Novi „most” sa šest nula

Ličilo je to na dobru najavu potpisivanja nekog novog dokumenta sa SAD kada je Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde Srbije, samo nedelju dana uoči posete DŽozefa Bajdena, američkog potpredsednika, saopštio da su SAD odobrile novi, navodno vanredni milion dolara pomoći Vojsci Srbije. Tako se, još jednom, ispostavilo da vojna saradnja Srbije sa SAD ima daleko širi kontekst od onoga koji bi inače imala, da su nam odnosi na drugim poljima tako dobri kao na poligonu vojne saradnje. Poseta DŽozefa Bajdena i izbor sagovornika američkog potpredsednika, dokazuju da su vojna pitanja u našim odnosima sa Amerikom tačno ono što diplomate na službi u Srbiji vele – most koji treba da premosti i one provalije nad kojima ćemo se teško zbližiti. Najpre, da razjasnimo: novi milion nije vanredna pomoć. NIN je još prošle godine, prilikom posete admirala Majkla Malena, načelnika Združenog Generalštaba američke vojske, pisao o povećanju američke vojne pomoći. Do ovog odobrenja „povišice”, ta pomoć je iznosila u proseku oko 4 miliona dolara godišnje. „Imamo dva različita programa za davanje novčane pomoći. Jedan su strane vojne investicije, i za to je pripremljeno 800.000 dolara za 2009. godinu. Drugi program je IMET, program međunarodnog vojnog školovanja i obuke, za koji je planirano 900.000 dolara”, kaže za NIN pukovnik Erik fon Terš, američki izaslanik odbrane. Dakle, reč je o dva uobičajena programa Stejt departmenta čiji se detalji razrađuju u Ministarstvu odbrane. Novo je, međutim, to što se po prvi put ove godine u okviru programa stranih vojnih investicija odvajaju sredstva za Srbiju. To znači da će Vojska Srbije od 2009. godine moći da pazari kod američkih proizvođača opremu po ceni po kojoj je nabavlja i sama američka vojska. Od kako je 2004. godine, nakon potpisivanja prvih sporazuma sa SAD, počela saradnja dveju vojski, iz kase američkog Ministarstva odbrane za Srbiju se izdvajalo, u proseku, oko 4 miliona dolara godišnje. Gro zajedničkih aktivnosti je u saradnji sa Nacionalnom gardom Ohaja sa kojom je do sada izvedeno na desetine vežbi, treninga, poseta. Dobra dosadašnja saradnja otvorila je vrata vrhunskih američkih vojnih škola za srpske studente, oficire i podoficire. U poslednje dve godine, više od 40 srpskih oficira i podoficira godišnje usavršavalo je svoje vojne veštine u SAD. Ove godine, na američkim vojnim akademijama planirano je 39 mesta za oficire i 24 za podoficire iz Srbije. Oni neće tamo samo učiti engleski jezik, englesku vojnu terminologiju i vojna znanja. Učiće i kako oružane snage SAD i državni vrh razmišljaju kada procenjuju geopolitičku situaciju, i kada planiraju ratna dejstva. „Srbija ima nekoliko kadeta u vazduhoplovnoj akademiji u Kolorado Springsu”, podseća pukovnik Fon Terš. „IMET je pitanje poverenja. Ući u ovaj program znači omogućiti Srbiji da u potpunosti razume kako planiramo. Za mnoge zemlje ovo je poverljiv posao. Mi vas nikada ne bismo pustili u taj program da vam ne verujemo. No, i vi ste nama ukazali poverenje šaljući nam ljude koji će u SAD provesti celu godinu, katkad i njihove porodice. Nema mnogo zemalja koje bi to učinile.” A to poverenje naročito važi za program „stranih vojnih investicija”, to jest nabavki po povlašćenim cenama kod američkih proizvođača (ovaj program obuhvata 79 zemalja u svetu). Ne možete kupiti sve što želite za pare koje vam donira američka administracija. Recimo, najveći deo tih 800. 000 dolara, koliko bi Srbija trebalo da dobije ove godine, ići će na padobrane za Specijalnu brigadu. Srbija je, međutim, voljna da pribavi i sprave za noćna osmatranja. Ova sredstva spadaju u visoku i ubojitu tehnologiju i ona su pod posebnim režimom. Pukovnik Terš podseća da SAD u Srbiji imaju još osam aktivnosti (sa donacijama) koje su, iako civilne, tesno povezane sa našim vojnim odnosima. Jedna od tih aktivnosti je i rad na popravljanju plovidbe Savom. Ali, koliko naši ukupni odnosi sa SAD zavise od vojne saradnje i „uniformisane” diplomatije? Mnogo. Ma kako paradoksalno zvučalo (s obzirom na činjenicu da je reč o vojskama koje su međusobno ratovale) to je u ovom trenutku najjači most između dve zemlje. Nije to vidljivo samo po izuzetno velikom broju razmenjenih poseta vojnih delegacija dveju zemalja, različitih nivoa. Videlo se to i kada smo, preko NATO-a i dobrih odnosa sa Južnom komandom te alijanse (a tu su glavnokomandujući američki generali), otvorili put reviziji Kumanovskog sporazuma. Konačno, tu je i poseta potpredsednika Bajdena. Kako je najavljeno, DŽozef Bajden će se sresti sa Borisom Tadićem i – Draganom Šutanovcem, srpskim ministrom odbrane. Ovakav izbor sagovornika razumljiv je – ako su vojni odnosi naša najčvršća spona, sasvim je jasno što će drugi čovek SAD odvojiti vreme i za prvog „vojnika” srpske vojske. No, je li ovakav izbor sagovornika istovremeno i težak udarac za Ministarstvo spoljnih poslova, ali i jasna poruka sa kim „Ujka Sem” računa u Srbiji?