Marks, Hitler i rodoljupci

Zato što se „Crnogorci sada proglašavaju nepismenima, jer im se nude nova slova„. Zato što se pravi rascep u društvu, rascep između roditelja i dece koja će u školi učiti neku drugu azbuku, rascep u odnosu na varijante istog jezika u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni. Da li je nacionalni identitet vezan za jezik? – glasilo je jedno od pitanja. „Uopće nije vezan za jezik, ta ideja je zastarjela„, odgovorila je Kordićeva. „Zadnji veliki zastupnik te ideje da se narod mora podudarati s jezikom bio je Adolf Hitler. Karl Marks je kao jedan od četiri kriterija za nastanak nacija naveo jezik, i možda je zato ta ideja na ovim prostorima toliko dugo ostala živjeti...„ Ovakve tvrdnje sigurno se neće dopasti ni „montenegrincima„ ni rodoljupcima u drugim delovima Balkana. One su ipak potpuno u skladu sa gledištem moderne lingvistike, kakvo je izneo, između ostalih, dr Ranko Bugarski u knjizi „Jezik i identitet„. On tu negira „verovanje u ‘sveto trojstvo’ jezika, nacije i države, koje između ostalog podrazumeva da je narod bez svog izvornog jezika osuđen na propast„. „Ova mitologizovana predstava„, kaže on, „koja svekoliki identitet svodi na etničko poreklo ovaploćeno u maternjem jeziku, u laičkoj svesti preživljava do danas (usput obezbeđujući slavu i unosne karijere raznim samozvanim spasiocima jezika i nacije).„