Virus bez rušilačke snage

Preteća pandemija gripa još uvek je udarna vest i u svetu i u nas. Svi smo sa strepnjom pratili vesti o seobi svinjskog gripa, isprva iz Meksika u SAD, a potom preko Atlantika u Evropu i, naravno, o Dalekom istoku. Hoćemo li biti još dugo u nekoj vrsti opsadnog stanja. Naš poznati epidemiolog dr Zoran Radovanović (govorio je i u prošlom broju NIN-a) objašnjava šta možemo očekivati, o rizicima, načinima zaštite, pripremanju vakcine i – ekonomskim posledicama koje će ova pojava proizvesti u svetu zahvaćenom velikom krizom. Postoje tri moguća scenarija. Prvi je da virus spontano nestane. To se desilo sa svinjskim gripom 1976. Drugu mogućnost predstavlja zahuktavanje masovne pandemije tokom narednih sedmica. Treći scenario, koji je daleko najrealniji, činilo bi privremeno primirivanje virusa, uz njegovo eventualno češće izolovanje ovog leta samo na južnoj hemisferi, s tim što bi “veliki prasak” usledio tokom naredne jeseni ili, nije isključeno, tek krajem iduće godine. Veća pandemija gripa na severnoj polulopti u ovo doba godine moguća je samo ako je reč o izuzetno agresivnom izazivaču. Iskustvo tokom prethodnih nekoliko dana pokazuje da ovaj soj virusa za sada nema tu rušilačku snagu. O smrtnosti: Ima se utisak da je smrtnost od ovog gripa visoka samo ako se nekritički preuzimaju na početku epidemije još uvek vrlo nepotpuni statistički podaci. Pri izračunavanju procenta umrlih, “naduvan” je brojilac (broj umrlih od novog gripa), a smanjen je imenilac (broj obolelih). Da li postoje razlike u stopama smrtnosti između Meksika i SAD, još uvek se ispituje, ali je nesumnjivo u igri splet okolnosti. Moguće je da lošiju prognozu imaju bolesnici koji se zaraze direktno od svinje, a da stepen patogenosti virusa opada tokom prenosa s čoveka na čoveka. Važno je i što su Amerikancima usluge zdravstvene službe dostupnije nego Meksikancima, što je u SAD antivirusna terapija ranije i češće primenjivana, što se energičnije reagovalo na prve znake pojave komplikacija itd. Inače, zasad se iz taktičkih razloga, zbog posledica po svinjogojstvo, izbegava kvalifikativ “svinjski”, ali je pridev “novi” kratkovečan zbog svoje efemernosti. Moći će da opstane samo dok se ne javi još noviji soj. U hronologiji sučeljavanja čoveka i virusa gripa, ova epizoda će verovatno ostati upamćena kao meksički ili svinjski grip. Mogućnost spajanja ptičijeg i svinjskog gripa: Naj-idealnija, ali najmanje verovatna mogućnost je da oba spontano nestanu pre nego što naprave veću štetu, a možemo da naslutimo dve loše opcije – da oba soja istovremeno ili skoro istovremeno krenu u pohod po svetu ili da, kada se novi virus približi jugoistočnoj Aziji, gde je ptičji soj endemičan, dođe do njihovog spajanja i nastanka nekog, po čoveka još pogubnijeg virusa. Ako su se stekli uslovi vezani za biologiju uzročnika, pandemija je neumitna, ali se može uticati na njen tok. Najvažnije je usporiti ushodnu fazu pandemije dok se ne pripremi vakcina. Proces njenog spravljanja meri se mesecima. Pripremanje vakcine: Postupak spravljanja vakcine protiv sezonskog gripa je već dobro odmakao. Još u februaru je odlučeno da vakcina za sezonu 2009/10. sadrži tri soja virusa gripa (tzv. brizbejnske varijante virusa A H1N1, A H3N2 i jednog soja virusa B). Amerikanci su prethodnih dana razmišljali da li da u vakcinu za narednu jesen uklope i novi virus, ali bi to imalo dve loše posledice: napustila bi se, uz ogromne troškove, već započeta proizvodnja i znatno bi kasnije počela vakcinacija. Zato je skoro sigurno da će se posebno pripremati vakcina protiv novog gripa. Za sada su samo američki stručnjaci dali podatke o količini doza koje se pripremaju. Oni su, kao i prethodne sezone, planirali da naprave 150.000.000 doza vakcine protiv sezonskog gripa i da na jesen imaju spremno još 50-80 miliona doza za zaštitu od novog (svinjskog, odnosno meksičkog) gripa. Oslanjaće se na razvoj epidemiološke situacije, a računaju da će, ako zatreba, obezbediti dva puta po 300 miliona doza za zaštitu svih Amerikanaca (novu vakcinu valja dati u dve doze). To je ogroman logistički izazov, a za ostatak sveta je važno što može da računa samo na ono što pretekne u SAD i zemljama koje poseduju sopstvene kapacitete za proizvodnju i kapital potreban za njeno pokretanje. Trenutno se, inače, radi na elegantnijem postupku proizvodnje vakcina, zasnovanom na kulturi tkiva. Takva vakcina će biti na raspolaganju u bliskoj budućnosti, ali nije verovatno da će biti odobrena za upotrebu pre jeseni 2010. godine. Uloga kijanja i kašljanja u prenošenju novog gripa: Vazdušna struja velikom brzinom napušta respiratorne puteve, pa se na mestima njihovog suženja odlepljuju kapljice sluzi i izleću poput projektila. Wihov broj dostiže više desetina hiljada, a početna brzina im je i 50 metara u sekundi. Srećom, one ne lete dalje od 1-1,5 m. Čak i golim okom, naročito pri pogodnom osvetljenju, može se videti kako najveće od njih u luku padaju na tlo. Ne pogodi čoveka jedna, već mnogo kapljica. Svaka je velika i sadrži mnogo klica, a verovatnoća obolevanja je srazmerna broju unetih uzročnika. Vrlo je važno i što oni u nepovoljnoj životnoj sredini provedu samo deo sekunde, dok preleću s jedne sluznice na drugu, te u punoj meri zadržavaju sposobnost izazivanja bolesti. Da li čovek može da izbegne taj uticaj? Teško. To podseća na upozorenje partizana-pionira svom drugu (“Mirko, pazi metak!” – “Hvala, Slavko!”). Vešt bokser može da izbegne pesnicu, ali mnogo teže vrlo širok snop brzo letećih kapljica. Međutim, nije reč samo o kijanju i kašljanju, već i o običnom, a još više glasnom govoru, naročito kada se izgovaraju pojedini suglasnici. Ako se ne približavate ljudima na dva ili više metara je vrlo važno, ali nije dovoljno. Kada promaše sagovornika, kapljice polako gube visinu. Ukoliko su sitne, manje od 100 mikrona, treba im više vremena da se stalože, a za to vreme gube vodu i svode se na čestice promera oko pet ili malo više mikrona. To su tzv. kapljična jezgra. Budući da su mala i laka, ona u vazduhu mogu da lebde i desetak ili više sati. Tresenje ćebadi, struganje metle po patosu i slične aktivnosti, ali i strujanje vazduha, čine da se podignu prašina i u njoj prisutne zarazne klice. To nema značaja za grip, ali je važno za prenošenje najotpornijih uzročnika bolesti, poput bacila tuberkuloze. Za najučestaliju zaraznu bolest, akutnu virusnu kijavicu ili nazeb, koja pripada ovoj grupi, najveći značaj ima čačkanje nosa i, sledstveno, kontakt sa zagađenim prstima i njima dodirivanim predmetima. Šta mogu maske i vlažne maramice: Za obične, tzv. hirurške maske, sastavljene od nekoliko slojeva gaze, važi princip bolje išta nego ništa. Ako se koriste, treba da pokrivaju i nos i usta, da dobro prianjaju i da se često menjaju, naročito kada se navlaže. Mnogo su pouzdanije maske od polučvrstog materijala, kao što su respiratori N-95, nanomaske i mikromaske. Građani koji su ih kupili pre nekoliko godina, kada je bio aktuelan ptičji grip, treba da provere da li im je prošao rok. Datum upisan na omotu nije svetinja, ali efikasnost maski, kao i lekova, vremenom gubi na snazi. Korist od vlažnih maramica ne može da se isključi, mada se bojim da stvaraju lažan osećaj sigurnosti. Ako već nema sapuna i vode, kao optimalnog rešenja, alternativu predstavljaju preparati za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Pokrivanje nosa i usta pri kijanju i kašljanju se preporučuje jer se tako sprečava dospevanje kapljica do lica bližnjih. Ali, postavlja se pitanje upljuvanog dlana, odnosno šake. U tradicionalnim kulturama pristojnost je nalagala da se levom rukom rešavaju higijenski problemi, a da desna služi za rukovanje. Međutim, dve ruke nisu u svađi – one se često dodiruju. U ruci treba da se nađe papirna maramica, ali ne da se drži u stegnutoj šaci do naredne prilike, već da se baci odmah nakon jednokratne upotrebe. To u praksi nije lako ostvarivo. Ima smisla i pokrivanje nosa i usta rukavom u predelu nadlaktice i lakatnog pregiba. Bolesnik od gripa ili druge respiratorne infekcije seje klice svuda oko sebe. Najviše ih je na njegovim prstima, zatim oko džepova i s prednje strane trupa, a najmanje u predelu leđa. Mi sada razmatramo lošija i manje loša rešenja. A, najsigurnije je izbegavati kontakt sa izvorima zaraze. Ekonomski efekti eventualne pandemije: Oni su uvek enormni. Posebno bi bili pogubni zbog već postojeće recesije u svetu. Međutim, o njima ne treba govoriti u budućem vremenu. Mere koje su Meksikanci bili prinuđeni da preduzmu u svojoj zemlji prete ekonomskim kolapsom. Troškovi koje ostale zemlje trenutno preduzimaju radi predupređenja posledica pandemije već se mere milijardama dolara. Opasnost se odnosi i na javno, ali i na privatno, tajno i svako drugo zdravlje, dakle na narodno zdravlje u celini. Sve je manje verovatno da je ona neposredna, ali treba razmišljati, mada bez panike i preterivanja, o narednoj jeseni.