Kilovati na rasprodaji

Najave da bi u narednom periodu u Srbiji, tačnije u Beogradu, sa radom trebala da počne regionalna berza električne energije (SERPEX), podgrejala je nade da će dosta nejasnih stvari u toj oblasti biti rešeno. Međutim, glavni akteri na tržištu, pre svega Elektroprivreda Srbije (EPS), ali i Ministarstvo rudarstva i energetike smatraju da je ta priča još uvek u povoju i da ne možemo očekivati dodatna pojeftinjenja kilovata koji je i ovako najjeftiniji u regionu. Tek sa poskupljenjem električne energije i uvođenjem tržišta kao merila cene, može se očekivati da bi berza mogla doneti pozitivne pomake u vezi s nekim kasnijim pojeftinjenjem kilovata. Međutim, na tržište kao regulatora cene električne energije će se sačekati, jer je ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić nedavno rekao da se cena struje neće povećavati u 2009. godini. Takođe iz njegovih izjava, ali i nastupa drugih predstavnika vlasti, zaključuje se da i kada dođe do poskupljenja, ono će biti postepeno i biće u službi socijalne politike. Ministar Škundrić je rekao da bi cena struje u Srbiji trebalo postepeno da sa povećava u narednih nekoliko godina da bi došla na nivo prosečne cene u okruženju, od sedam do devet evrocenti po kilovat-času. Prema njegovim rečima, električna energija trebalo bi da poskupi kada privreda Srbije bude imala izraženije stope rasta. „Kad bi električna energija poskupela za jedan evrocent, vrednost Elektroprivrede Srbije uvećala bi se za milijardu evra, ali bi budžeti domaćinstava i industrije bili za petinu više opterećeni“, naveo je Škundrić. Dakle, jasno je. Formiranje cene električne energije biće još dugo kupovanje socijalnog mira, pa samim tim ni efekte pokretanja regionalne berze nećemo moći da osetimo u punom zamahu. Ipak, u nadležnom ministarstvu i te kako gledaju blagonaklono na ovaj vid otvaranja tržišta. „Stav države je da sve treba uraditi da regionalna berza sa sedištem u Beogradu mora da zaživi. Međutim, ključnu ulogu u svemu treba da imaju EPS i Elektromreže Srbije koji će imati i najvišu korist od otvaranja regionalne berze. Pod jedan, EPS neće više morati da se oslanja na Zakon o javnim nabavkama, koji onemogućuje brzo trgovanje jer je pun propisa koji je usporavaju. Uvođenjem regionalne berze moći će da se trguje po principu berzanske prakse koja je mnogo brža i efikasnija. Kada je reč o benefitu Elektromreže Srbije, to je pre svega kotizacija koju moraju da plate svi učesnici na berzi“, kaže za NIN Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike. Međutim, i on priznaje da je problem niske cene električne energije evidentan. Prema njegovim rečima, na duže staze pitanje berze može de dovede do nižih cena, ali naravno tek onda kada one u Srbiji dostignu tržišni nivo, jer je sada cena kilovata duplo niža od one tržišne. „Problem EPS-a sa niskom cenom struje je evidentan. Sama činjenica da EPS posluje sa gubitkom je loša jer ne šalje najbolju sliku u javnost. Jasno je da država preko EPS-a vodi socijalnu politiku. Druga loša strana gubitaka je što su projekti koji se tiču revitalizacije EPS-a stopirani jer jednostavno za njih nema novca. Poskupljenja mora biti, ali ne sme da se izgubi potpuno socijalna briga i u prilog tome govore i činjenica da država sprema socijalnu kartu koja bi omogućavala najugroženijima da struju dobijaju po povoljnijim cenama od ostalih kategorija“, zaključuje Rajaković. U EPS-u koji poslednjih godina posluje sa značajnim gubitkom, prirodno brinu svoju brigu i ne razmišljaju previše o pokretanju regionalne berze u Beogradu. Glavna pitanja o kojima u EPS-u „razbijaju glavu“ je cena električne energije i smanjenje velikih rashoda. „Teško je predvideti posledice koje bi regionalna berza donela jer se još uvek radi o ranim radovima. Takođe, treba znati da se tržište postepeno otvara ka berzi, i da se čak i na najvećim evropskim berzama trguje sa pet do 10 odsto tržišta, tako da u skorije vreme ne možemo očekivati neke drastične promene. Nas verovatno zanima kako bi uvođenje berze uticalo na cenu električne energije. I to je teško proceniti, ali znajući koliko je struja kod nas jeftina, otvaranje i ovog tržišta dovelo bi možda čak i do poskupljenja“, kaže za NIN Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a. Marković u prvi plan ističe negativne finansijske rezultate koje će ta kompanija ostvariti u 2009. godini. „Uradili smo plan po kome se bez povećanja struje predviđa gubitak od 12 milijardi dinara u 2009. Polugodišnji rezultati govore da će se otprilike takav rezultat i obistiniti na kraju godine. Mi očekujemo i nadamo se poskupljenju i osluškujemo najave o povećanju cene električne energije tokom naredne godine. Ipak, moramo sačekati i videti o kakvom će poskupljenju biti reči. Nije isto da li će struja poskupeti 1. januara ili 1. septembra jer je u zimskom periodu potrošnja električne energije mnogo veća i tada bi se povećanje cene kilovata mnogo više osetilo negoli da se poskupljenje desi u septembru“, objašnjava Marković. Međutim i u EPS-u znaju da je teško ostvarivo da tržište bude jedini regulator cena i da država najverovatnije neće i ne sme zanemariti najugroženije. Zato i Marković kaže da EPS i sada daje popuste najugroženijima, pa bi i posle poskupljenja najugroženiji slojevi morali biti zaštićeni, ali poskupljenje, tj. tržišnu cenu će morati da plaćaju oni koji imaju uslova za to. Računica o poslovanju EPS-a je već prilično jasna. Za prvih pola godine zabeležena je dobit iz poslovnih odnosa od 5,8 milijardi dinara i pola milijarde dinara dobiti iz finansijskog poslovanja. Ostali deo rashoda iskazuje minus od 12,4 milijarde, najveći deo toga se tiče nenaplaćenih potraživanja, a na rashode za plate zaposlenih na Kosovu ide čak dve milijarde dinara. “EPS ima jasna dva puta, a to su povećanje prihoda i smanjenje troškova. Jedan od načina smanjenja troškova je racionalizacija broja zaposlenih. Evidentno je da postoji višak i mi trenutno analiziramo svako radno mesto. Međutim, treba znati da svaka racionalizacija košta jer treba viškovima otplatiti otpremnine, a koštalo bi i recimo uvođenje savremenih tehnoloških rešenja što je izuzetno teško znajući kako se trenutno posluje“, zaključuje Marković. Problem sa kojim se EPS susreće vrlo je lako definisati i oko toga su saglasni svi akteri na tržištu. Teorijski gledano rešenje je vrlo lako: troškovi se moraju smanjivati, a cena povećavati. Međutim glavno pitanje je kako to izvesti, a da, što bi naš narod rekao, bude „i vuk sit i ovce na broju”. “Realna cena kilovata sa ekološkim standardima je osam do 10 evrocenti, a kod nas je svega četiri, a u nekim evropskim državama čak više od 30 evrocenti. Jasno je da će morati da dođe do poskupljenja kako bi EPS uspeo da posluje pozitivno. Ali postoji više razloga zbog kojih EPS posluje sa gubicima. Treba da dođe do racionalizacije broja zaposlenih. Takođe treba mnogo da se radi na distribuciji. Prirodno je da tokom distribucije dolazi do gubitaka, ali čini mi se da su kod nas ti gubici mnogo veći nego što bi trebalo“, kaže za NIN ekonomista Goran Nikolić. Ipak, prema njegovim rečima, iako cena struje treba da poskupi teško možemo očekivati da će se u skorije vreme doći do situacije kao kod formiranja cena goriva, da dešavanja na svetskom tržištu diktiraju cenu kilovata. „Električna energija se ne može tretirati kao luksuz, kao recimo gorivo, zbog toga njena cena ne može biti previše visoka, a država već neka preduzeća subvencioniše jeftinom strujom, tako da njena cena ne sme pasti u ruke tržišta nego delimično mora biti kontrolisana od strane države“. U Agenciji za energetiku kažu da je situacija teška, ali da se mora i može prevazići tako što će se troškovi racionalizovati na svakom koraku. Takođe, bitno je i da država i EPS odrade svoj deo posla. “Gubici električne energije su približno na nivou kao i u zemljama u bližem okruženju, ali su daleko viši nego u većini zemalja Evropske unije. Mora se suzbijati krađa električne energije i u tome je neophodna bolja saradnja policije i sudstva, treba investirati u brojila da bi se stavila pod kontrolu isporuka električne energije, te otklanjati i svi drugi uzroci visokih gubitaka. EPS bi morao da ima dugoročni plan sa konkretnim ciljevima i merama i mislim da ga priprema. EPS može uspešno poslovati sa manjim brojem radnika i taj broj treba postepeno dalje smanjivati”, kaže za NIN LJubo Maćić iz Agencije za energetiku. On vidi i prostor za smanjivanje troškova i u nabavci materijala, opreme i usluga. Prema njegovim rečima EPS, kao i sva druga javna preduzeća, mora da poboljša upravljanje troškovima i tokovima novca i da znatno pojača internu kontrolu. “Ipak, to nije dovoljno. Sadašnja cena, naime pokriva opravdane operativne troškove i deo amortizacije, ali ne obezbeđuje profit. Danas EPS pokriva svoje gubitke tako što smanjuje investicije na nivo koji omogućava raspoloživa amortizacija i time umanjuje sopstvenu vrednost, ali što je još važnije, smanjuje buduće proizvodne mogućnosti. Razuman nivo profita je neophodan da bi EPS mogao da investira dovoljno, ali i da bi i druge kompanije, koje se najavljuju, imale interesa da investiraju u proizvodnju. Svako mora da preuzme odgovornost na sebe: EPS da će da smanjuje troškove i popravlja ukupnu efikasnost, a vlada da će da se pridržava u planu upisane politike cena i drugih obaveza. Od toga zavisi i vrednost EPS-a, kao kompanije, u nekoj formi ulaska privatnog kapitala, ako bi do njega došlo” kaže Maćić. On kaže da se mora konačno, ma koliko to kod nas izgledalo teško izvodivo, početi sprovoditi selektivna zaštita socijalno ugroženih potrošača, tako da se štite samo oni koji energiju zaista ne mogu da plaćaju, a ne da oni budu alibi za sve ostale.