Srbija – ključ za rat protiv talibana!?

Ma koliko to nekome u ovom trenutku možda zvučalo neobično, čak paradoksalno, sadašnja politika zvaničnog Beograda i ukupno ponašanje Srbije, čiji građani u poslednje vreme iskazuju sve veće zanimanje za politiku nesvrstavanja, mogli bi – sticajem okolnosti – da daju značajan doprinos, a možda i da odigraju odlučujuću ulogu u pobedi zapadne vojne koalicije predvođene Amerikom nad talibanima u Avganistanu! Priča je, zapravo, sasvim jednostavna i svodi se na činjenicu koju je prošle nedelje, istina tek indirektno, obelodanio novi generalni sekretar NATO-a, dojučerašnji premijer Danske Anders Fog Rasmusen. On je, naime, saopštio da će iz postojećeg kontingenta od 14.000 vojnika NATO-a na Kosovu, budući da su odnosi sa Srbijom uveliko normalizovani i da na Kosovu i Metohiji – gledano vojničkim očima – više ne preti opasnost od velikih oružanih sukoba, 10.000 stranih vojnika tokom narednih meseci biti prebačeno u Avganistan. Tako će Srbija i Srbi, naročito Srbi sa Kosova, koji – po proceni NATO - stratega - više ne predstavljaju pretnju uspostavljenom miru na tom neuralgičnom području, istina tek indirektno, omogućiti NATO-u , duboko zaglibljenom u Avganistanu, iz kojeg i pored najbolje volje više nije lako iščupati se, da tamo donekle poboljša svoju stratešku poziciju... Koliko će rat zapadnih sila protiv talibana u Avganistanu još trajati – niko se ovog trenutka ne usuđuje da prognozira. Barem ne javno. „Ostaćemo dok ne obavimo posao”, izjavio je novi generalni sekretar NATO-a, nagoveštavajući da se zaista radi o vojničkom zadatku kojem u ovom trenutku nije moguće sagledati kraj! To što Srbi situaciju i bezbednosne prilike na Kosovu trenutno procenjuju nešto drugačije od NATO, stratega, i što ih očito ne raduje najava skorog povlačenja većeg broja stranih vojnika sa Kosova i njihovo prebacivanje u Avganistan, sasvim je druga priča... Kako bilo da bilo, sadašnjih 103.000 (64.000 američkih i još 39.000 savezničkih) vojnika iz zemalja NATO-a i još nekoliko zemalja koje su se kandidovale za članstvo u ovoj organizaciji, trenutno stacioniranih u Avganistanu, očito još nisu u stanju da nešto značajnije promene u ratu protiv talibana vođenom tokom protekle decenije. Samo od početka ove godine Amerikanci su svoj kontingent uvećali za 30.000, a očekuje se da u doglednoj budućnosti pošalju još najmanje 5.000 vojnika. Ali, kraj rata i toliko željena pobeda snaga predvođenih Amerikancima čine se iz dana u dan sve daljim i manje verovatnim, a nasilje nad civilima u ovoj nesrećnoj zemlji sve većim i surovijim. Samo od januara do juna ove godine, prema podacima UN, u Avganistanu je ubijeno više od 1.000 civila, što je značajno povećanje u odnosu na 818 civila stradalih u istom periodu prošle godine. Novi američki predsednik Barak Obama najavio je novu, bitno drugačiju strategiju, koja bi u dogledno vreme – navodno - trebalo da dovede do promenjenog odnosa snaga i, u krajnjoj liniji, do mira u toj zemlji. Obama se, naime, odlučio za strategiju koja podrazumeva privremeno jačanje američkih snaga i snaga zapadne alijanse. Sem toga, strani vojnici treba najpre da pomognu u obuci i osposobljavanju lokalnih avganistanskih saveznika, da bi potom samim Avganistancima bio potpuno prepušten teret održavanja mira u njihovoj zemlji... Na ključna komandna mesta u Avganistanu nova administracija u Beloj kući postavila je proteklih meseci nove oficire: admirala DŽejmsa Stavridisa za komandanta udruženih snaga NATO-a i generala Stenlija Makristala za komandanta američkih snaga stacioniranih u toj zemlji. Ali, problem je nastao kada se ispostavilo da svi saveznici u NATO-u nisu baš bili spremni da podele povećani teret rata, koji je najavio predsednik Obama. Pogotovu što nisu pokazali spremnost da značajnije povećaju sadašnji broj svojih vojnika u toj zemlji, ili da pristanu na njihovo uključivanje u rizične borbene operacije... Amerikanci su, inače, samo od početka ove godine u Avganistan uputili 30.000 novih vojnika, u nastojanju da zaustave započetu ofanzivu talibana. Sada se, međutim, već otvoreno govori da to nije bilo ni izdaleka dovoljno i da će za ostvarenje plana predsednika Obame za okončanje rata biti potrebno daleko više vojnika. Nevesela slika stanja u Avganistanu postaje još jasnija kada se analizira dramatičan apel za pomoć novog generalnog sekretara NATO-a Foga Rasmusena, koji je poručio da će „NATO u toj zemlji obaviti svoj zadatak, ali nije u stanju da to učini sam“. Jednostavno rečeno, novi čovek na čelu ove vojne alijanse otvoreno je apelovao na Ujedinjene nacije i Evropsku uniju da pomognu NATO-u, pre svega u „rekonstrukciji“ Avganistana, stavljajući svima do znanja da uspostavljanje trajnog mira ne može biti isključivo zadatak vojnika upućenih u tu zemlju. Međutim, uprkos iskazanim lepim željama političara na kraju će se ispostaviti da je nešto, izgleda, zapelo i sa razradom novog ratnog plana oficijelnog Vašingtona za Avganistan, koji je – prema ranijim najavama – trebalo da bude obelodanjen protekle sedmice. Ispostavilo se, naime, da će još ranije pripremljena konačna verzija plana te nove ratne strategije, koji je još u predizbornoj kampanji najavljivao Barak Obama, odnosno plana za okončanje rata u Avganistanu, i prepuštanja glavne uloge u očuvanju mira na tom području lokalnim američkim saveznicima, izgleda, morati da pretrpi silne prepravke. Iz kruga generalovih najbližih saradnika procurila je, međutim, priča da on procenjuje kako će mu za ostvarenje ciljeva, koje mu je Vašington sada postavio, ipak, biti potrebno znatno više vojnika nego što je to prvobitno planirano... A, kako je procedura da se odobri regrutovanje i slanje dodatnih trupa prilično komplikovana, malo je verovatno da će kompletan novi plan za okončanje rata u Avganistanu biti brzo obelodanjen, kao što je to ranije bilo saopšteno javnosti... U međuvremenu, dok zvanični Vašington sve upornije forsira priče o završetku rata, priželjkujući kakvu-takvu pobedu koja bi mogla da posluži kao opravdanje za smanjenje trupa u doglednoj budućnosti i objavu datuma njihovog konačnog povlačenja, broj žrtava zapravo i dalje opasno raste! Krvavi incidenti su sve brojniji, a njihova učestalost proteklih dana i meseci se obično dovodi u vezu sa nastojanjem talibana da osujete američki plan za održavanje novih predsedničkih izbora u Avganistanu (drugih po redu od dolaska američkih trupa u tu zemlju) zakazanih za 20. avgust ove godine. Dok talibani pozivaju svoje militantne sledbenike na bojkot predsedničkih izbora u američkoj režiji, Amerikaci veruju da će izbori svakako značiti korak u pravcu normalizacije prilika u ovoj zemlji i predstavljati poraz onih koji se toj normalizaciji suprotstavljaju. Situacija je, zapravo, postala paradoksalna, jer dok Amerikanci Avganistancima pripremaju predsedničke izbore, koji bi trebalo da posluže kao znak smirivanja i normalizacije prilika u toj zemlji, sve brojniji krvavi incidenti predstavljaju najbolje svedočanstvo o neuspehu dosadašnje američke politike i težini situacije sa kojom je suočena nova administracija u Vašingtonu. Samo u julu ove godine ubijen je 71 pripadnik međunarodnih snaga, što govori da je to bio najkrvaviji mesec od početka ovog rata. Najviše stradalih je među Amerikancima, ali prošlog meseca su na listi žrtava bila i 22 britanska vojnika. Britanija u Avganistanu ima devet hiljada vojnika, što je po broju ljudi pod oružjem stavlja na drugo mesto, odmah iza SAD. Britanci zato smatraju da bi i ostale savezničke zemlje trebalo da daju srazmeran doprinos u ratnim naporima. „Neuspeh nekih NATO saveznica da obezbede da se teret međunarodnih napora u Avganistanu podjednako raspodeli, nametnula je neprihvatljiv teret šačici zemalja”, kaže se u izveštaju Komiteta za spoljnu politiku britanskog parlamenta, objavljenom nakon nedavne pogibije 22 britanska vojnika u toj zemlji. U izveštaju britanskog parlamentarnog tela ne navodi se, inače, koje bi to NATO zemlje trebalo da daju veći doprinos. Međutim, javnosti je dobro znano da SAD trenutno vrše veliki pritisak na Nemačku i ostale evropske zemlje da pošalju dodatne kontigente vojnika u Avganistan. Ali, mnoge evropske zemlje članice NATO-a i dalje odbijaju da to učine, navodeći da se njihova javnost protivi većem vojnom učešću u ratu u Avganistanu... Sadašnji predsednik Hamid Karzai i glavni favorit na predstojećim predsedničkim izborima, na jednom od retkih predizbornih skupova na istoku zemlje pretežno naseljenom Paštunima, rekao je da vojnici zapadnih zemalja moraju osloboditi sve zatočene talibane protiv kojih u toku poslednjih nekoliko meseci, ponekad čak i nekoliko godina, nisu obelodanjeni opipljivi dokazi. Računa se, naime, da američke vojne snage trenutno u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Bagram u blizini Kabula drže najmanje 600 zatvorenika, kojima nije priznato pravo na odbranu niti uobičajena prava ratnih zarobljenika. NJihov status je u poslednje vreme postao predmet mnogih nesporazuma i rastućih tenzija između Amerikanaca i njihovog glavnog saveznika predsednika Karzaija. Avganistanski predsednik, naime, sve češće kritikuje američke snage zbog držanja u zatočeništvu ljudi protiv kojih nema opipljivih dokaza, kao i zbog čestih nasumičnih bombardovanja naseljenih mesta u kojima gine veliki broj avganistanskih civila. „Avganistanski narod je veoma srećan i zahvalan Americi i njenim brojnim saveznicima što su nam izgradili i popravili mnoge puteve, izgradili škole i pomogli da isplatimo plate državnim službenicima... Ali, mi želimo da svi naši ljudi koje strani vojnici drže u zatvorima budu oslobođeni. Mi zahtevamo da stranci pokažu više poštovanja u našim kućama i više poštovanja prema našim ženama“, rekao je Karzai u jednom od svojih retkih predizbornih govora. Karzai je, inače, tokom ove kampanje više puta pozvao talibane da započnu pregovore o miru sa njegovom vladom, i sugerisao njihovim sledbenicima da izađu na predstojeće predsedničke izbore. Ipak, on je u isto vreme izrazio mišljenje da su dve strane toliko međusobno udaljene da je malo verovatno da bi njegov poziv mogao uroditi plodom. „To su najkomplikovaniji izbori koje sam ikada video“, kaže visoki predstravnik UN u Avganistanu Kaj Ejde. On je u jednom velikom hangaru nadgledao pakovanje izbornih ma-terijala u plave plastične vreće, koje su tovarene u kamione, da bi bile raznete po pojedinim provincijama. Međutim, u više od 3.000 mesta ove brdovite zemlje ne može se stići kamionom, zato što ne postoje drumovi, a ni helikopterom. U te zabiti glasački materijal će stići na konjima i magarcima. Najveći problem za organizaciju izbora je, naravno, rat koji i dalje besni, naročito na jugu i istoku zemlje, gde su američke i britanske snage u borbama sa talibanima prošlog meseca pre-trpele najteže gubitke u proteklih osam godina. Predsednik Hamid Karzai se, inače, smatra favoritom na ovim izborima i s velikom sigurnošću se zato očekuje da će on izboriti svoj drugi petogodišnji mandat. NJegove šanse, ipak, mogu zavisiti od odziva njegovih sunarodnika Paštuna, na-jvećeg naroda u Pakistanu, bez kojih mu ne bi bilo lako da odmah pobedi. Među 39 protivkandidata jedini ozbiljniji konkurent mu je bivši šef diplomatije Abdulah Abdulah, koji bi uz slab odziv Paštuna mogao, eventualno, iznuditi drugi krug. Da bi to nekako predupredio, Karzai je ponudio dijalog onim talibanima koji nisu u vezi sa Al kaidom i koji žele da se okonča nasilje u zemlji. Učestali napadi na američke vojnike i njihove saveznike u prote-klih nekoliko meseci bili su na-jbrojniji i najžešći još od 2001. godine. A, prošlonedeljno raketiranje Kabula, kada su ratoborni islamisti na prestonicu ispalili devet razornih projektila, bio je prvi napad te vrste u poslednjih nekoliko godina. Tako je do početka avgusta ove godine ukupan broj poginulih američkih vojnika u Avganistanu od 2001. godine dostigao cifru od 690. Ako se tome doda i broj stradalih agenata CIA, kao i broj izgubljenih života civilnih lica koji su radili za američku vojsku, očito je da je cena u ljudskim životima koju su Amerikanci do sada platili u toj zemlji, veoma nesrazmerna u odnosu na postignute rezultate. Novi američki plan za Avganistan, na kome se trenutno radi, podrazumeva ne samo povećanje broja stranih vojnika i znatno izmenjenu strategiju na čijoj će realizaciji oni biti angažovani, nego i višestruko povećanje broja njihovih domaćih saveznika – vojnika i policajaca. Računa se da bi ukupan broj domaćih ljudi pod oružjem, vojnika i policajaca, regrutovanih u jedinice koje će obučiti i predvoditi Amerikanci i njihovi saveznici, uskoro mogao preći cifru od 400.000! Trenutno, ukupne snage avganista-nske vlade imaju oko 166.000 ljudi (86.000 vojnika i 80.000 policajaca) i to, prema tvrdnji specijalnog američkog izaslanika u Avganistanu i Pakistanu Ričarda Holbruka, nije ni izdaleka dovoljno. Znatno povećanje broja domaćih vojnika i policajaca pod komandom vlade u Kabulu je – čini se - od presudnog značaja za kontrolu osvojene teritorije, koja ovog trenutka u mnogim delovima zemlje jedva da postoji. A, to, naravno, zahteva velika dodatna sredstva od najmanje 20 milijardi dolara u na-rednih pet godina, koje avganistanske vlasti nisu u stanju da obezbede iz sopstvenih izvora. Zato je još u aprilu ove godine, na samitu zemalja članica NATO-a, započela rasprava o načinu da se prikupe potrebna sredstva od najmanje 100 miliona dolara za povećane troškove rata u Avganistanu, odnosno za povećane troškove lokalnih avganistanskih oružanih snaga koje će postepeno preuzimati teret rata od stranih vojnika. Nemci su u startu obećali 57 miliona dolara, a Japan (koji nije član NATO-a) je ponudio da obezbedi novac za plate lokalnih policajaca u Avganistanu u narednih šest meseci... U svakom slučaju, sume za opremanje i obuku avganistanskih vojnika o kojima se trenutno razgovara su prava sitnica u odnosu na ukupne dosadašnje troškove ovog rata. Pojedini američki vojni stručnjaci su već izračunali da bi za osposobljavanje, opremanje i finansiranje povećane avganistanske armije bilo potrebno obezbediti bar 4 milijarde dolara godišnje u narednih desetak godina... Iz istih stručnih krugova stiže i upozorenje da bi za realizaciju ideja predsednika Obame bilo, takođe, potrebno bar deset godina, a da bi cena takvog ratovanja u Aganistanu daleko nadmašila sve što je do sada izdvajano, kao i cenu rata u Iraku. Inače, zvanični podaci stručnih službi Kongresa SAD potvrđuju da je od napada na Avganistan 2001. godine do danas taj rat američke poreske obveznike koštao najmanje 225 milijardi dolara. Ako se računa da je dobar deo tereta finansiranja toga rata pao i na brojne američke saveznike, jasno je koliko je rat do sada bio skup. Međutim, sve što je do sada potrošeno u Avganistanu mogla bi – čini se - biti prava sitnica prema troškovima Obaminih zamisli, koje bi Amerika i njeni saveznici trebalo da podnesu u narednim godinama ... Crnogorci u Avganistanu Nakon Hrvata, koji su već tamo (nedavno su bili napadnuti, ali srećom niko nije povređen) i crnogorski vojnici se uveliko pripremaju za uključivanje u rat u Avganistanu. Crnogorski ministar odbrane Boro Vučinić ocenio je da će crnogorski vojnici biti spremni da odgovore svim izazovima koji ih očekuju u toj misiji. „Šestomesečni boravak po vojniku državu će koštati oko 140 evra dnevno”, rekao je Vučinić. Ukoliko je taj podatak zaista tačan, čini se da će Crna Gora morati da obezbedi najmanje 800.000 evra samo za plate za prvih šest meseci svojih tridesetak vojnika. Međutim, sva je prilika da će cifra biti daleko veća. Crnogorski ministar je takođe precizirao da će država obeštetiti vojnike, odnosno njihove porodice, u slučaju bolesti, povređivanja ili smrti i naveo da „neki predračuni govore da bi iznos premije osiguranja mogao da iznosi 30.000 evra na mesečnom nivou”. Crnogorski vonici će, navodno, biti angažovani u „manje rizičnom” regionu severa Avganistana i biće raspoređeni na zadacima obezbeđenja baze Pol-e-Komri, u sastavu mađarske čete. „Ovim na odgovoran način gradimo kredibilitet crnogorske vojske i doprinosimo njenom daljem razvijanju”, rekao je crnogorski ministar odbrane. Načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore Dragan Samardžić ukazao je na to da je misija u Avganistanu „složena” i naveo da će pešadijski vod tokom novembra boraviti u Mađarskoj na završnim pripremama. U prvoj rotaciji crnogorski vojnici će u Avganistanu boraviti šest meseci. Oni bi snagama pod vođstvom NATO-a trebalo da se pridruže u februaru naredne godine.