Opasna istina

Kad je napustila Nebrasku Ketrin Bolkovac nije mogla ni da sluti da će njena priča biti ovekovečena u Holivudu, da će direktno uticati na kreiranje novih pravila ponašanja u Ujedinjenim nacijama, niti da će dobiti slučaj protiv jedne od najmoćnijih privatnih američkih bezbednosnih kompanija. U intervjuu za BIRN, jedanaest godina nakon što je razotkrila umešanost uposlenika Ujedinjenih nacija i velike američke privatne bezbednosne kompanije Dankorp u prostituciju i trgovinu ženama u Bosni, Bolkovac kaže da lobira za veću kontrolu nad radom kompanija koje funkcionišu u kriznim područjima. Iako ima stalan posao za aukcijsku kuću u Holandiji, često putuje, gostujući na debatama međunarodnih organizacija, gde priča o svom iskustvu u Bosni. „Postoje razni dokazi za slučajeve za koje sam saznala nakon što sam otišla iz Bosne, koji pokazuju da Dankorp i druge privatne kompanije rade istu stvar iznova i iznova“, kaže ona. Ime firme Dankorp isplivalo je u telegramima koje je u decembru 2010. godine objavio Vikiliks, u kojima se Dankorp uposlenici, koji su u Avganistanu trenirali policijske snage, organizovali žurke u Kunduzu sa maloletnim avganistanskim dečacima. GUBICI Ova moćna kompanija bila je prisutna od Bosne, Somalije, Haitija, do Kosova, Avganistana i Iraka. Ona pruža logističku podršku vojnim operacijama, trenira lokalnu policiju, održava vozila, avione i obezbeđuje zvaničnike. Bolkovac je izgubila posao u Bosni 2001. godine, nakon što je obavestila Dankorp i UN da su njihovi uposlenici koristili usluge prostitutki, kupovali devojke koje su praktično bile robinje i da su, u nekim slučajevima, štitili one koji su trgovali ženama. Amerikanka hrvatskog porekla, Bolkovac nije puno znala o Dankorpu, kad je aplicirala da bude deo međunarodnih policijskih snaga. Za posao u Bosni se prijavila nakon 10 godina rada kao policijski inspektor u Nebraski. Kao ekspert za seksualne zločine, imala je više od 95 odsto uspešno zaključenih slučajeva. Kolege su je zvali Ksena, princeza ratnica. Dankorp, privatna bezbednosna kompanija koja 96 procenata svojih godišnjih prihoda od nekoliko milijardi dolara dobija od američke vlade, u to vreme u Bosni ima ugovor u vrednosti od 15 miliona dolara i trenira policijske snage za međunarodnu misiju u zemlji. „Godine 1998. i 1999. Dankorp je angažovao veliki broj policajaca i ja sam odlučila da se prijavim, misleći da je sjajno biti deo jedne takve fantastične misije“, izjavila je za BIRN. „Nikada do tada nisam bila u Evropi, htela sam da nađem svoje korene i da učestvujem u nečemu što sam doživljavala kao dinamičan i važan projekat izgradnje demokratije“. Bolkovac kaže da je prvi nagoveštaj o tome da nešto nije kako treba imala pre nego što je kročila nogom na bosansko tlo. Kako objašnjava, još na pripremama u Fort Vortu u Teksasu većina njenih kolega nije se činila kao dorasla zadatku a prolazili su minimalne pripreme i trening. „U suštini smo imali samo petominutni psiho-test i desetominutnu proveru fizičke spremnosti – trčanje nizbrdo. Zapravo samo gomila gluposti koju je mogao da prođe svako ko nije aktivni alkoholičar ili narkoman. To je u stvari bila jedna tužna procedura“, kaže ona. Nova razočarenja su je dočekala kad je stigla u Sarajevo. „Bilo je malo neprijatno, sramno, zato što sam shvatila da je većina njih tamo ne da bi radili bilo šta već isključivo da bi primili dobru platu. Više ih je interesovalo to da li će na neku žurku da odu, ili da je sami prirede kad im se završi radno vreme“. Počela je da se angažuje u istragama vezanim za ljudska prava, pa je prebačena u Zenicu. ZADACI Iako je tamo bila sa zadatkom da obučava lokalnu policiju kako da rešava slučajeve nasilja u porodici, 70 odsto slučajeva kojima se ona bavila u stvari bila je trgovina ljudima. Policija je počela da joj dovodi mlade devojčice, često ne starije od petnaest godina, kojima se trgovalo i koje su pronalažene u racijama u noćnim klubovima. „Lokalna policija nije znala šta da radi s njima pa su ih dovodili meni“. To su bile mlade žene dovođene iz istočnoevropskih zemalja poput Moldavije, Rumunije i Ukrajine. One su prodavane za seksualne usluge po javnim kućama uz znanje a nekad i uz pomoć zaposlenih u UN. Nakon godinu dana provedenih u Zenici Bolkovac je nagrađena za predan rad te imenovana za šefa Kancelarije za pitanje polova pri UN štabu u Sarajevu. Ona je tada postala kontakt za sve istražitelje širom zemlje koji su otkrili slične informacije i dokaze krivice koji su upućivali na zaposlene u međunarodnoj policijskoj misiji, koja tada broji 1.800 oficira iz 45 zemalja. Otkrila je brojne policajce iz UN-a i lokalne policije koji nisu samo koristili usluge prostitutki već su bili i na platnom spisku kriminalaca, koje su obaveštavali kad će biti racija. Takođe, oni bi vraćali devojke koje bi pobegle od makroa, ili obaveštavali kriminalce u kojim sigurnim kućama se one kriju. Pokušala je da pokrene ovo pitanje kod svojih nadređenih, ali joj je rečeno da obustavi te aktivnosti. „Moje kolege su dobro radile posao ali je problem bio u tome što, u trenutku kada bi počeli da sprovode pravu istragu i kada je isplivao međunarodni element, ljudi na vrhu bi nagazili na kočnicu i ti papiri bi bili bačeni“, kaže ona. „Stranci su bili upleteni u većinu slučajeva u to vreme“, kaže ona, dodajući da su „zaposleni i Dankorpa i UN obustavljali istrage“. Bolkovac kaže da bi podnosila informacije o stranim zaposlenima UN kancelariji za unutrašnju kontrolu koja je znala mesecima da bude bez rukovodstva, te da je shvatila da niko nije želeo „ni da pipne ove slučajeve“. Sve njene informacije bile su ignorisane i zataškavane. Izuzetak je bila nekolicina bliskih saveznika poput Medlin Ris koja je tada bila predstavnica Visokog komesara za ljudska prava u Bosni. Ona je zatim napisala mejl koji je poslala rukovodstvu UN i Dankorpa, ukupno na 50 adresa, naslovljen „ne čitajte ovo ukoliko imate slab stomak ili nečistu savest“. Nekoliko dana nakon što je poslala mejl bila je prebačena na nižu poziciju. Nije prošlo mnogo, a počela je da dobija prikrivene pretnje tipa „nesreće se ovde često događaju“, pa su kolege počele da se brinu za njenu bezbednost. MALVERZACIJE Nekoliko meseci kasnije, Dankorp joj daje otkaz na osnovu toga što je ona navodno falsifikovala evidenciju svog radnog vremena. Bila je primorana da napusti Bosnu, ali ne bez pozamašnog kofera punog dokumenata koji dokazuju sve ono što je otkrila. NJena prijateljica Tanja Domi, koja je u to vreme bila portparol OEBS-a u Bosni, u junu 2001. godine odnela je neke od dokumenata u Oslobođenje, nakon čega priču prenose i svetske novine. Ketrin je tužila Dankorp i 2003. godine sud je presudio da je bespravno otpuštena i naložio Dankorpu da joj isplati 170.000 britanskih funti odštete. „Mizerna suma koja čak nije ni packa po dlanu, kaže ona. Dankorp je planirao da se žali na odluku ali je odustao neposredno nakon što je u maju 2003. godine dobio posao od Državnog sekretarijata SAD, vredan desetine miliona dolara. „ Još jednu tužbu protiv Dankorpa podneo je Ben DŽonston, aviomehaničar u Bosni. DŽonston je bio otpušten iz Dankorpa nakon tvrdnji da su uposlenici imali seksualne odnose sa devojčicama od 12 do 15 godina i da su ih prodavali kao roblje. Dankorp je pristao da se nagodi sa DŽonstonom, nakon što je Bolkovac dobila svoju parnicu i bila pozvana da svedoči u DŽonstonovu korist. Nakon promocije knjige i filma inspirisanog njenom pričom u 2010. The Whistleblower Dankorp je dao izjavu nazivajući film fikcijom. Takođe su rekli da su novi vlasnici uveli politiku nulte tolerancije. Epilog afere koja je eksplodirala u Bosni je nekoliko ljudi koji su otpušteni iz kompanije, ali su bez sankcija vraćeni u svoje zemlje. „UN je odbio da im skine imunitet, ali su i sami mogli da gone počinioce. Umesto toga odlučili su da ih pošalju u njihove zemlje. Čak i da su njihove zemlje htele da ih gone, već je bilo prekasno. Dokazi su nestali, žrtve su nestale, dokumenta su izgubljena, koja je onda svrha?“ Da bi se slične situacije sprečile u raznim kriznim područjima, gde operišu moćne internacionalne kompanije, Bolkovac veruje da se mora formirati posebna agencija, koja bi se bavila isključivo ovakvim istragama. Poslušnice i domine Internet daje mogućnost seksualnim radnicama da svoje usluge oglašavaju bez posredovanja makroa, pa se eliminišu zlostavljanje, prinuda i reketiranje, a cela stvar postaje lični izbor odrasle osobe Seksualne usluge za pare u sajber prostoru oglašavaju profesionalke i početnice najstarijeg zanata na svetu iz svih srpskih gradova. Nude se bizarne erotske usluge, virtuelni bordeli, e-eskort, aukcije devica i supruga, a traže dominantne gospodarice, robovi i robinje, napaljene amaterke i poslušne žene. U ličnim oglasima srpskih portala ugovaraju se seksualne usluge jedan na jedan, rentiraju zainteresovani za grupni seks, a ne nedostaju ni erotske ponude koje pišu poslodavci, kao na primer ovaj: „Ozbiljnoj firmi iz Beograda potrebne devojke, mladići i parovi slobodnih shvatanja za posao modela preko interneta. Ako imate računar i veb-kameru, a želite lepo da zaradite, imate jedinstvenu priliku!„ Pobornici slobodne prostitucije na internetu kažu da virtuelni prostor, jeftin i demokratičan, daje mogućnost seksualnim radnicama da svoje usluge oglašavaju bez posredovanja makroa, pa se eliminišu zlostavljanje, prinuda i reketiranje, a cela stvar postaje lični izbor odrasle osobe. Kritičari tvrde da je to samo delimično tačno i da je hijerarhija s pločnika samo prenesena u sajber milje ukazujući na virtuelne bordele i onlajn eskort, te predatore raznih vrsta koji vrebaju iz mraka i njihove žrtve, koje često ni ne razumeju šta ih je snašlo. OGLASI Istraživanje ko su kupci, a ko prodavci internet seksualnih usluga u Srbiji, fokusirali smo prvo na veb sajtove koji nemaju oznaku XXX i nisu zabranjeni za mlađe od 18 godina. U lavovskom broju slučajeva priča se svodi na mladu lepoticu koja traži starijeg, bogatog muškarca: „Ja sam atraktivna devojka (19), i palim se na starije tipove koji imaju puno love i luksuzan automobil. Treba mi lovica za školarinu, skuter, krpice, letovanje. Ako želiš slatku, mladu i svežu plavušicu u svom krevetu, a možeš da ispuniš sve što sam navela, javi se i pošalji mi sliku, jer ona može pomoći da izaberem baš tebe„. Oglasi ovog profila su tipizirani i liče jedan na drugi: „Imam 18 godina, tražim starijeg bogatog muškarca koji bi mi ispunjavao hirove sad i odmah. Tražim vožnju, dopune, garderobu, izlaske, a nudim usta, grudi, ribicu, guzu za svaki poklon. Neozbiljni, nepoverljivi, slabići i mislioci, zaobiđite me. Šifra: mala maza„. Oglas „male maze„, sa uredno ostavljenom imejl adresom, za dva dana je pročitalo više od 700 ljudi. Sa koliko njih je stupila u kontakt i šta je dogovorila, zna samo ona. Na slučajnom uzorku od nekoliko stotina oglasa lične prirode, jednu četvrtinu objavljuju muškarci spremni da plate seksualno uzbuđenje da budu maltretirani. „Rob na kolenima, pognute glave, najponiznije moli Dominu sa jakim sadističkim sklonostima da mu se smiluje i dozvoli mu da pod njenim đonovima, kao lični rob, gmiže u potpunoj poslušnosti. Šifra: Tražim okrutnu gospodaricu, dobro plaćam„. BIZARNOSTI Oglasa u kojima se javljaju profesionalne domine, sa ponudom maštovitih varijanti sadizma, mazohizma, vezivanja i dominacije je mnogo manje. Razlog ovog nesklada potražnje i ponude verovatno je u tome što profesionalke specijalizovane za seksualno mučenje ne moraju posebno da se nude, dovoljno je da se jave na ostavljene imejl adrese. Mada neke od njih, koje su razgranale posao, imaju i svoje veb-sajtove, s lascivnim fotografijama i bizarnim utiscima zahvalnih mušterija. „Ako si dovoljno pokoran, dovoljno rob, provešću te kroz kapije pakla„, tvrdi „okrutna gospodarica Rada„ na svojoj internet-prezentaciji, s radnim vremenom od 10 do 20 časova i cenovnikom definisanim po stavkama. Na srpskim internet-lokacijama ordiniraju i oni koji su spremni da plate za poslušnu ženu u seksu. Svoju glad za dominacijom potražuju i ovako: „Tražim poslušnu damu koja bi ispunjavala bez pogovora sve moje seksualne želje, u mom prostoru, uz pristojnu nadoknadu. Šifra: Marko„. Šta sve Marko podrazumeva pod poslušnošću i koliko je spreman to da plati, teško je pretpostaviti. U opticaju su i cenkanje i bakšiš, posebno kad napaljene mušterije jure nestandardna erotska uzbuđenja poput muškarca iz Novog Sada koji traži ženu ili par koji će urinirati po njemu, Valjevca koji „voli da liže ženska stopala u najlonkama„, odnosno momka koji vapi za nekim ko bi naveo njegovu devojku na grupni seks i „ne pita pošto„. Naše istraživanje internet-tržišta seksa pokazalo je da se među bizarnim oglasima nalaze i oni koji nude razne erotske masaže, prodaju usluge sklapanja fiktivnih brakova na Zapadu, te da ima uvek spremnih voajera koji bi da plate „za gledanje„. Ono što je zajedničko za sve kombinacije ovog tipa i po čemu se beogradski ili niški oglasi ne razlikuju od sličnih od Tokija do Hjustona, jeste razmena e-pošte. I kupac i prodavac ulaze u prve pregovore bez fizičkog kontakta i na daljinu, što, bar onima iskusnijim i opreznijim daje vreme i prostor da procene u šta se upuštaju i po koju cenu. Jer, erotske slabosti obelodanjene pred nepoznatim ljudima iz internet mraka mogu skupo da koštaju. Sadisti, ucenjivači i zlostavljači ne biraju sredstva da se dokopaju nove žrtve.  Okrutna gospodarica Na srpskom internet-nebu ordinira i okrutna gospodarica T, jakih nogu, strogog pogleda i odevena u tesnu kožu. Mušterije prima svakog radnog dana i sudeći prema ispovesti „Klekni stoko, 1. deo„, u kojoj se budući rob Ivan pokorno javio na oglas „gospodarica traži robove da joj služe„, papreno naplaćuje maltretiranje. Samo za temeljno čišćenje svoje kuće naplatila je prezadovoljnom robu 250 evra. U nastavku „Klekni stoko, 2. deo„, detaljno je opisano bizarno mučenje već pomenutog roba Ivana, koji je lizao štikle, ve-ce šolju, bio tučen, pljuvan, ponižavan, stavljen na povodnik i na kraju penetriran plastičnim penisom, a ni generalno čišćenje gospodaričinog doma nije ga zaobišlo.