Rodi mi, za pare

Ove godine, u kojoj će prva beba „iz epruvete“ Luiza Braun napuniti trideset godina, Srbija će konačno dobiti zakon o veštačkoj oplodnji. U radnoj verziji predloga zakona pod odrednicom alternativa pominje se pojam – surogat majka. Opisuje se kao osoba starija od 18 godina, znači punoletna, a za ostalo se ne pita. Ona će „bez naknade ili sticanja bilo kakve materijalne koristi“, u cilju davanja deteta po rođenju „donoru ili drugom licu“, nositi to dete „embrion ili fetus dobijen od gena jednog ili više donora“. U daljem tekstu nacrta zakona propisana je zabrana surogat majke. Zorica Pavlović, pomoćnik ministra u Ministarstvu zdravlja, za NIN kratko kaže: „Surogat materinstvo je ekstremno rešenje u postupku lečenja neplodnosti koje je zabranjeno i u većini zemalja Evropske unije.“ A to majčinstvo podrazumeva se samo u toku trudnoće i to sa „tuđim“ detetom. To dete, embrion, nastaje veštačkom oplodnjom, „in-vitro“, popularno „u epruveti“, od jajnih ćelija i spermatozoida „donora“ i medicinskim postupkom se usađuje u surogat majku. Donori su najčešće parovi kod kojih žena zbog medicinskog stanja ne može da iznese trudnoću. Pošto je prema svim zakonima na svetu majka definisana kao žena koja dete rađa, dete surogat majke pre svoga nastanka postaje predmet pravnog ugovora između majke „nosilje“, aluzija na koku koja samo leži na jajima, i bioloških roditelja - donora. Neposredno po rođenju biće predato njima, oni imaju sva roditeljska prava, a surogat majci uobičajeno sleduje ugovorena novčana nadoknada. „Svi drugi oblici surogatstva koje neki navode, gde žena pristaje na veštačku oplodnju spermom donora, kome će potom dete predati, a koristi se njena sopstvena jajna ćelija, nije surogatstvo, već je ona i medicinski i pravno prava, biološka majka, bez obzira na ugovor“, reći će dr Eliana Garaleić, specijalista ginekologije. Ovakvo „tradicionalno surogatstvo“ starije je od veštačke oplodnje. U Bibliji jasno piše: „Gospod me je zatvorio da ne rodim, nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila djece od nje.“(Postanje 16:2) Ovo reče biblijska majka Sara svome mužu Avramu, a prva poznata surogat majka u istoriji je Agara, robinja Sarina. A Agara kada vide da je trudna „ponese se od gospođe svoje“ (Postanje 16:4) t.j. pobeže. Prirodni zakon, želja i ponos da se odgaja sopstveno dete, bili su jači. Po predanju, Anđeo Gospodnji vrati je i rodi se Ismael i „ruka njegova dizala se na svakoga i svačija na njega“. Bolje se nije provela ni Beba M. Svet je 1989. godine potresao slučaj iz SAD, Bebe M koju je za bračni par Stern rodila „iznajmljena“ majka Meri Bet Vajthed. Meri Bet bila je i biološka majka, gospodin Stern biološki otac. Ugovorom se obavezala da se unapred odriče svih prava na dete, Sternovi su zakonski roditelji, a ona za „uslugu“ prima 10.000 dolara. Ali, Meri Bet posle porođaja beži sa devojčicom. Na scenu stupa sud i u život male M donosi pakao koji nijedno dete ne bi trebalo da prođe. Za prvih nekoliko godina svog života seljena je od majke koja ju je rodila do roditelja „naručioca“ u zavisnosti od odluke suda koja je stupala na snagu. U prvoj odluci sud je poštovao ugovor, dodelio je dete ocu. Zatim je presudio po žalbi, a u korist Meri Bet. Obrazloženje – ugovor je ništavan, jer je pravo majčinstva iznad ugovora i zagarantovano najvišim zakonom, Ustavom. Međutim i to pravo je pogaženo novim suđenjem, a u ime „najboljeg interesa“ deteta. Konačno: „Sternovi su boljeg materijalnog stanja i kao takvi prikladniji roditelji da podižu dete.“ „Koliko god nas tehnolozi hiperpotrošačkog društva ubeđivali u to, nijedna ljudska potreba nije apsolutna. Postoje mnogi načini da parovi kojima Bog nije dao da imaju decu služe drugim ljudskim bićima kao što roditelji služe svojoj deci“, misli đakon Nenad Ilić. Doktor Oliver Vidojević kaže: „Gotovo je nemoguće da trudna žena ne formira neku vezu sa detetom koje u sebi nosi. Kakav će biti kvalitet te veze, to je već drugo pitanje. Veza može biti pozitivna ili negativna u zavisnosti od okolnosti, neželjene trudnoće na primer, ali ravnodušan odnos ne postoji. Na formiranje ploda utiče toliko suptilnih razmena između žene i bebe u njenoj utrobi , za koje nemamo merila, ali se nepogrešivo očituju u detinjem daljem razvoju. Otkucaji srca majke, šumovi njenog tela, unutrašnjih organa, pokreti, sve je to za dete neko dešavanje. Da ne spominjemo ono kada se majka obraća bebi sa rukom na stomaku. Na ultrazvuku se lepo može videti da tada beba ide ka mestu dodira. To je vrlo logično i objašnjivo. Na mestu gde je stavila ruku pojavljuje se povećanje lokalne temperature, još ako je dodir nežan, stvara se pozitivna veza, intaksis. Ta veza postoji bilo da su majka i dete biološki vezani ili ne“. Najkritičniji momenat u „karijeri“ surogat majke svakako je porođaj i odvajanje od deteta. Ne postoji žena, to se potvrđuje vekovima, koja posle porođaja, koliko god da je iscrpljena, grozničavo ne počne da traži, gleda gde je dete. U trenutku kada ga uzme i drži u naručju, stvara se opet druga vrsta veoma bitne veze. Britanka DŽil Houkins ima 43 godine, u poslednjih šesnaest godina za druge je rodila sedmoro dece, na putu je i osmo. Od svake trudnoće zaradila je 10.000 funti i nema svoje dece. „Teško je spekulisati šta navede jednu ženu da se upusti u posao surogatstva,” kaže dr Vidojević. „Žene koje imaju svoju decu mogu na to gledati kao na iskorišćavanje svog biološkog potencijala kojim će njima obezbediti siguran život.“ „Koliko god pokušavali da surogat materinstvo objasnimo humanim porivima, ono u stvari predstavlja jednu od najnehumanijih pojava“, mišljenje je đakona Nenada Ilića. „Ono je simbol pretvaranja ljudi u robu. Svedoci smo nastanka jednog novog robovlasničkog društva, dugo pripremanog raspojasavanjem svih želja i apetita. ’Surogat materinstvo’, jedna je od kulminacionih tačaka hiperpotrošačke civilizacije.“ Divna Vuksanović, filozof, kaže za NIN: „Po ovom predlogu zakona, jedino ukoliko ste u zajednici, bračnoj ili ne, imate pravo na medicinski tretman asistirane reprodukcije. Tu dolazite do apsurda da je jedino bitno zadovoljenje forme. Da imate potpis nekog partnera, a da li će on i nadalje biti prisutan i kao otac učestvovati u porodici, to je nebitno“. Ovaj predlog zakona tako, pojašnjava Vuksanovićeva, isključuje mogućnost samim ženama da veštačkom oplodnjom dođu do potomstva: „Ovde nemamo legalizovane banke jajnih ćelija i sperme, a jedna katolička Slovenija ih ima. Tehnološki napredak ne možete zaustaviti, pogotovu kada je u funkciji održanja života.“