Bazeni i avioni

Veoma sam dirnuta saopštenjem pres-službe (čitaj - savetnika) predsednika Srbije, da nam je državni vrh u višedecenijski euforično forsirani Peking otputovao „ekonomskom klasom, plativši najjeftiniju kartu“. Pošteno, posebno u pogledu planetarne ekonomske krize koja nam je bahato prekinula meteorski rast proizvodnje i blokirala raskošni izvoz. E, kako jedno zlo nikada ne ide samo, savetnički trust mozgova ponese na leđima i teret Aleksandra Vulina, koji, ni manje ni više, izjavi sa kim se ne bi kupao u bazenu. Auuu! Koji li to zec leži u vrhu ove socijalno odgovorne države? Ne verujem da se to savetnički vrh češlja, dok država gori. Ili je, možda, dr Krstiću zbog nečega Aleksandar Vulin „veća boljka, pa manje jedva oseća“ (ovo ja ni u snu ne bih pomislila, ali mi Šekspir lukavo gurnuo crva sumnje). Mislim, pitanje izbora se odnosi na bazene uopšte, izuzev onoga u Šilerovoj, koji je opravdano odsutan. Dovoljno za početak, a ako se neko suprotstavi, eto g. Krstiću prilike da upotrebi onu svoju projektovanu, a nerealizovanu motku umočenu u fekalne materije. I vuk sit, i koze na broju! G. Krstiću željena motka, a nama (čast izuzecima) atest stanja u kojem se nalazimo sa punom svešću, ali bez lične odgovornosti. Valjalo bi to sa ulicom da se nekako isfenira ili iskolmuje, a sa kim bi se Vulin eventualno kupao, morala bi biti zadnja briga u pres-frizeraju. Sem, ako su tamo ispucane sve teme oko besplatnih akcija, fijata, mercedesa, i inih Aladinovih čarobnih lampi. (EULEKS-i, regionalizacije, privatizacije i drugi (ne) sporazumi, na stranu!) Jer o tome se, izgleda, ne ćaska po povratku sa svih fudbalskih utakmica i drugih takmičenja po svetu. Gde se, uverena sam, takođe putuje „ekonomskom klasom, sa najjeftinijim kartama“. Što će, naravno, biti naša opšta privilegija, čim nam šengen beli (umesto akcija) sreću podeli. Jasmina Bošnjak, Novi Beograd