Rečnik za hazardere

Posle nekoliko nedelja bučne reklame, u Beogradu je otvoren tržni centar “Ušće” i počele su ne manje bučne polemike. Najpre zbog njegovog izgleda, koji sigurno neće dobiti nagradu ni na jednom arhitektonskom ili urbanističkom takmičenju. Potom se ispostavilo da ni sa ugovorom, investicijama, pravno‑imovinskim i sličnim pitanjima nisu sasvim čista posla. Kompanija koja je sadašnji vlasnik “Ušća” odlučila je da u dnevnim listovima objavi saopštenje kojim bi se odbranila od optužbi. To saopštenje pročitala je Magdalena Petrović iz Novog Sada, pa mi je poslala isečak zbog, kako kaže, “interesantne zbrke između pasiva i povratnog glagola u prvoj rečenici”. “Iznenađuje me”, dodaje ona, “kako je u jednom ovako ozbiljnom saopštenju promakla ova dvosmislenost.” Dotična rečenica glasi: “Kompanija “Balkans Real Estate” već više od mesec dana predstavlja se javnosti na način koji narušava visoki ugled i reputaciju koju Kompanija ima i u zemlji i u inostranstvu.” U pitanju je oblik “predstavlja se”, odnosno jedna pojava koja je vrlo traljavo obrađena u našim dosadašnjim gramatikama: različita značenja glagola u spoju sa zamenicom se. Takav glagol može biti povratni, npr. “Kupci se vide u ogledalu”, uzajamni (recipročni), npr. “Otada su se videli samo jednom”, ali i pasivni, npr. “Još se vide tragovi razaranja” – gde tragovi nikoga ne vide, nego ljudi vide njih. Za prošlu i buduću radnju možemo upotrebiti pravi pasiv, tj. trpni pridev s pomoćnim glagolom biti: “Hotel je (bio) sagrađen u prošlom veku”, “Hotel će biti sagrađen za dve godine”. U prezentu, međutim – osim u lošim prevodima sa engleskog – gotovo nikad se ne koristi pasiv, nego oblik sa zamenicom: “Hotel se gradi”. Da li će se to “se” shvatiti kao pasivno ili kao povratno zavisi od glagola. Glagol predstavljati se obično je povratni, i kad kažemo “Kompanija se predstavlja javnosti...”, očekujemo neki nastavak kao “...svojim proizvodima vrhunskog kvaliteta” ili “...sa željom da osvoji nova tržišta”. Zato se i navedena prva rečenica iz saopštenja može shvatiti kao da se kompanija bruka i narušava sopstveni ugled, a zapravo se htelo reći da ga drugi narušavaju. U jednoj publikaciji o zapošljavanju, javlja mi Dragan Kolak iz Titela, raspisan je konkurs za ekonomskog savetnika u diplomatskom predstavništvu u Turskoj, i tu piše: “Mesto rada: ISTAMBUL”, sa M. “Ovo me je obradovalo”, kaže naš čitalac, “a uvek me rastuži kad pročitam sa N – ISTANBUL. Šta je od ovo dvoje u duhu srpskog jezika?” Ovom čitaocu verovatno je “u uhu” naš stari oblik Stambol (kao u narodnim pesmama, ili u nazivu Stambol-kapija), gde je došlo do jednačenja po mestu izgovora, to jest “nb” je zamenjeno lakše izgovorljivim “mb”. Takvo jednačenje, međutim, danas ima ograničenu primenu. Pravopis ga propisuje za izvedene reči (kao u stan – stambeni), ali ne i za složene (gde pišemo jedanput, vodenbuba, crvenperka, sa N, mada i tu najčešće izgovaramo M). Ni u stranim imenima nema jednačenja: Pravopis to izričito ne kaže, ali nam to potvrđuju mnogobrojni primeri kao Šenbrun, Nirnberg, Grinberg, Alenbi, Tojnbi, Kanbera, Dušanbe, pa će tako biti i Istanbul, prema turskom. Aco Brajković, veliki ljubitelj kvizova, čije smo jedno pitanje objavili početkom juna, ponovo se javlja u vezi sa kvizom “Narod protiv”, na Televiziji B-92. “Na ekranu”, piše on, “pojavilo se pitanje: Koje je drugo ime za galaksiju Kumova slava? Nisam mogao da verujem svojim očima, a još više ušima. Da zlo bude veće, to pitanje stoji čitavih dvadesetak sekundi na ekranu, a voditelj uporno ponavlja takmičaru Kumova slava. Pitam se kako je moguće da u kvizu gde takmičar treba da pokaže svoje znanje organizatori istog kviza pokazuju elementarno nepoznavanje najobičnijih izraza. U istom kvizu, isto veče, pojavilo se i pitanje: Ko je napisao HazarDski rečnik?” Pomenuti kviz još uvek nisam stigao da pogledam, pa između ostalog ne znam ni zašto nosi to neobično ime. Protiv čega je narod – valjda ne protiv maternjeg jezika i srpske književnosti? Možda je voditelj prethodne večeri bio kod kuma na slavi, pa mu se ona malo suviše urezala u pamćenje. Možda je, s druge strane, neki strastveni igrač ruleta čitao najpoznatiji roman Milorada Pavića, pa dobio nadahnuće da napiše sopstvenu verziju.