Crkavica za imperiju

U pomalo zluradom iščekivanju javnosti da se Delta imperija sruši ili proda Arapima, koji su, navodno, poslednjih dana viđeni da izlaze iz zgrade ove kompanije na Novom Beogradu, sva je prilika da nije reč samo o vicu nego da su se srpski ministri preobukli u Arape. Nema dileme. Najveća kompanija u Srbiji, treća na listi, a jedina privatna od deset najuspešnijih, prati svetske tokove – u krizi je. NJen vlasnik Miroslav Mišković, sa imovinom od 2,8 milijardi dolara koja mu je omogućila da bude 891. čovek na Forbsovoj listi najbogatijih, sledeći svetske tendencije napravio je ono što se desilo toj vrsti igrača – preigrao se sa investicijama i optimističnim projekcijama zarade za sledeću godinu, smatraju ekonomski stručnjaci. U Vladi Srbije kažu da nije tačno da razmišljaju da mu pomognu. Pa, pošto ne pregovaraju s njim, vlasnik Delta holdinga ne može ni da ih ucenjuje da neće nijednu drugu vrstu pomoći osim keša za otplatu kredita. U Delti i u Vladi Srbije rekli su za NIN da se šire nepotrebne glasine o pregovorima koji ne postoje. Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za medije kaže nam da niko nije razgovarao sa predstavnicima Delte o rešavanju njihovih finansijskih problema, a Nikola Papak, portparol ministra ekonomije i regionalnog razvoja, izričit je da će se sve mere vlade odnositi na sve kompanije, strane i domaće, bez izuzetka i da vlada nijednom svojom merom neće praviti ustupke u odnosu na pojedinačne kompanije. Dobro, to sad ne bi moglo biti tačno ako govorimo o dokapitalizaciji, o kojoj se i po Papku, „mora odlučivati od slučaja do slučaja”, ali na tu varijantu, bar za sada, Mišković ne pristaje. Nije, dakle, istina ni da je Mišković odbio vladin predlog da mu pomogne tako što će platiti njegove dobavljače, kojima kompanija Delta, prema nekim izvorima duguje i po šest meseci. Da je tražio samo keš i ništa drugo, ne možemo dobiti potvrdu, jer ni razgovora nije bilo. Ali, unutar Delte u beogradskim poslovnim krugovima se već uveliko klade koliko bi Mišković mogao da dobije i ko će popustiti u tim „nepostojećim” pregovorima. Vlada, koja zauzvrat očekuje učešće u vlasništvu holdinga i nekretnine ili vlasnik Delte, koji navodno tvrdi da je kriza u njegovoj kompaniji trenutna i prolazna i da zbog toga ne bi bilo fer da država bilo šta dobije za uzvrat. U samoj kompaniji saznajemo da nije tajna da se neki razgovori vode, ali detalji pregovora i imena pregovarača, nisu poznati širem krugu menadžmenta Delte. Osim problema koji se najočiglednije manifestuju kroz neizvesnost posla u slovenačkim Stožicama, u trećem odlaganju uplate za kupovinu Robne kuće „Boske” u Republici Srpskoj i otkazivanju planova u Ukrajini, najavljuje se i moguće potpuno preuzimanje dela kompanije od Đeneralija (partnera u Delta Đeneraliju). Ni zvanična potvrda da je kompanija u velikim dugovima se ne može dobiti, ali od zaposlenih saznajemo da su mere štednje nimalo bezazlene za njih same. Dok mediji podsećaju na to da Delta holding zapošljava 25.000 ljudi, u toj kompaniji je na stotine njih već dobilo otkaz iako su, kako saznajemo, menadžeri te mere počeli da sprovode i uopšte, poput naše vlade, shvatili da ih kriza neće zaobići, tek pre dva meseca. Nerealnost velikih planova je menadžere u ovoj kompaniji zatekla nespremne, pa su prve mere štednje bile nasumični otkazi. Potom je zaposlenima ponuđen poseban ugovor u kome se naglašava da prihvataju eventualni premeštaj na drugo radno mesto ili će prihvatiti otkaz. Kada su zaposleni potpisali takav ugovor, počela je nova sistematizacija, po kojoj su zaposleni u Deltinim službama, mladi sa visokim obrazovanjem, polako prelazili čak i na kase Maksija. Da je situacija u ovoj kompaniji dramatična kazuju i novi ugovori o radnoj nedelji sa po jednim radnim danom manje. Manji broj radnih sati projektuje se i na platu, a na nivou kompanije više od polovine u ovom trenutku radi 20 odsto manje, računato u satima. Zahtevajući da mu država pomogne, Mišković je, navodno, podsetio da su i druge države u svetu pomogle svoje najveće kompanije. I mediji su poslednjih dana podsećali da je to uradila Nemačka bez preuzimanja akcija, ali nisu podsetili da nijedna država, pa ni Nemačka, nije pomagala korporacije bezuslovno. Da li za akcije (SAD) ili za zaposlenost (Francuska), svaka je imala neki zahtev prema korporacijama u ozbiljnim problemima. U javnosti se, takođe, licitira velikim učešćem Delte u bruto društvenom proizvodu (čak 15 odsto), ali ekonomisti tvrde da je to daleko od istine. Kada se, naime, uračuna bilansni deo kompanije, plus izdaci za zaposlene i godišnji profit bez oporezivanja, kako se računa udeo u BDP-u, on za Deltu ne iznosi više od 6 odsto. Svejedno, pet ogranaka sa 15 firmi u okviru jedne kompanije, koja još sarađuje sa desetinama drugih kompanija, uvozi i proizvodi na desetine vrsta proizvoda, za Srbiju naročito, nije zanemarljiv ekonomski parametar. Ni udeo u toj kompaniji ne bi škodio državi sa 100 milijardi dinara manjka u budžetu. Ukoliko bi, dakle, paket pomoći država uslovila dobijanjem dela vlasništva u Delti, bez čega bi bilo besmisleno da pregovara, poreski obveznici bi mogli biti prevareni takvim potezom vlade. Jer, Delta nije akcionarsko društvo čija se vrednost akcija tržišno i javno određuje na berzi i pitanje je kakva bi transakcija uopšte bila poštena i u interesu Srbije. Posebno zato što su i dugovanja o kojima govorimo „imperijska”. Ako bi, na primer, država otplatila polovinu Miškovićevog duga od 750 miliona evra, ona bi za uzvrat trebalo da dobije deset Luka Beograd (prodata mu je za oko 40 miliona evra). Ako je insistiranje na kešu pregovarački trik da se puca najviše, pa dobije dovoljno, teško je poverovati da bi na ovakvu trampu Mišković pristao. A za građane Srbije, koji su zavedeni „osvetničkom atmosferom prema tajkunima”, kako je raspoloženje birača i medija, između ostalog i prema vlasniku Delte nazvao poslanik G17 plus Vlajko Senić, jedino bi takav dogovor mogao da dođe u obzir. Ili eventualno, Sarkozijev recept održanja zaposlenosti, kojim bi se Mišković možda i zadovoljio, jer voli da preti otpuštanjem kad traži od države da mu odobri povećanje kredita. Drugi mogući model bio bi da država plati dobavljače kojima Delta duguje, a da Mišković kasnije vraća taj dug. Zbog Deltinih problema s likvidnošću, naime, i njeni dobavljači, pa onda i proizvođači i zemljoradnici, imaju probleme sa otplatom obaveza prema državi i bankama. Jasno je da svako ko se bavi tim poslom sebi ne može da priušti da ne radi za trgovinske lance Delte. A trgovina je samo jedna od desetak delatnosti holdinga, pa kad se pokuša izračunati koliko bi ljudi osim tih 25.000 zaposlenih, eventualna propast Delte povukla za sobom, taj matematički problem postaje nerešiv čak i za najbolje Miškovićeve menadžere, u čiju sposobnost ne treba sumnjati, jer su u protekloj godini dostigli prihod od prodaje 2,4 milijarde dinara. Krizu, ipak, nisu predvideli, pa ih je, sada se sa sigurnošću može reći, razigranost u širenju ili korporacijska potreba za sve većim posedovanjem, direktno i dovela do teške krize. Očekivali su da će po osnovu ulaganja Deltin biznis u inostranstvu konačno prevazići posao u Srbiji u ovoj godini. Mišković je očekivao prihod veći za milijardu evra i najavio investicije od 200 miliona evra. Umesto toga, izmakla mu je kupovina slovenačkog Merkatora, zakasnio je da plati obaveze za gradnju od 242,5 miliona evra vrednog trgovačkog centra „Stožice” u Qubljani i tri miliona evra Republici Srpskoj za kupovinu „Boske”. Da je vrag odneo šalu u Delta holdingu bilo je jasno već sa otkazivanjem zajedničkog ambicioznog posla u dalekoj Ukrajini, sa Rusom Olegom Bojkom. A i Crnogorci se žale da ne plaća obaveze za izgradnju maloprodajnih objekata u vrednosti od 43 miliona evra. Hrvati ni pre krize nisu bili oduševljeni investicijama jednog srpskog tajkuna, pa su mu tri plana tamo propala – Podravka, Diona i zemljište Zagrepčanke. Kako su nedostupne stvari uvek najslađe, čak i dok otpuštaju radnike u Srbiji, a od države očekuju crkavicu, Miškovićevi ljudi potvrđuju za „Večernji list” da se od investicija u vidu izgradnje četiri šoping-mola u Zagrebu, Rijeci, Splitu i Osijeku, neće odustati, jer je „Deltin strateški cilj za ovu godinu širenje u svim zemljama bivše Jugoslavije i u Albaniji.” Za sada, osim Crne Gore, imaju lance „Tropik” u Bosni, i „Pikadili” u Bugarskoj. Ni njegov menadžment, ali ni njegovi kritičari, nisu mogli da predvide da će prvo što srpski tajkun prodaje posle Delta banke Intezi biti 40.000 kvadrata lokala Ce-marketa, na čijoj je kupovini onoliko radio 2005. godine. U Delti su, zapravo, tvrdili da Ce-markete, odmarališta na Zlatiboru od 550 kvadrata, „Fontanu” na Novom Beogradu i 15 hektara zemljišta u Novom Sadu, prodaju, ne zbog krize, nego zato što im Primera C (preko koje su kupljeni Ce-marketi) nije omogućila da prodaju akcije na berzi, te su izgubili 60 miliona evra. Da li će Mišković prodati još nešto pre nego što ponovo zapreti državi otpuštanjem radnika? Pokazao je da to može biti ozbiljna pretnja, nakon koje bi državi ostalo jedino da razmatra za koji će model pomoći Delti da se uhvati. A nije da mu nije već pomogla. I o prvom paketu mera za izlazak iz krize s razlogom se pretpostavljalo da služi kompanijama poput Delte da isplate poverenike. U korišćenje tih subvencionisanih kredita za spasavanje privrede ni danas nemamo uvid, jer su banke zadržale pravo da same određuju kome će ih odobriti i u kom iznosu. Delta je to pravo iskoristila, jasno je, jer danas, kako kažu podaci o ovoj kompaniji, njena dugovanja najdirektnije ugrožavaju njen opstanak. U drugom paketu subvencionisane kupovine domaće robe učestvuje tako što je najveći, da ne kažemo dominantni, prodavac te robe, odnedavno čak i distributer Fijata. U poslednje tri godine Srbija je odobrila 27 miliona evra privrednicima za otvaranje novih radnih mesta. Neke, mahom strane i manje kompanije, dobile su po šest, pet, tri ili hiljadu evra po zaposlenom direktno iz budžeta. Svi ti izdaci kada se saberu, međutim, ne bi bili dovoljni da pomognu jednoj Delti danas. Istina, ni sve te kompanije zajedno ne zapošljavaju koliko Delta u ovom trenutku. Ali Vlada Srbije i sama bi morala da se dodatno zaduži da bi se odužila Miroslavu Miškoviću. I nakon svega što su za njega činili do sada, ne bi trebalo da bude nikakvo iznenađenje ako to i učini. Sad, kako, odlučiće pobednik u borbi između partijskih i nacionalnih interesa. Ako pobedi prvi, onda se u pregovorima zapravo razmatralo kako da se pomoć partijskom finansijeru sakrije od očiglednosti. Ako pobedi drugi, značiće da se tražio način da Srbija zaštiti građane od eventualne propasti njenog najmoćnijeg građanina. A najverovatnije će biti onako kako Mišković bude želeo. Proveravati rešenost čoveka koji je sa crne liste za ulazak u SAD dospeo pravo za sto američkog ambasadora, ne da moli za oprost, nego da s njim dogovara sastav vlade, gotovo da nema smisla. Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište Ne smemo plaćati njegove greške - Nismo ni završili privatizaciju, to jest nismo je doveli ni do pola, jer još uvek polovina BDP-a ide na javni sektor, a već smo počeli da nacionalizujemo ponovo. Država ne treba da ulazi u Deltu niti da pregovara o pomoći. To je potpuno pogrešno razmatrati. Delta holding je privatna kompanija. Ako mora da proda neki od svojih lokala, prodavnica, neka ih proda. Onaj, dakle, ko kupi to što Delta proda, zadržaće zaposlene. Niko neće kupiti tržni centar da bude prazan. U tom slučaju, koji je jedini razuman, samo vlasnici i menadžeri mogu biti u problemu i ostati bez posla ili dela kapitala. Pa, ko nije znao da radi, neka propadne. Neko drugi će preuzeti posao i nastaviti da radi. Zašto bismo mi plaćali Miškovićeve greške? Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org Vlada će ga spasiti - Poslednji podaci pokazuju da nezaposlenost, umesto da u ovom trenutku raste u Beogradu, jednako raste u celoj Srbiji. Kako može država da pomogne Delti kad ne može da pomogne ni sebi? Osim toga, države koje su pomagale privredu, uglavnom su davale finansijskim institucijama. Ukoliko bi se vlada odlučila da kreditira Deltu koja u ovom trenutku duguje 750 miliona evra, ova bi, naravno, svoje dugove prvo vraćala bankama, pa tek onda državi. Problem naše vlade je nedostatak selektivnosti u donošenju odluka, a to smo najbolje videli sa Italijanima u Kragujevcu. Delta je svoj problem prebacila na dobavljače i država ne sme da ga rešava tako što će učiniti ono što Delta želi. Vlada mora da razmišlja sistemski. Najproduktivnije je dati novac zemljoradnicima i radnicima koji će da pojure, na kraju krajeva, i u tu Deltu da pazare. Da ne pominjemo Miškovićevu moć da protivzakonito odlaže plaćanja poverenicima. Sad, druga je priča što se i Mišković, kao i Todorić u Hrvatskoj, preterano izložio ulaganjima. I vlada će ga spasavati, jer donosi odluke jedino u skladu sa svojom razapetošću između tajkuna i MMF-a. Svi znamo šta oni imaju moć da urade, jer znamo i ko se na koga izdire kad se ministri sastanu sa privrednicima. Miodrag Zec, ekonomista Ekonomija u teatru apsurda Važno pitanje je kako je Delta uopšte ušla u probleme. Sada se razmatra model po kome bi problemi ove svetske krize trebalo da se rešavaju. A ključno pitanje na koje se traži odgovor je koga treba zaštititi. Krupni kapital koji duguje ili poverioce? Delta je, došla u problem, slično drugim preduzećima koji su se kroz tranziciju širila. Wihov ogroman deo postale su nekretnine i zemljište, a malo im je ostajalo za obrt. Tako se radilo, jer su resursi bili jeftini, a od njih se očekivala velika dobit, koja sad izostala. Mora se postaviti i pitanje otkud uopšte dugovanja Delte dobavljačima kada se zna koji su rokovi za plaćanje. Ti dobavljači verovatno najvećim delom rade za Deltu, a to je sad već drugo pitanje, stvar monopola, ali ne treba država, nego Delta, da namiri te dugove. Neka proda deo imovine, nekretnine. I banke mogu da daju kredite za to. Zašto bi im država pomagala? Nažalost, u ovom našem teatru apsurda imamo to da nam se stalno priča da su naše banke najbolje na svetu dok se, sa druge strane, uvek od države traže krediti. Ona je najveći kreditor, a i sama pozajmljuje od banaka. Država dobija kredite po jednoj stopi, pa, onda, daje po trostruko manjoj i razliku nadoknađuje iz budžeta.