Pravopis

Ovaj prostor moje redovne kolumne nije ni blizu dovoljan da skrene pažnju ni na osnovne činjenice oko pojma pravopisa, kako našeg tako i drugih jezika. I pored toga nisam mogao da se uzdržim da ove redove ne posvetim nadi da ćemo do kraja godine imati pravopis srpskog jezika koji će navodno biti jednostavniji i bez nepotrebnih kolebanja naših dosadašnjih pravopisa. Mi, Srbi, zaista posle Vukove reforme imamo najjednostavnije pismo, ali jedan od najsloženijih pravopisa. On je složen jer su ga komplikovale istorijske, društvene i političke prilike. Između ostalog, centripetalne i centrifugalne težnje srpskih i hrvatskih lingvista da se po jednima stvori, a po drugima izbegne zajednički pravopis ovog lingvistički nesumnjivo istog jezika, ali nesumnjivo dva književna (a odskora možda i više) standarda i dva naroda. Naš fonetski pravopis, blizak jednostavnosti latinskog alfabeta, i danas muči muku da se ne pretera sa težnjom da se piše kako se govori, jer bismo u tom slučaju možda pisali umesto svetski – svecki. Pravopis propisuje kako se reči pravilno pišu i kako se olakšava čitanje pisanih tekstova pomoću interpunkcije. U nas je naročito složeno pitanje velikih i malih slova, mada je to pitanje prilično iskristalisano. Mi, korisnici pravopisa, najviše muka imamo sa pisanjem crtice, a u vezi s tim i s pisanjem polusloženica koje je u sadašnjim priručnicima tako složeno da od tumačenja zaboli glava. Svako ko civilizovano želi da se drži pravila mora u glavi imati oko svakog primera pravi esej, jer drugačije ne može da sebi objasni i zapamti zašto se recimo na tri načina pišu ovi pojmovi: radio-emisija, radio drama, Radio Beograd i radiotelegram, s tim da je „dopušteno“ i radio-drama, ali ne i Radio-Beograd. Nadam se da će novi pravopis ovo pitanje i kod nas bitno pojednostaviti. U hrvatskom pravopisu sve polusloženice koje se odnose na radio pišu se spojeno (radiodrama, radioglumac, radioemisija itd), osim naravno Radio Zagreb. Ne škodi malo baciti pogled i zaviriti kako probleme rešavaju rođaci. Reč pravopis prevod je grčkog termina ortografija (orthos, pravi i graphein, pisati). Gotovo svi evropski veliki narodi koriste taj starogrčki termin. Nemci ga koriste takođe, ali imaju i takozvani narodni naziv Rechschreibung. Godine 1996. nemačka pravopisna komisija izdala je nacrt novog pravopisa, s tim da stupi na snagu 31. jula 2005. godine. I kod naroda koji više drže do tradicije nego mi, novo doba donosi potrebu za novim pravopisnim pravilima. Koliko je interpunkcija inspirativna pokazuje duhoviti aforizam Mistenget (1874-1956), francuske zvezde mjuzikhola i velike poznavateljke ljubavnih tananosti: „Poljubac može biti zapeta, upitnik ili uzvičnik. To je pravopis koji svaka žena mora da zna.“