Trka za Mesićevog naslednika

Pošto je i školska godina u Hrvatskoj započela „Očenašem“ koji su molili đaci prvih razreda osnovnih škola, a državna Hrvatska televizija reaktivirala je svoje proverene partijske kadrove sa večernjim kursom veronauke, lako je razabrati da je zemlja pred novim podelama svih vrsta iz kojih vladajuća Hrvatska demokratska zajednica i njen predsednički kandidat dr Andrija Hebrang ne mogu da izađu bezbolno. Lekar sa specijalizacijom radiologije koji sam sebe istovremeno doživljava i ekstremnim desničarom i ekstremnim levičarom, trenutni je favorit Katoličke crkve u Hrvatskoj i političke desnice, a ujedno i jedina osoba za koju je Stjepan Mesić izjavio da ne želi da je vidi na Pantovčaku. Oni koji se spremaju da mu poklone izborno poverenje do sada su saznali samo da dr Andrija Hebrang ima ruku dugu sedamdesetak santimetara, vrat širok 45 santimetara i da mu za pošteno odelo u predsedničkoj kampanji treba najmanje desetak hiljada kuna (više od stotinu hiljada dinara)! Koje ne može da kupi zbog loše ponude domaćih tekstilnih fabrika i svog lošeg materijalnog stanja. Mada je prestao da odlazi u kafiće i da igra tenis. Iz Hrvatske demokratske zajednice u javnu promociju je zato samouvereno krenuo predsednik ovdašnje privredne komore (Hrvatska gospodarska komora), Nadan Vidošević. Reč je o čoveku koji, ne bez pokrića, računa i na popularnost van Hrvatske, pogotovo u Srbiji gde je zapamćen kao liberalan privredni sagovornik koji ume da pregovara, spreman je da sluša i uči o „južnom tržištu“ koji je dnevna politika Hrvatske u to vreme držala na indeksu zabranjenih tema i smrtno opasnih geografskih predela. Legendarna scena od pre nekoliko godina u kojoj su hrvatski privrednici žurili da stanu u specijalni autobus na sprat koji ih je sa Ruzveltovog trga u Zagrebu, ispred sedišta Hrvatske gospodarske komore vozio u Beograd, takođe je rezultat političko-privredne alhemije Nadana Vidoševića... Nadana Vidoševića, međutim, ne podržava vlastita partija koja ubrzano priprema njegovo isključenje iz HDZ-a. Ne vole ga ni sindikalisti dužeg pamćenja koji smatraju da je iskoristio „rupe“ u privatizaciji i od skromnog direktora „Dalmacija cementa“ postao najbogatiji čovek širih domaćih prostora. U Hrvatskoj se ovih dana ogorčeno raspravlja o basnoslovno skupoj vili na elitnim zagrebačkim brežuljcima koju je Vidošević kupio svojoj majci čiji je jedini prihod penzija... Kao i o skupocenoj umetničkoj zbirci od retkih dela Vaska Lipovca do Vlahe Bukovca, čija platna potencijalni novi predsednik Hrvatske posuđuje poznatim domaćim galerijama. Dok političari smatraju da će upravo bogatstvo u recesijskoj Hrvatskoj biti glavna mana Vidoševićeve kampanje, jezični stručnjaci upozoravaju na njegove bolesne glasnice. Pa su čak i dnevne novine u Hrvatskoj objavile stanje grla Nadana Vidoševića, s preglednim crtežima poklopca grkljana, aritenodine hrskavice i glasnica na kojima se stvorio polip. Koji je, tvrde otorinolaringološki specijalisti, uzrok „dubokog baršuna“ u njegovom glasu. A to će, u moru istih političkih glasova, pre biti prednost nego mana današnje Hrvatske... Najjača opoziciona stranka, Socijaldemokratska partija Hrvatske i njen šef Zoran Milanović odlučili su da ih na predsedničkim izborima zastupa poznati zagrebački pravnik, dr Ivo Josipović. Visokoobrazovani intelektualac izrazitih aristokratskih manira do danas je pokazao spremnost da razgovara sa svima i o svemu. Od svoje „imovinske kartice“ koja pokazuje da mu materijalna korist nije motiv za ulazak u visoku politiku, do mučnih pravnih afera koje su potresale Hrvatsku, od bekstva Branimira Glavaša u Bosnu i Hercegovinu do skandalozne afere „Indeks“ koja je pokazala bahato naličje akademske zajednice u zemlji. Ravnotežu bi mogao da vrati tzv. levi blok manjih stranaka koji u kome bi se našle regionalne stranke poput Istarskog demokratskog sabora Ivana Jakovčića i Damira Kajina, Hrvatska narodna stranka varaždinskog političara i preduzetnika Radomira Čačića i zagrebačke profesorice sociologije dr Vesne Pusić, te liberali Đurđe Adlešić. Namera im je da okupe stranke koje se smatraju levim centrom i time ukinu monopol na vlast koji godinama, pa i decenijama, drže vladajuća Hrvatska demokratska zajednica i opoziciona Socijaldemokratska partija. Zanimljivo je da ovu stranku mnogi upoređuju sa nekadašnjim „Savezom za promjene“ poslednjeg premijera nekadašnje Jugoslavije, Ante Markovića. Naravno, tu su i „slobodni strelci“ političke scene poput bivše Tuđmanove savetnice za unutrašnju politiku i bivše ministarke pravosuđa Vesne Škare-Ožbolt koja smatra da će biti predsednica Hrvatske već zato što ne jede čokoladu, pa pevačice Alke Vuice, pa televizijskog urednika Denisa Latina koji se već video u mnogo različitih političkih i novinarskih uloga i od njih, uglavnom, odustao. Među kandidatima tipa „četke i metle“ kakvima su se svojevremeno odlikovali jedni od prvih izbora u Srbiji treba tražiti i osnovni razlog naoko besmislenih kandidatura za prvog čoveka Hrvatske. Da u tom besmislu ima sistema pokazuje već i osnovna poruka svih predizbornih kombinacija. Aktuelni predsednik Stjepan Mesić prisutan je u svakoj opciji i u svim varijantama. Što podseća da na Pantovčak zaista nije došao kao fikus, ali da ga neće ni napustiti kao penzioner s ukrštenicom pod rukom. Pogotovo ako mu se učini da je njeno rešenje odštampano presitnim slovima...