Ruka koja ljulja kolevku

Mnogo toga se promenilo posle 11. septembra 2002. godine. Talas antiamerikanizma koji se godinama širi svetom uglavnom je igorisan kao loš san. A kad se pojavio usred NJujorka kao krvava stvarnost logična pitanja su postavljana sve direktnije. Kako je nastala Al kaida? Šta stoji iza tog oblika organizovanja? Ko to finansira? Zašto moćne zapadne obaveštajne službe prećutkuju učinak islamskih organizacija, izazvala je veliko interesovanje. NIN će u dva nastavka preneti tekst koji je objavio španski “El pais”. Prevod: Branislav Đorđević

Više meseci, njeni članovi su proučavali sve podatke koje je imao obaveštajni servis SAD o novcu organizacije. Ubrzo su shvatili da su njihovi fundamentalni zaključci o poreklu novca Bin Ladena - lična imovina i njegovi poslovi u Sudanu - pogrešni. Potpuno pogrešni!

Vilijem Veksler, direktor radne grupe, kaže da je Al kaida bila “permanentna mašina za sakupljanje novca”. I gde je sakupljala većinu svojih fondova? Dokaz je bio neoboriv u Saudijskoj Arabiji. Istorijski saveznik SAD i prvi svetski proizvođač nafte pretvorio se, kao što kaže jedan visoki službenik Finansijske uprave, u “epicentar” finansiranja terorizma. Za stručnjake iz obaveštajnih servisa to nije bilo veliko iznenađenje. Ali, sve do atentata 11. septembra, američke vlasti su učinile vrlo malo da od Saudijaca zatraže da polože račune, ne samo o finansiranju terora, već i o pomoći fundamentalistima i “džihadu” u drugim zemljama.

Za proteklih 25 godina pustinjska kraljevina je bila najveća pokretačka snaga islamskog fundamentalizma, a njene dobrotvorne organizacije, gigantske i bez regulativa, kanalisale su stotine miliona dolara prema grupama “džihada” i ćelijama Al kaide širom sveta. Ovo je rezultat petomesečne istrage američkog magazina “US Nenjs”, zasnovanog na ispitivanju hiljada stranica sudskih akata, izveštaja špijunskih servisa SAD i drugih zemalja i ostalih dokumenata.

Osim toga, vođeni su detaljni razgovori sa više od trideset agenata i bivših agenata za borbu protiv terorizma i sa službenicima vlade i ekspertima u Rijadu. Ovo su neki od osnovnih zaključaka:

1. Od kraja osamdesetih - posle udaraca islamske revolucije u Iranu i sovjetske invazije u Avganistanu - dobrotvorne kvazioficijelne organizacije Saudijske Arabije pretvorile su se u glavni izvor novca za pokret “džihada” u brzom usponu. Novac je bio upotrebljen u oko 20 zemalja za stvaranje kampova za obuku paravojski, za kupovinu oružja i regrutaciju novih članova.

2. Dobrotvorne organizacije bile su deo izvanredne saudijske kampanje, procenjene na oko 70 milijardi dolara, za širenje po čitavom svetu vahabi sekte, ili fundamentalista... Novac je pomogao da se postave temelji za stotine džamija, škola i centara radikalnih islamista, koji su služili kao mreža za pomoć “džihad” pokretu.

3. Američki obaveštajni servisi su još od 1996. znali za ulogu Saudijske Arabije u finansiranju terorizma, ali Vašington godinama nije učinio praktično ništa da bi ga zaustavio. Prema jednom analitičaru, veteranu tajnih službi, povezati Saudijce sa terorizmom bilo je praktično tabu.

Čak i posle eksplozija bombi u ambasadama u Africi, namere antiterorističkih službi da deluju protiv Saudijaca, bile su brzo odbijene od strane Stejt departmenta i drugih ministarstava, koji su smatrali da je borba protiv terorizma manje važna od drugih interesa spoljne politike.

4. Saudijska darežljivost je pomogla da američke vlasti gledaju na drugu stranu, kako tvrde neki dugogodišnji agenti obaveštajnih službi.

Milijarde dolara kroz ugovore, subvencije i plate, stigle su do širokog kruga funkcionera SAD koji su sarađivali sa Saudijcima; ambasadori, šefovi kancelarija CIA, čak i ministri.

5. Otpor Vašingtona da od Saudijaca zatraži objašnjenja o terorizmu bio je još jedan element opšte strateške greške, isto kao i izostanak signala za uzbunu zbog svetskog uspona “džihada”. U toku 90-ih, američki obaveštajni servisi su objavili neku vrstu Nacionalne procene podataka o opasnosti od balističkih raketa, emigracije i infektivnih bolesti; ali vlada nije javno iznela nijednu procenu o pokretima “džihada” i Al kaide.

Saudijske vlasti potvrđuju da su njihove dobrotvorne organizacije učinile mnogo dobrih stvari u drugim zemljama i da su problemi nastali samo u nekim njihovim kancelarijama koje su odbile poslušnost. Takođe kažu da je Rijad preduzeo, sa zakašnjenjem, energične mere, iste koje je preduzeo Vašington posle 11. septembra. “Moguće je da su ti ljudi iskoristili naše dobrotvorne organizacije”, kaže Adel al DŽubeir, savetnik za spoljnu politiku princa naslednika trona. “Istraga je u toku i preduzeli smo mere da se ništa slično ne ponovi.”

Da bi se razumelo zašto Saudijci finansiraju pokret koji danas teroriše čak i samo njihovo društvo, potrebno je vratiti se malo u istoriju.

Kraljevina Saudijska Arabija je rođena iz neke vrste “dogovornog braka” između dinastije Saud i stroge islamske sekte vahabita. U XVIII veku. Muhamed ibn Saud, lokalni vođa i rodonačelnik današnje kraljevske porodice, povezao se sa fundamentalistima te sekte. Kroz narednih 200 godina, uz pomoć vahabita, Saud i njegovi potomci su osvojili najveći deo Arabijskog poluostrva, uključujući sveta mesta islama, Meku i Medinu. Puritanci i askete, vahabiti su zadobili veliku moć nad saudijskim društvom i nametnuli su striktno tumačenje određenih delova Korana. Religiozna policija se brinula da se podanici mole pet puta dnevno a da žene budu pokrivene od glave do pete. Zabranjene su druge vere, a lopovi su kažnjavani kamenovanjem i odsecanjem glave.

Vahabiti nisu bili ništa više od sekte unutar pokreta za vraćanje korenima islama, koji je jedva imao uticaja van granica ove zemlje. Ali stvari su počele da se menjaju, najpre sa dotokom novca od prodaje nafte sedamdesetih, kada su saudijske kase napunjene milijardama petrodolara.

Potom je došla Iranska revolucija i sovjetska invazija na Avganistan 1979. Ali najveća kob za Saudijce se dogodila iste te godine; kratko i krvavo zauzimanje Velike džamije u Meki od strane ekstremista.

Pod pretnjom unutar kraljevine i zaplašeni da će radikali iz Teherana učvrstiti svoj primat u muslimanskom svetu, Saudijci su počeli da troše kao ludi. Od 1975. do 2002. godine, Saudijska Kraljevina je uložila više od 70 milijardi dolara na spoljnu pomoć, prema studijama zvaničnih dokumenata Centra za bezbednosnu politiku sa sedištem u Vašingtonu. Više od dve trećine ove sume je otišlo na “islamske aktivnosti”; izgradnju džamija, religioznih škola i vahabitskih centara, prema Aleksu Aleksejevu, bivšem savetniku CIA za etničke i religiozne konflikte. Saudijski finansijski program, kaže Aleksejev, “najveća je svetska propagandna kampanja ikad vođena”, mnogo veća od sovjetskih napora u najgorim momentima hladnog rata. Saudijski nedeljnik “Ain al jakin” je prošle godine izvestio da je cena bila “astronomska” ali je pohvalio rezultate; izgrađeno je oko 1500 džamija, 210 islamskih centara, 202 univerziteta i 2000 škola u neislamskim zemljama.

Osnova ovog ogromnog napora za islamizaciju bile su dobrotvorne organizacije, čvrsto povezane sa vladajućom i klerikalnom klasom Saudijske Arabije. Preko organizama kao što je Svetska muslimanska liga i njen član Organizacija za međunarodnu islamsku pomoć, Saudijci su uložili još više milijardi dolara da bi širili vahabizam. Ovoj poslednjoj se, na primer, pripisuje podizanje 575 džamija samo u Indoneziji. Zajedno sa novcem, uvek je išlo i obilje vahabitske literature. Sveštenstvo je upravljalo pokretom pa su umereni imami počeli da se brinu zbog rastućeg radikalizma među vernicima. Kritičari iznose da je ovo najekstremnije učenje-nepoverenje prema nevernicima, optuživanje drugih sekti za otpadništvo i zanos nasilnim “džihadom”- stvorilo osnovu za nastanak terorističkih grupa širom sveta.

Da se saudijski napor ograničio samo na podsticanje fundamentalizma u inostranstvu, to bi izazvalo kontroverze. Ali su neke njihove dobrotvorne organizacije imale mnogo opasniju ulogu. Danas američke vlasti kažu da su ovakve vodeće organizacije poslužile za prenos novca koji je pomogao da se neorganizovane grupe pobunjenika i džihadista transformišu u kompleksan i povezan pokret, sa ambicijama u svetskim razmerama. Mnogi od onih koji su širili vahabitsku doktrinu po inostranstvu, nalaze se među najodlučnijim pobornicima svetog rata, i uložili su ogromne sume novca u novu mrežu Al kaide. Protekle decenije, prema izveštaju dostavljenom Savetu bezbednosti UN 2002, Al kaida i ostale grupe džihadista su sakupili između 300 i 500 miliona dolara, najvećim delom od dobrotvornih organizacija i pojedinaca iz Saudijske Arabije.

Nastanak Al kaide je tesno povezan sa rečenim organizacijama, kako to danas analitičari shvataju. Osama bin Laden i njegovi sledbenici, nisu baš bili sveti ratnici; bili su obični skupljači novca. U Avganistanu, između Rijada i Vašingtona, sakupili su oko 3,5 milijarde dolara da bi finansirali avganistanske mudžahedine koji su potukli Sovjete. U isto vreme, ljudi kao Bin Laden skupljali su novac za hiljade stranih džihadista koji su stizali u ovu zemlju. Ubedili su sveštenstvo iz čitavog islamskog sveta da novac za “zekat”-karitativne donacije koje predstavljaju jednu od osnova islama - i na ovaj način su sakupili neverovatne sume. Od prinčeva i prebogatih poslovnih ljudi širom Bliskog istoka dobili su milione. I pre svega, ujedinili su moć dobrotvornih organizacija, koje su i inače slale pomoć ratnicima u Avganistanu.

Avganistan nije samo ojačao finansijske mreže, već i važne veze među braniocima nasilnog “džihada”. Za vreme rata u Avganistanu, Abduah Azam, čovek koji je upravljao kancelarijom Muslimanske svetske lige u Pešavaru u Pakistanu, bio je mentor Bin Ladena. Drugi važan čovek je bio Vael DŽulaidan, specijalista za sakupljanje novca, koji je zajedno sa Bin Ladenom i stvorio Al kaidu 1988. Dokumenti pronađeni posle 11. septembra otkrivaju do koje tačke su njihovi odnosi bili bliski. Jedan od tih dokumenata, pronađen kod jedne dobrotvorne organizacije u Bosni, finansirane od strane Saudijaca, sadrži zapisnik sa sastanka između Bin Ladena i još trojice ljudi, i sve to na memorandumu Organizacije za međunarodnu islamsku pomoć i Svetske muslimanske lige. Beleške govore o otvaranju “kancelarija Lige...za Pakistance”, sa ciljem da se ovima omoguće “napadi” iz njih. Jedna beleška na memorandumu Saudijskog Crvenog polumeseca - jednako Crvenom krstu - u Pešavaru, traži da se izvrši inventar “oružja”. Uz nju ide zahtev Bin Ladena upućen DŽulaidanu, u kome se iznosi “krajnja potreba za oružjem”.

Godine 1992. kada su Sovjeti poniženi izašli iz Avganistana, Bin Laden premešta svoju novu organizaciju Al kaidu u Sudan. U to vreme, u čitavom muslimanskom svetu, spremala se oluja islamskog radikalizma. Neki od “avganoarapa”, veterani iz rata u Avganistanu, želeli su radikalne promene u svojim zemljama, u kojima su vladali laički režimi, puni korupcije.

Drugi su krenuli prema teritorijama u kojima su videli ugnjetene svoju braću muslimane, kao što su Kašmir i Bosna. Saudijci, bogati i siromašni, odgovorili su donacijama kroz hiljade kasa punih “zekata” iz džamija, supermarketa i škola, i podelili su pomoć progonjenim muslimanima u Alžiru, Bosni, Kašmiru, Cisjordaniji i Gazi.

Podeljeno je na milione dolara.

Saudijske dobrotvorne organizacije su otvorile kancelarije na konfliktnim mestima širom sveta, objašnjavaju sada američki funkcioneri, a da pri tome nije bilo praktično nikakve kontrole nad tim novcem. Donatori su pomogli mnoge vredne projekte, kao sirotišta i bolnice, obezbedili su hranu, odeću i lekove izbeglicama. Ali su u Rijad 1994. počele da stižu žalbe; francuski ministar unutrašnjih poslova je izjavio da saudijski novac stiže u ruke alžirskih terorista, a predsednik Klinton da novac služi za finansiranje Hamasa, čiji su samoubilački atentati uništavali pokušaje za uspostavljanje mira na Bliskom istoku. Takođe je porasla zabrinutost i na Filipinima, gde je istraga povodom plana da se ubije papa i dignu u vazduh na desetine američkih aviona, stigla do tamošnje kancelarije Organizacije za međunarodnu islamsku pomoć. Direktor ove kancelarije bio je Mahmut DŽamal Halifa, zet Bin Ladena, zadužen za raspodelu novca glavnim grupama islamskih gerilaca u regionu, Abu Sajaf i Islamski oslobodilački front.

Na kraju, bila je Bosna ta koja je privukla stvarnu pažnju CIA. Početkom 90-ih, srpska politika etničkog čišćenja je privukla u region na stotine stranih džihadista, spremnih da brane bosanske musimane. Stigao je i saudijski novac. Samo u toku 1994. - prema proceni američke ambasade u Rijadu - saudijski donatori su preko islamskih organizacija poslali 150 miliona dolara u Bosnu. A te velike sume su završile u nelegalnim rukama.

Istraga CIA je otkrila da je trećina islamskih dobrotvornih organizacija na Balkanu - među njima i Organizacija za međunarodnu islamsku pomoć - “omogućila aktivnosti islamskih grupa povezanih sa terorizmom”, uključujući tu planove za otmice ili ubijanje američkog personala u toj zemlji. Te grupe su bile Hamas, Hezbolah, alžirski ekstremisti i egipatska grupa Al gama’a al islamija, čiji je duhovni vođa šeik Omar Abdel Rahman, kasnije osuđen na doživotnu robiju zbog namera da digne u vazduh zgradu Ujedinjenih nacija i još neke građevine, simbole NJujorka.

U jednom tajnom izveštaju iz 1996. odgovorni u CIA su najzad sakupili sve što su znali o islamskim dobrotvornim organizacijama. U njemu je identifikovano više od 50 islamskih organizacija koje su učestvovale u međunarodnoj pomoći, a u zaključku stoji da je, kao i na Balkanu, trećina ovih organizacija povezana sa terorizmom. “Islamski aktivisti se u većini nalaze na rukovodećim mestima najvažnijih organizacija”, piše u izveštaju. “Čak i najviši rukovodioci organizacija za prikupljanje fondova ili za praćenje operacija u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu Pakistanu, učestvuju u nelegalnim aktivnostima, među njima i u pomoći teroristima.”

Kao zaklon, dobrotvorne organizacije su bile perfektne. Neke su obezbeđivale tajne stanove, lažna lična dokumenta i karte za nerealizovana putovanja. Druge kancelarije su dobavljale oružje i ostali ratni materijal. Prema podacima CIA, gotovo sve su delile značajne sume novca u gotovom, uz malo ili nimalo dokumentacije. I činilo se da se nalaze svuda. Sredinom 90-ih Svetska muslimanska liga je imala 30 poslovnica po celom svetu, dok je Organizacija za međunarodnu islamsku pomoć imala kancelarije u 90 zemalja. CIA je otkrila da je ova poslednja finansirala “šest trening kampova za ekstremiste u Avganistanu”, zemlji u kojoj je Rijad podržavao mračnu sektu zvanu “Taliban”, čija je religiozna praksa bila bliska vahabizmu. Šef jedne kancelarije Lige u Pakistanu dostavljao je dokumenta organizacije i oružje ratnicima u Avganistanu i Tadžikistanu.

U isto vreme, druga saudijska dobrotvorna organizacija je počela da finansira pobunjenike u Kašmiru.

Iako su se ove organizacije deklarisale kao privatne fondacije, nisu to bile u onom smislu kao što je to slučaj u SAD. Svetska muslimanska liga i Organizacija za islamsku međunarodnu pomoć, na primer, pod kontrolom su velikog muftije Saudijske Arabije, najvećeg religioznog autoriteta zemlje.

Dobijaju mnogo novca od vlade i članova kraljevske porodice, koriste kancelarije za islamska pitanja po saudijskim ambasadama širom sveta.

Današnji generalni sekretar Lige Abdulah al Turki bio je ministar za islamska pitanja u saudijskoj vladi punih šest godina. “Svetska muslimanska liga, koja je majka Organizacije za međunarodnu islamsku pomoć, potpuno je finansirana od strane vlade”, svedočio je šef njene kanadske kancelarije pred sudom 1999. “Drugim rečima, ja radim za vladu Saudijske Arabije.”

Godina 1996. u kojoj je sačinjen izveštaj CIA, takođe je bilo vreme kada se Bin Laden vratio u Avganistan, posle četiri godine provedene u Sudanu. Štićen od talibana i sa ogromnim novčanim prihodima, Bin Laden je najzad počeo da deluje. Otvorio je nove kampove za treninge i poslao novac terorističkim grupama koje su već postojale ili su bile u fazi stvaranja. Zatim je počeo da planira napade na SAD i čak je objavio dugu “fatvu”, u kojoj poziva odane muslimane da pokrenu “džihad” protiv Amerikanaca. Ta “fatva” je imala slab publicitet, ali je u CIA dat znak za uzbunu na sve što je bilo u vezi sa Bin Ladenom. “Svaki put kada se podigne neki kamen terorizma, ispod njega se pojavljivao on”, seća se jedan od odgovornih za borbu protiv terorizma. U centru CIA stvorena je kancelarija posvećena Bin Ladenu, i u njoj su sakupljena sredstva za praćenje njegovih aktivnosti.

(Nastaviće se)