Učenje za nepostojeći posao

Možete li da izračunate visinu svakog stepenika jednog malog stepeništa? E, pre nekoliko godina, kao što je slikovito ilustrovao Aleksandar Baucal tokom nedavnog okruglog stola o obrazovanju, 42,6 odsto petnaestogodišnjih đaka u Srbiji nije moglo da izvede ovu jednostavnu računicu! Još strašnije je da 51,7 odsto njih nije razumelo tekst koji je pročitalo. Pretpostavljam da ovi rezultati, proizašli iz čuvenog PISA testa, treba da budu dovoljan alarm za reformu sistema obrazovanja u Srbiji. Zašto je to važno? U svetu koji se menja strahovitom brzinom sistemi obrazovanja i obuke ljudi imaju ključnu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta i konkurentnosti preduzeća, regiona i/ili zemlje. Drugačije rečeno, ako stanovništvo nema valjane veštine koje zahteva moderna privreda strani investitori neće doći u Srbiju. U Latviji, Litvaniji i Češkoj već oko 50 odsto firmi navodi da su znanja i veštine radne snage glavna prepreka njihovom daljem razvoju. Sa tek nešto više od 20 odsto preduzeća koja navode veštine kao barijeru za njihovu dalju ekspanziju Srbije još uvek nije u takvoj situaciji, ali ide u tom pravcu. Sad vi možete da pogledate oko sebe i da se zapitate zašto je to baš sada važno? U tekućoj ekonomskoj krizi neće biti puno novih investicija, a nezaposlenost opet može da poraste. Na kratak rok veštine i znanja neće ograničiti privredni rast, pa što bi se onda baktali sa reformom obrazovanja? Baš takav stav je problem sa kojim se suočavaju ljudi koji pokušavaju da ubede političare koji odlučuju da pokrenu promene u obrazovnom sistemu. Da bi reforme imale efekta potrebno je vreme. Vreme koje ode na obrazovanje deteta. Ako se promene sada odlože do vremena kada nedostatak veština počne da „ujeda” biće kasno. Još važnije je da shvatimo da danas đake pripremamo za poslove koji još uvek ne postoje. Kada se nađu na tržištu rada studenti će koristiti tehnologije koje još nisu izmišljene. Rešavaće probleme za koje još ne znamo. Evropsko istraživanje o uslovima rada (iz 2005. godine) pokazalo je kakve vrste znanja, veština i stručnosti se danas traže. Najveći broj radnika u 27 zemalja Evropske unije koji su ispitivani rekli su da moraju biti spremni da se bave poslovima koji nisu rutinski. Od velike većine njih (80,8 odsto) tražila se veština da rešavaju nepredvidive probleme, 69,1 odsto njih reklo je da uče nove stvari na poslu, 66,9 odsto moralo je da ima sposobnost da odabere ili da promeni način rada (radnici su mogli da biraju više odgovora zato je zbir procenata veći od sto). Učenje gomile činjenica napamet u bilo kom predmetu nije dobar način da se naša deca pripreme za svoju budućnost. Oni treba da znaju da prosuđuju, da budu mentalno spretni i da mogu da rešavaju probleme. To će ih mnogo bolje pripremiti za nepoznanice koje sutra donosi. Šta je to što treba da promenimo? Mnogo faktora sprečava da rezultati učenja budu bolji. Zastareo i/ili iscepkan program ne unapređuje stručnost (koja se definiše kao sposobnost korišćenja znanja, veština i ličnih i socijalnih sposobnosti u radu ili studiranju i u profesionalnom i ličnom razvoju). Školama je potrebna bolja oprema (naročito za informacione tehnologije) i materijal. Međutim, u suštini, uloga učitelja treba da bude drugačije postavljena. Istraživanja Svetske banke u regionu pokazuju da profesija profesora ne privlači najbolje; oni često rade samo deo punog radnog vremena i imaju male plate; a kao rezultat svega toga je da mladi ne biraju često to zanimanje. Šta predlažu stručnjaci? Treba promovisati politiku koja privlači i zadržava dobre učitelje i koja stimuliše uspešno predavanje. Veća samostalnost škola je takođe poželjna, ali mora je pratiti odgovornost, dok finansiranje treba da bude vezano za rezultate a ne za troškove. Sistem treba da obezbedi veliki kvalitet i da unese konkurenciju i mogućnost izbora za đake. Više i bolje informisanje pomoći će da se načini pravi izbor kad se odlučuje šta i gde učiti. Druga promena koju je možda teško shvatiti u našim glavama je da treba da napustimo ocenu uspeha prema rezultatima koje postižu najbolji đaci, kako bi naglasili rezultate onih najslabijih. Privredni razvoj će podstaći bolje obrazovanje većine naše dece a ne samo nekoliko njih! Uzgred, čak i kad pogledate najbistrije i najpametnije, Srbija nije baš previše uspešna. Prema PISA testovima, tek 0,3 odsto srpskih petnaestogodišnjaka su na vrhu lestvice znanja, što valja porediti sa njih 16,7 odsto u Finskoj i 11,6 odsto u Poljskoj, ili 7,7 odsto u Norveškoj i 5,4 odsto u Slovačkoj. Možete me sad pitati: kako ćemo platiti sve te reforme? Pa, to bi verovatno zahtevalo ceo jedan manje zanimljiv članak. Ali dovoljno je reći da sa 15 do 16 đaka po učitelju, puno uštede može da se izvuče iz obrazovnog sistema i da se ta ušteda iskoriste na bolji način. Ako još uvek niste uvereni da je Srbiji potreban okretniji obrazovni sistem kako bi se zemlja prilagodila svetu koji se brzo menja, ne zaboravite da 10 najtraženijih zanimanja za 2010. godinu nije ni postojalo 2004. Dnevni red za reformisanje obrazovanja je zastrašujuće dugačak, zato hajde da sad krenemo po njemu! (Autor je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu)