Bajden i aspiracije Beograda

Ostavljajući po strani sarkazam sa kojim LJiljana Smajlović piše o angažmanu SAD na Balkanu, neke od iznetih teza zaslužuju komentar. Možda i više od toga njen odgovor na to. U prvom redu reč je o stavu da „Bosna i Kosovo možda ne bi ni postojali kao države da Amerikanci nisu pružili žestoku vojnu i političku podršku njihovom nastanku, i da nisu uložili sav svoj uticaj kako bi naterali Evropljane da im se tome priklone”. Istorijskog podsećanja radi, treba reći da je na Haškoj konferenciji 1991. godine Bosna i Hercegovina tretirana kao i druge republike, a da je na osnovu kriterijuma Badenterove komisije priznata kao nezavisna država u tada postojećim granicama. I Haška konferencija i Badenterova komisija radile su pod okriljem EU, jer su u to vreme SAD imale druge prioritete. Ulazak SAD na balkansku scenu sredinom devedesetih bio je presudan za završetak rata u Bosni i privođenje lokalnih aktera za pregovarački sto u Dejtonu. Dejtonski sporazum je sačuvao Bosnu i Hercegovinu kao državu, ali je istovremeno u nju ugradio etnički princip koji razorno deluje na funkcionalnost bosanske države. Nedavna poseta potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena Balkanu imala je za cilj pre svega podršku Bosni kao celovitoj državi i korekciji ustava kako bi se obezbedila funkcionalna država BiH. Kada je reč o Kosovu, zbog politike aparthejda koja je tamo sprovođena za vreme Miloševića nekadašnja autonomna pokrajina Kosovo je postala sui generis slučaj. Povratak SAD na Balkan izraz je nastojanja da se onemoguće stalne aspiracije Beograda da podeli Kosovo i Bosnu i Hercegovinu. Ako te aspiracije gospođa Smajlović podržava bilo bi pošteno da ih i javno saopšti. Poseta DŽozefa Bajdena je najava da je na pitanje granica na Balkanu stavljena tačka. Zato povratak SAD na Balkan može biti i novi početak za integraciju regiona i njegov brzi oporavak. Sonja Biserko Seška Stanojlović, Beograd