Demokratija u rikvercu

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić odlučio je da učestvuje u drugom krugu predsedničkih izbora, ali će svoj glas najverovatnije dati svom protivkandidatu Borisu Tadiću – takvom „vešću“ u ponedeljak se u moru satiričnih uzleta, inspirisanih svime što se desilo usled Nikolićevog slaloma od pretnji izbornim bojkotom do obećanja (pretnji) da će fizički braniti svaki glas u drugom predsedničkom krugu, istakao satirični internet sajt NJuz.net. Poštujući uobičajene principe proizvodnje svojih „vesti u ogledalu“, njuzovci su plasirali i Nikolićevu navodnu specijalnu izjavu u kojoj se kaže da je predsednički kandidat naprednjaka „do pre nekoliko dana želeo da glasa za sebe, ali da je nakon brojnih tekstova koje je pročitao u novinama, kao i posle gledanja nekih emisija na televiziji, shvatio da je Boris Tadić ipak pravi izbor za Srbiju“. Lako je satiričarima: međuizborni igrokaz u kome su predsednički pretendenti i njihova prateća artiljerija razmenili opasne uzajamne optužbe, kod njih je, umesto mučnine, podstakao inspiraciju za zdravu sprdnju sa besmislicama proizvedenim u političkim kuhinjama sve udaljenijim od života običnih smrtnika. Onih koji pokušavaju da se opredele između bar tri škole mišljenja zasnovane na argumentima izvučenim iz galimatijasa koji se u Srbiji zapatio između dva izborna kruga. I da iz svega izvuku nekakav zaključak o sudbini zemlje u kojoj žive i reperkusijama na sopstvenu sve bespomoćniju personu. PREDVIĐANJA Prema jednoj važećoj teoriji, Nikolić je svojim dramatičnim, ali kolebljivim izjavama Tadiću unapred obezbedio dalji boravak u kancelariji na Andrićevom vencu, a sebi izlaznu strategiju zbog očekivanog izbornog gubitka. Doduše, bez njuzovske poente u vidu Nikolićevog navodnog priznanja protivkandidatu: “Da se ne lažemo, stvarno je šmeker“ i pratećeg dodatka prema kome je „jedan od razloga što će glasati za Tadića strah da bi, u slučaju da on dođe na vlast, uskoro mogao da započne novi rat“. Prisutna su, međutim, i predviđanja prema kojima Tadića očekuje pobeda, ali – Pirova. Prema tim procenama, eventualni Nikolićev izborni poraz mogao bi biti samo uvod u novu fazu njegove političke borbe, koja bi, u budućnosti, neku socijalnu varnicu lako mogla pretvoriti u ozbiljan opozicioni požar. Ima, opet i teorija koje idu u prilog prognozi o pobedi Nikolića – bilo da su zasnovane na uverenju da bi njegove tvrdnje o izbornoj krađi, udružene sa informacijama o dogovoru o formiranju vlade čiju okosnicu bi ponovo činila Demokratska stranka, mogle delovati uspavljujuće za onaj deo građanstva kome naprednjaci nisu po volji. Ili da su izvedene na osnovu procene da bi navodi o izbornim manipulacijama mogli delovati motivišuće za opozicioni deo javnosti, koji naprednjacima nije preterano sklon. OTKRIĆA Do utorka, kada je ovaj broj NIN-a otišao u štampu, pojavila se samo jedna izborna prognoza zasnovana na istraživanju. Podaci agencije Ipsos Stratedžik marketing ukazuju na Tadićevu pobedu i to u odnosu 58 prema 42 posto osvojenih glasova, a sve zahvaljujući odzivu od 54,7 odsto upisanih birača. Srđan Bogosavljević, direktor agencije, za NIN kaže da je to istraživanje ukazalo na smanjenje zainteresovanosti za izbore i porast podrške Tadiću. Istraživanje je, na uzorku od 1.198 punoletnih građana, sprovedeno u četvrtak 10. maja, odnosno – pre ljute drame sa Nikolićevom najavom bojkota drugog kruga, pa odustajanja od takve mogućnosti, praćenog najavama mogućeg fizičkog okršaja oko biračkih listića. Ispitanici su, takođe, odgovarali pre objavljivanja nekoliko novih nastavaka sage o Nikolićevoj fakultetskoj diplomi, ali i informacija o još jednom slučaju smene sa položaja (direktora kompanije Yahoo) zbog otkrivanja falsifikovanja sertifikata o školskoj spremi... Birači su dušu anketarima otvarali pre silnih ubojitih saopštenja jedne i druge rivalske strane, televizijskih nastupa u kojima je, recimo, jedan kandidat (Nikolić) recitovao sopstvene stihove, a drugi (Tadić) evocirao uspomene na tri devojčice kojima je, svojevremeno, bio bebisiter... Drugim rečima, vrlo je moguće da, u momentu razgovora sa anketarima Ipsosa, ispitanici nisu ni znali za naprednjačko „otkriće“ o navodnoj izbornoj krađi, koje je javnosti saopšteno upravo u četvrtak, negde posle dva po podne. A to, i sve ono što se nakon Nikolićeve tadašnje objave da bi „izbore trebalo oboriti i da Demokratska stranka zbog organizovanja izborne krađe više ne bi trebalo da nastupi ni na jednim izborima“ svakako je uticalo na raspoloženje birača. Različite su, međutim, procene u kom pravcu. Tako, recimo, Đorđe Pavićević sa Fakulteta političkih nauka veruje da Nikolićeva tvrdnja o izbornoj krađi polarizuje biračko telo. To, dodaje on, dovodi do veće izlaznosti, što ide naruku Tadiću, čiji birači su skloniji apstinenciji. Politički analitičar Miodrag Radojević, s druge strane, procenjuje da će naprednjačke optužbe da je bilo krađe glasova toj stranci doneti čak i glasove onih partija sa kojima SNS nije u najboljim odnosima, poput radikala ili Dveri. „Nikolić sada ima taktičku prednost – u prilici je da napada, dok Tadić, umesto da izlaže svoj program, mora da se brani, što je nezahvalna pozicija“, kaže Radojević. A Vesna Pešić, doskorašnja poslanica u Skupštini Srbije, koristi priliku da zadovoljno konstatuje da je „Nikolić poslušao savet“ koji je ona nedavno uputila preko NIN-a i najavio ostavku na mesto lidera stranke u slučaju izborne pobede, dok „Tadić očigledno želi da nastavi po starom i zadrži obe funkcije, što je štetno za demokratiju“. Ipak, nije spremna da se upušta u prognozu izbornog ishoda. „Izbori su sumnjivi, s obzirom na sve prigovore, ali ne mogu da procenim u kojoj meri i ne mogu da prognoziram ishod“, kaže ona. ŠTETA Sve troje se, međutim, slažu u oceni da je ozbiljna šteta već naneta i da je apsolutno neophodno da nadležni organi do kraja utvrde sve činjenice vezane za pojavu famoznog džaka punog izbornih listića. I to ne samo one koje se odnose na uticaj sablasnog džaka na izborni rezultat (u utorak je u opticaju bilo saopštenje Tužilaštva, prema kome su listići ukradeni posle brojanja glasova i potpisivanja zapisnika). Neophodna je kompletna policijska istraga posle koje će javnost saznati kako je moguće da su se glasački listići našli van predviđenog mesta i ko je za to odgovoran. Reč je, uostalom, o ozbiljnom krivičnom delu, koje ne bi smelo biti zataškano ili rešeno nekim vaninstitucionalnim putem. „Koliko god klimava i nekoherentna, bar za sada, bila priča o izbornoj krađi, ona vuče demokratiju korak unazad, a već ionako imamo nisko poverenje u institucije. Izbori godinama nisu dovođeni u pitanje, a sada se to desilo. To će ostaviti ogroman trag na legitimnost bilo kojih budućih izbora, čime se ceo sistem dovodi u pitanje“, kaže Pavićević i upozorava da su „naprednjaci ozbiljno prešli prag da postanu antisistemska stranka“ i da svojim „nesistemskim ponašanjem dovode u pitanje kredibilnost institucija“. Prema njegovoj oceni, došlo je do krize celog političkog spektra, u kojoj ni Nikolić neće biti pošteđen. „Kalkulacija da se može dobiti ozbiljniji politički profit bez obezbeđenih dokaza je pogrešna“, uveren je Pavićević, koji veruje da postoje snažni razlozi za odluku naprednjaka da donesu naizgled čudnu odluku o učešću u drugom krugu izbora za koje tvrde da su pokradeni – bilo da je reč o unutarstranačkim ili pritiscima finansijera. Čak i u slučaju da država promptno utvrdi i objavi nepobitnu istinu o izbornim listićima kojima su naprednjaci pokušali da obore rezultate izbora, i da te činjenice idu u prilog tvrdnji da nije bilo nepravilnosti, prema mišljenju Radojevića, „senka nelegitimnosti“ neće se drastično promeniti. „Posejano je seme sumnje, stabilnost je načeta, poljuljan je slab autoritet državnih institucija. Eho optužbi bi mogao dugo da se čuje“, ubeđen je Radojević prema čijoj prognozi će scena dugo ostati polarizovana i deo javnosti će verovati da je bilo krađe, naročito s obzirom na činjenicu da optužbe nisu stigle samo od naprednjaka, već i od većine drugih opozicionih stranaka koje tvrde da su drastično oštećene. Radojević upozorava da bi tenzije mogle biti nastavljene i posle drugog izbornog kruga. „Pitanje je kako će reagovati stranke nakon drugog kruga, da li će doći do protesta. Nije isključeno da se tada pojave drugi dokazi“, kaže ovaj analitičar. Prema njegovoj oceni, ukoliko Nikolić izgubi na predsedničkim izborima, postojaće jak vaninstitucionalni pritisak na vlast, posebno jer nas očekuju dramatične reforme. „U slučaju socijalnih nemira, opozicija bi mogla da ih kanališe“, kaže Radojević. Što bi se reklo – dete je rođeno, valja ga ljuljati. Pitanje je samo koliko dugo i da li je nešto pametnije i korisnije moglo biti urađeno za to vreme. Rezervoar Ukoliko bi u drugom izbornom krugu svi birači poslušali preporuku kandidata koje su podržali u prvom izbornom krugu, Boris Tadić bi, uz osvojenih 989.454 glasa iz prvog kruga, mogao da računa još na celih 1.073.155, glasova. Reč je o ukupnom broju glasova koje su u prvom krugu osvojili Ivica Dačić, Zoran Stanković, Čedomir Jovanović i Ištvan Pastor. Ukoliko bi svi birači poslušali preporuke pomenute četvorice, a niko od Tadićevih pristalica iz prvog kruga se ne bi predomislio, bilo bi to ukupno 2.062.609 glasova. Po istoj logici, Nikolić bi svom skoru od 979.216 mogao da doda 114.608 glasova koje su osvojili Zoran Dragišić i Muamer Zukorlić. Prema nekim tumačenjima, posle tvrdnji o izbornoj krađi mogao bi da računa i na glasove, Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i Dveri – iako ga te partije nisu otvoreno podržale. Taj „rezervoar“ sadrži 546.957 glasova. Kada se sve to sabere, ispada da Nikolić ima rezervoar od 1.640.781 glas. U realnom životu, međutim, računica na može biti tako jednostavna, i to ne samo što su, recimo, Nikolića podržali neki od osnivača socijalista (Zoran Bingulac, Rajko Lučanin, Aleksa Jokić, Miloje Mihajlović, Zoran Vujović, Tomislav Milenković i Goran Radosavljević), što bi moglo uticati na preraspodelu espeesovskih glasova u drugom izbornom krugu između dva kandidata. Jednako je bliska pameti i prognoza da bi se, recimo, birači DSS-a, koji odluče da izađu u drugi krug, najverovatnije svrstali u dve kolone – jedni bi podržali Tadića, zbog zajedničkih imenitelja proisteklih iz činjenice da su svi, početkom devedesetih, bili u istoj stranci, dok bi se drugi verovatno opredelili za Nikolića, inspirisani svim nezadovoljstvima zbog kojih su DS i DSS danas tako oštro suprotstavljeni. I sve ostale prognoze vezane za sudbinu glasova građana koji su u prvom krugu podržali kandidate koji nisu prošli dalje trebalo bi uzeti sa ozbiljnim oprezom, jer je jasno da postoje i brojni drugi razlozi na osnovu kojih svaki birač donosi sopstvenu odluku o ponašanju na izborima.