Evropa i ekstremizam

Autobus broj 24 u Fođi funkcioniše kao dupla linija - jedna za meštane i druga za imigrante. Ovaj mali grad na jugu Italije rešio je da se linija koja spaja dvadesetak kilometara udaljeno mesto Borgata Mezanone, u kome se nalazi centar za smeštaj imigranata, razdvoji u svrhu „unapređenja saobraćaja i sprečavanja sukoba” . Opštinske vlasti tvrde da su sukobi došljaka iz Afrike i meštana u prevozu sve češći, da su napadima izloženi i vozači i da često mora da interveniše policija, ali lokalna afrička zajednica tvrdi da je u pitanju čist rasizam. Mediji su napravili paralelu sa Alabamom pedesetih godina, regionalne vlasti apelovale da se odluka ukine, ali ne samo da nije došlo do promena, već je sličan predlog stigao i iz Milana. Desno orijentisana Severna liga, koja participira u Berluskonijevoj vladi, zatražila je posebne vozove za Italijane, objasnivši da je to samo proširenje propisa o rezervisanim mestima za invalide i trudnice . „Ideja o multietničkom društvu je ideja levice, to nije naša ideja”, izjavio je premijer Silvio Berluskoni. „Naša je da primamo samo one koji ispunjavaju uslove za politički azil”. Italija se sa problemom migranata bori već dve decenije, a prošle godine broj ilegalaca koji stižu čamcima porastao je za 75 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Veliki nalet ova zemlja doživela je kada je Rumunija ušla u EU, a rumunski Romi zbog sličnog jezika poleteli da baš tu iskoriste blagodeti evropskih zakona o slobodi kretanja. Ubrzo je došlo do ozbiljnih problema sa lokalnim stanovništvom, paljenja romskih naselja i zahteva da se isele. Pokušaj da se ovo reši na nivou vlada nije dao prevelike rezultate, iako su i italijanske firme koje posluju u Rumuniji ponudile posao svakome ko se vrati. Oni koji dolaze iz ne-EU država, kako se najčešće govori o imigrantima, posao su nalazili na poljoprivrednim imanjima i u fabrikama. Posla je, međutim, sve manje, a straha sve više. Istraživanja pokazuju da negativan odnos prema imigrantima raste među domaćim stanovništvom, koje ih uglavnom povezuje sa kriminalom i oseća se sve ugroženijim, naročito otkako je počela recesija. Italija je država sa najvećim brojem imigranata u Evropskoj uniji, zvanično registrovanih ima 3,7 miliona, a procenjuje se da je broj ilegalnih oko 650.000. Najbrojnije zajednice čine Rumuni, Albanci i Marokanci. U unosnom poslu transfera do italijanskih obala svoju šansu pronašli su i trgovci ljudima, narkobosovi, makroi i organizatori prosjačenja, pa su imigranti markirani kao kriminalna grupa koja sve više ugrožava domaće stanovništvo. Vlada se odlučila na drastične mere i pripremila zakon koji uključuje obavezu za medicinsko osoblje da prijavljuje ilegalne imigrante, kaznu za ilegalnu imigraciju do 10.000 evra, kaznu zatvorom do tri godine za one koji izdaju kuću ilegalnim imigrantima i niz propisa koji bi trebalo da spreče nove dolaske. Nedavno je donet i dekret po kome lokalne vlasti imaju dozvolu da organizuju patrole građana kako bi se zaštitili od kriminala. Kritike na račun vlade stigle su sa raznih strana, uključujući i Vatikan, a Ujedinjene nacije su upozorile da mnoge od tih mera nisu u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Ali Roberto Maroni, ministar unutrašnjih poslova, obećao je da će smanjiti kriminal tako što će zaustaviti dalja useljavanja. Da bi opravdao mere vlade izneo je podatak da 35 odsto kriminalnih dela u zemlji izvrše imigranti, „a njih nema 35 odsto u Italiji”. Severna liga, partija kojoj pripada i ministar Maroni, svoju antiimigrantsku i neretko rasističku politiku opravdava željom građana da „zaštite sebe, svoj posao i svoj identitet”. Već su se našli članovi Lige koji pozivaju na revoluciju „protiv cigana i nomadskih kampova„ i „onih koji hoće da podižu džamije i islamske centre” . Oni manje ekstremni traže pomoć od Evropske unije i upoređuju broj stranaca koje primaju druge države, komentarišući da je u tom poređenju Italija obećana zemlja za imigrante. Franko Fratini, ministar inostranih poslova, izjavio je da evropske institucije nisu učinile koliko je trebalo i upozorio da su granice EU otvorene i da većina onih koji stignu u Italiju nastavljaju dalje na sever. Hugo Brejdi iz Centra za evropske reforme u Londonu kaže da ono što se događa u Italiji samo reflektuje ono što se može videti u mnogim zapadnoevropskim zemljama – da je vreme tolerantne imigracione politike prošlo. „Italijani su notirani kao ekstremni slučaj, ali raspoloženje stanovnika drastično se menja sa recesijom”.