Delo Milice Srpkinje

Omladinski klub Društva slovenačkih pisaca održao je (23. marta) okrugli sto, u Cankarjevom domu u LJubljani, sa temom: raspad Jugoslavije očima umetnika. Pored predstavnika Slovenije, Hrvatske i BiH, srpske umetnike je zastupala izvesna Milica Tomić (1960), za čije predstavljanje je organizator iskoristio trećinu lista formata A4, gde je rečeno, šta je sve učila, šta je radila i gde je sve po svetu lutala (magistar Akademije za umetnost u Beogradu, radi i živi u Beogradu, Helsinkiju, Berlinu i Beču, bavi se videom, filmom i fotografijom sa akcentom na teme političkog nasilja, nacionalnosti i identiteta, raspravljala je i izlagala skoro po celom svetu…). Zbog delikatnosti teme, svi su izbegavali da budu prvi i probiju led, ispod koga u hladnoj vodi, punoj laži, ne može da se uživa. Ona je, naivno i brzopleto, smatrajući sebe najeminentnijom, pristala da odredi ton i pravac, pa kao glavnu i prvu buktinju proglasila ukidanje autonomija u Srbiji i ubistvo 27 ljudi na protestnom zboru u Prištini 1989. godine, ne rekavši šta su ti ljudi činili, niti joj je palo na pamet, da je Špegelj pre toga počeo da uvozi šlepere kalašnjikova u Hrvatsku i skovao plan o napadu na JNA i Srbe u Hrvatskoj. Na drugo mesto je odmah ispostavila gnusan zločin u Srebrenici. Tada je slušaocima bilo jasno da ova „mudra žena“ iz Beograda ne zna da Srebrenica nije bila povod – uzrok, već posledica krvavog raspada Jugoslavije. Kad je počela da zamuckuje, voditelj je dobro procenio, da je ona već rekla sve što treba, pa joj je uzeo reč i uveo u diskusiju manje ostrašćene goste. Kasnije se još dva puta uključila u tuđe izlaganje. Objašnjavajući svoje stavove ispalila još dva bisera: „Vidim sebe kao POLITIČKOG JUGOSLOVENA“ i „NOB je stvorio narod“ (nije rekla na koji narod misli i kako to da je Srbija kriva, a ne taj „novi narod“). Nije teško pretpostaviti, da je Milica oduševila Milana Kučana, pa joj je valjda zbog toga on odmah prišao i čestitao. Kasnije, u predvorju, na malom partiju, Milici je prišlo nekoliko ljudi i pitalo je da li je Srpkinja? „Ne ja nisam Srpkinja, već sam samo državljanin Srbije!“ Na pitanje kojoj naciji pripada, nije odgovorila, ali je svakoga, ko se nije sa njom slagao, pitala šta je po profesiji. Na njenu žalost, saznala je, da je pitaju intelektualci, a ne čobani. Na pitanje: zašto ide po svetu i govori u ime srpskih umetnika, kad nije Srpkinja, odgovorila je: „Pa, ovi su me pozvali…“. Jasno je da svet dobro zna koga treba zvati! Aleksa Protić, LJubljana, Slovenija