tog oktobarskog događaja) i Urbanistički zavod za kapitalnu publikaciju “Beograd u mapama i planovima od 18. do 21. veka” (u uredničkoj obradi Marte Vukotić-Lazar). U novouvedenoj sekciji “Inostrani gosti Salona” čast prvog priznanja pripala je Miši Bratuši, Yonu Ruanu i Lavu Bratuši za višestranu uspešnu rekonstrukciju škole u mestu Bangor u Republici Irskoj. Dodela ovog priznanja mogla bi da bude podsticaj većem učešću stranih izlagača i ispunjenju želje organizatora da Salon dobije izrazitije internacionalno obeležje. Ovogodišnji Salon doista obiluje nizom vrednih ostvarenja i žiriju stoga nije bilo jednostavno da pravično podeli priznanja. Svoj zadatak je, smatramo, obavio korektno, a mi bismo dodali da su nijanse delile nagrađene od niza drugih dela. Umesto da ih ovde, po običaju, navodimo, radije pribegavamo sugestiji čitaocima NIN-a da svakako posete ovu izložbu ili da se sa njom upoznaju nabavkom reprezentativnog kataloga u kome su predstavljeni svi eksponati i uključeni relevantni podaci o organizatorima i učesnicima.