Poseta u 26 slika

DŽ. Bajden je još 1993. kod Larija Kinga napričao podosta toga o Srbima da je to svakako moralo da ostavi dubokog traga. Jedan od Bajdenovih „bisera” je: „Srbi zločinci, ubice i silovatelji beba.” Veliki je bio strah gostiju od tih reči. Avetinjska Knez Miloševa, avetinjska ulica srušenih zgrada, avetinjski pusta - bez žive duše - i prištinska euforija su do perfekcije odslikali američku politiku na Balkanu. Sve je to gola politika i lično nikome ništa ne zameram. Sve je to demokratska volja većine i kome se ne sviđa može odmah u tunguziju. Nije me zaprepastio ni Bajdenov prijem u Visokim Dečanima. I tamo se vodi politika, i to najnižeg nivoa. Začudilo me da je Bajden njihov prijatelj, na šta oni privatno imaju pravo, ali bratija iz manastira predstavlja i SPC. Krug prijateljstva je time proširen, i protiv toga naravno nemam ništa. Nevolja je što je za mnoge Srbe SPC jedna od najvažnijih institucija, pa je Bajden u tom slučaju prijatelj mnogih Srba, a zna se da to nije tako, što ni sam Bajden ne krije. Otkud bratija baš nađe da im je prijatelj. Što ne rekoše da je njihovo da oproste i prime ga bez obzira na to šta je pričao ili radio, što ga ne pozvaše na pokajanje, što ga bar ne opravdaše rečima „oprosti mu bože...” “70. 000 silovanih žena” i kampovi za silovanje Harisa Silajdžića, 500.000 Albanaca koje su „srpske snage” pobile na Kosovu, „masakr” u Račku, srpsko „miniranje” Markala, razne grozomorije tipa da su Srbi „ubice beba”, satanizovale su srpski narod za sva vremena i ako su ljudi koji su izgovarali te opasne neistine prijatelji manastirske bratije, ja ću radije sa Turcima. Oni su bar, za razliku od nas, ljudi. Dragan Vidaković, Prilike