DŽozef, hvala ti za sredu!

Ručak mi je skuvan, žice za veš prepune muških majica, čarapa i gaća. Milina. Sve sam sredila, a nije vikend. Sreda je. Sredina nedelje. Kako je divno biti domaćica ceo dan, usred poslovne nedelje! Ovu milinu i radost mi je omogućio lično svojim dolaskom u Srbiju, gospodin DŽozef Bajden, američki potpredsednik. Istinski sam mu zahvalna. Kada poredim moje lično stanje 1999. (pre deset godina) kada su nas Amerikanci (i ceo svet) bombardovali, ja uopšte nisam mogla da kuvam, a ni da jedem. Da moja divna majka nije bila pribrana, deca ne bi imala šta da mi jedu. Uhvatio me je bio besmisao, koji nam je između ostalog i ovaj visoki gost kreirao, ili je bio naglas saglasan. Posle deset godina, ja pri njegovom dolasku mogu da kuvam i uživam. Čili po receptu carice Like. To moji momci baš vole. Pa, može se zaključiti, prilično sam napredovala, za jednu deceniju. Samo što na posao ne mogu da idem. Nije grad toliko blokiran, koliko deluje sablasno. Malo mi je neobičan Beograd i malo me je strah: grad bez ljudi na ulicama, grad sa ljudima na krovovima… A, Beograd je čuven po gradskoj vrevi… Sve je prazno i pusto i deluje kao na okupacijskim fotografijama iz II svetskog rata. Pa, kakav nam je to gost, kad mu se nismo obradovali, dočekali (kao narod)? Mora da nam je mnogo bola i nepravde naneo, on ili neko njegov. Politika je politika, i ja njih razumem, oni moraju da ga čekaju, da se pozdrave, poljube, razgovaraju i daj bože dogovaraju. Ali, narod? Šta kaže narod? Ili ko pita narod! Gledam na TV, nasuprot Beogradu, u Prištini, gradu o kome nas još uvek u našim vremenskim prognozama redovno obaveštavaju kolika je temperatura vazduha - veselo: pripreme su pri kraju. Za istog gosta koji je opustošio ulice mog grada Beograda, u Prištini - mnogo radosti. Narod će biti na ulicama. Veselo će ga dočekati. Mora da ih je mnogo zadužio, mnogo dao, on ili neko njegov… Od kada nam je došla tranzicija (za koju još nisam utvrdila da li ima neke direktne veze sa današnjim gostom), nikada ovo nije bilo u našoj kući u sredu. A, super je. Sve je nekako u redu. Jedino što se danas nisam ni sa kim čula poslovno. Ceo dan je telefon zvonio: ili su grčke banke nudile svoje proizvode, kako oni to kažu, telefonom, ili samo bili pozivani na neke glupave promocije u obližnje restorane, ja i moje tri gošće, koje ja izaberem. Ne, danas ne mogu, danas je dan kada se postaje – Dokona Srpska Domaćica, (DSD). Ona za razliku od dokone američke domaćice, gospodine Bajdenu, ide odmah na Internet, da svima objavi, kakvu ste joj divnu sredu priredili. Želim vam srećan put i pozdravite sve vaše, bez obzira na sve. Nisu oni krivi. Milena M. Babić, Beograd