Nije oročeno donošenje zakona

Ovih dana se, u vezi sa blanko ostavkama, priča o još jednom zakonu čije se donošenje očekuje. Reč je o zakonu o Skupštini. Predsednica parlamenta nedavno je najavila da će se poslanici o ovom zakonu izjasniti najkasnije u oktobru. Nikola Novaković, potpredsednik Skupštine iz redova G17 plus i predsednik radne grupe koja bi trebalo da sastavi tekst ovog zakona, kaže za NIN da ne treba žuriti. - Prvo, ne postoji rok za donošenje ovog zakona. Tvrdnje da je trebalo da on bude usvojen do kraja prošle godine nisu tačne. To je bio rok za usklađivanje postojećih zakona sa novim ustavom, a Zakon o skupštini do sada nije postojao. Drugo, taj zakon neće važiti za sadašnji saziv Skupštine, bar se ja zalažem da ne važi. Zato treba o svakom članu dobro razmisliti i napraviti zakon koji će važiti za buduće generacije. Dokle se stiglo u izradi teksta i koja su sve rešenja u opticaju? - Mi smo uzeli kao osnovu tekst koji je sačinila radna grupa jednog od ranijih saziva parlamenta, koju je vodio Radojko Obradović iz DSS. Nijedan tekst nismo zanemarili. Ali, čak i članovi radne grupe me pitaju gde je osnovni tekst i koje su alternative. Nemam pojma, tema je ta, dobićete blanko papir pa budite pametni i napišite. U dilemama smo i mi i nemamo neko savršeno rešenje za pitanje mandata. Nemamo mnogo primera u Evropi ili svetu koje bismo mogli da prepišemo. Na koji način bi Zakon trebalo da se bavi mandatima i blanko ostavkama? - Ja se lično zalažem da blanko ostavke ne ostanu. Prvo, niko se ne može unapred odreći prava koje mu po ustavu pripada. Drugo, poslanik postaje poslanik tek verifikacijom mandata u Skupštini. To s jedne strane znači da se ne može odreći statusa koji još nema, dakle ne može potpisati blanko ostavku pre verifikacije u Skupštini. Dalje, pravno je pravilo da je organ koji utvrđuje neko pravo nadležan da vas toga prava liši. Dakle, ako status narodnog poslanika utvrđuje Skupština, samo ona može da odluči o prestanku mandata. Zato ovo pitanje mora da bude regulisano Zakonom o Skupštini.