Trgovina strujom uz pomoć klika

Na 19. spratu poslovne zgrade “Ušće” desetak mladih ljudi svakodnevno za računarima trguje električnom energijom prateći dešavanja na svetskom tržištu. I ma koliko neverovatno zvučalo, dovoljan je samo jedan klik na računaru pa da transakcije od velikih vrednosti budu realizovane. Prema rečima ovih ljudi sve funkcioniše prilično jednostavno, mada kada se pogleda u monitor vidi se samo bezbroj brojki i mnoštvo grafikona, koji su na prvi pogled sve samo ne jednostavni. “Bavimo se trgovinom električne energije od februara 2007. godine i pokrivamo veliko tržište od Austrije do Rumunije i od Slovačke do Grčke, maltene ceo prostor jugoistočne Evrope. Zadovoljni smo postignutim, stalno rastemo, a po učešću na tržištu spadamo u tri do četiri najveća igrača u regionu”, objašnjava za NIN Vladimir Marjanović iz Rudnap grupe. On kaže da ta firma već trguje na berzama u Austriji, Rumuniji i Sloveniji, ali da tržište električne energije postoji u Srbiji jer registrovane firme između sebe trguju električnom energijom kroz tenderski način poslovanja. “Kada je reč o berzi električne energije to funkcioniše slično kao i standardna berza, jer se do jednog trenutka daju ponude za kupovinu i prodaju, da bi se kasnije došlo do presečne tačke koja u stvari predstavlja cenu za naredni dan. Inače, električna energija je izuzetno praktična za trgovanje jer ima idealne karakteristike novca ili hartija od vrednosti kojim se već trguje na berzama”, kaže Marjanović. On napominje da je najavljeno otvaranje berze električne energije u Beogradu logičan korak jer Srbija ima idealan geografski položaj i poseduje osam granica i neizbežno je mesto susreta u trgovanju električnom energijom. Marjanović kaže da je najbitnije da berza ima dve karakteristike: likvidnost i sigurnost. “Nebitno je od koga kupujemo i kome prodajemo dok god su ispunjena ova dva uslova. Takođe bitno je napomenuti da berza mora da ispunjava i onaj osnovni postulat o jednakosti aktera na tržištu bez koga trgovanje ne bi moglo da posluje. Važno je napomenuti javnosti i skrenuti pažnju da država neće moći da zarađuje od postojanja berze jer su njeni prihodi isključivo naknade aktera na tržištu, što je na nivou državne zarade simbolično”, zaključuje Marjanović. Teorijski je zaista sve jasno, ali kako to funkcioniše u praksi? I zaista ako se zanemari velik broj cifara na ekranu suština trgovanja i ne ispada toliko komplikovana. “Treba razlikovati berzansko poslovanje i trgovanje na OTC tržištima. Na berzama se najčešće trguje za dan unapred, a na OTC tržištu, koji predstavlja mesto bilateralne trgovine i najčešće se odvija van berzi može da se kupuje i prodaje na duži rok. Kada je reč o berzanskom trgovanju tu postoji blokovsko i satno trgovanje u zavisnosti od potreba” objašnjava za NIN Predrag Biuković, sales manager u Rudnap grupi. On kaže da se presek ponuda prodajnih i kupovnih cena radi 24 puta dnevno, a da se konačna cena formira na osnovu proseka tačaka tih 24 preseka. “Do satne tačke preseka se dolazi vrlo jednostavno. Formiraju se dve krive: kriva prodajnih ponuda i kriva kupovnih ponuda. Prioritet imaju kupci sa najvišom ponuđenom cenom i prodavci sa najnižom cenom. Tačka preseka dve krive predstavlja cenu za taj sat. Uspešno su trgovali svi oni čije su kupovne ponude bile iznad te tačke ili prodajne ponude ispod te tačke, ali bez obzira na njihove ponude validna je samo cena preseka”, zaključuje Biuković. OTC tržišta u suštini funkcionišu malo drugačije i na njima električna energija može da se kupi ili proda na duži vremenski rok. To znači da je moguće na današnji datum kupiti električnu energiju čija isporuka i naplata dospeva recimo 15. oktobra, ali isto tako je moguće taj naručeni kontigent u međuvremenu prodati po boljoj ceni i na taj način uspešno poslovati. Registrovane 42 firme za trgovinu strujom Na sajtu Agencije za energetiku može se naći podatak da licencu za trgovanje električnom energijom imaju 42 firme. Međutim, samo mali broj njih trguje električnom energijom baš na berzama, a ubedljivo najveći igrač je Rudnap koji trguje ne tri evropske berze. Većina ostalih trguje na klasičan način tenderskim putem, pa se zato i očekuje da bi pojavljivanje srpske regionalne berze moglo da oživi i ovaj način trgovanja među licenciranim domaćim firmama.