Obama na „Vaterlou“

Američki predsednik Barak Obama nalazi se na velikom iskušenju – najvećem od kako se uselio u Belu kuću. Sve do sada on se uglavnom trudio – sa manje ili više uspeha – da gasi velike požare u domaćoj ekonomiji, koji su gutali jednu po jednu nekada moćnu industrijsku granu. Sad se, međutim, upustio u istorijski poduhvat reforme zdravstvenog sistema, i uvođenja zdravstvenog osiguranja za sve, što pre njega nije pošlo za rukom Ruzveltu, Trumanu, Kenediju i Klintonu. Budući da je Amerika jedina razvijena zemlja u svetu koja nema sistem opšteg zdravstvenog osiguranja, poput sistema kakav u manje-više sličnom obliku postoji u svim evropskim državama, Obamina ambicija može da zvuči razumno. Ali, problem je što ona, očito, zadire u ogromne stečene interese svih koji dobro zarađuju od zdravstvenih usluga i, naročito, u interese onih koji u ovoj delatnosti suprotstavljaju humanost profitu, na bazi zloupotrebe ljudskih nevolja. U Americi, inače, postoji nekoliko specifičnih sistema zdravstvenog osiguranja iza kojih stoji država, ali samo za određe kategorije siromašnog stanovništva: „Medicaid“, za najsiromašnije roditelje, decu i trudnice i „Medicare“ za građane preko 65 godina starosti. Postoji i jedan program federalne vlade (State Children’s Health Insurance Program) iz koga se, takođe, mogu pokriti neki troškovi lečenja dece čiji roditelji nisu u stanju da plate sve bolničke račune i skupe lekove, iako nisu dovoljno siromašni da bi se kvalifikovali za pomoć iz fondova “Medicaid”. Vojni veterani, takođe, mogu da računaju na zdravstveno osiguranje koje se dotira iz državnog budžeta… Međutim, 46 miliona Amerikanaca u ovom trenutku, ipak, nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Još 25 miliona ima osiguranje koje ne pokriva sve troškove lečenja, pogotovu one za najteže bolesti. Predsednik Obama stoga kaže da će se situacija u američkom zdravstvu, koja je daleko od ružičaste, dodatno pogoršati ako Kongres ne usvoji njegov plan reforme. Amerikanci, inače, za medicinske usluge - računajući po stanovniku - izdvajaju daleko najviše na svetu, čak 16,2 odsto bruto nacionalnog dohotka. To je znatno više nego što se izdvaja, recimo, u Švajcarskoj, Švedskoj i bilo kojoj drugoj razvijenoj evropskoj zemlji, ili dvostruko više od proseka u zemljama OECD... Ukupno uzev to je, zapravo, teško zamisliva suma od 2,4 triliona dolara godišnje, koliko je potrošeno u 2007. godini... Odnosno, oko 8.000 dolara godišnje po svakom stanovniku, bez obzira na to da li je osiguran ili ne. U Francuskoj se, na primer, za zdravstveni sistem izdvaja 3.678 dolara po stanovniku, u Velikoj Britaniji 2.760 dolara, a u susednoj Kanadi 3.678 dolara... No, uprkos tim činjenicama, svaki šesti Amerikanac (od ukupno 300 miliona) ovog trenutka nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Povrh toga, još bar 25 miliona ljudi u toj zemlji možda ima nekakvo osiguranje, ali ne dovoljno, jer njihove polise ne pokrivaju troškove lečenja najtežih bolesti. Mnogi Amerikanci su stoga suočeni sa dramatičnim izborom između dva podjednako teška ishoda: ne lečiti se i dozvoliti da bolest napreduje, ili finansijski potpuno osiromašiti i bankrotirati. Najveći paradoks je, zapravo, u tome što u Americi, zemlji u kojoj se po stanovniku izdvaja najviše novca za zdravstvo, zdravstveno stanje stanovništva nije nimalo zavidno. Recimo, po prosečnoj očekivanoj dužini života, Amerikanci su tek na 50. mestu u svetu, a po smrtnosti odojčadi na 44. mestu, daleko iza zemalja kao što su Švedska ili Francuska, ali i Angola ili Turska... Zato predsednik SAD upozorava domaću javnost da će - ukoliko ne bude sprovedena reforma - 14.000 ljudi nastaviti da svakodnevno gubi zdravstveno osiguranje. Računica je vrlo ubedljiva i potkrepljena je činjenicom da su premije osiguranja poslednjih nekoliko godina rasle četiri puta brže od zarada, a danas su bar dvostruko više nego što su bile pre samo devet godina… Demokrate su sklone da veruju da glavnu barijeru za reformu američkog zdravstvenog sistema i uvođenje sistema osiguranja za sve građane predstavlja lobi koji finansiraju osiguravajuća društva i farmaceutske firme. Jer te firme u sadašnjem sistemu ostvaruju ogromne zarade. Ali, problem, očito, nije tako jednostavan kao što možda izgleda na prvi pogled. Zato što u samoj srži debate pokrenute Obaminim predlogom zdravstvene reforme leži sukob između dve suprotstavljene vizije američke budućnosti. Osnovna dilema svodi se, zapravo, na pitanje – treba li Amerika u ovoj oblasti više da se ugleda na Evropu i njenu tradiciju, ili da se i dalje drži svojih tradicionalnih vrednosti, koje su joj u prošlosti obezbeđivale prosperitet? A, slobodno tržište i puna sloboda tržišne konkurencije predstavljaju jednu od onih američkih vrednosti koje su se u prošlosti pokazale kao najkreativniji i najefikasniji način za obezbeđenje razvoja i prosperiteta. Taj je razvoj, očigledno, podrazumevao i razvoj najsavremenijih medicinskih i farmaceutskih tehnologija, gradnju novih modernih bolnica i lečenje najtežih bolesnika… Jedan od najglasnijih kritičara Obaminog predloga reforme, Karl Rouv, saradnik nekadašnjeg predsednika DŽordža Buša, kaže da ova tema može predstavljati „Vaterlo“ za Obamu, jer bi eventualno pogoršanje stanja u tom sektoru ugrozilo vladavinu demokrata. „Najteži posao tek je na pomolu za Obamu. Početkom godine demokrate su pokazivale samouverenost, ali sada je to osećanje ustupilo mesto očaju“, tvrdi Rouv. U svakom slučaju, ulog u ovoj debati je sada veoma visok. Jer, već na izborima iduće godine Obama i njegova stranka će morati da brane svoje položaje u Predstavničkom domu i Senatu. A, u slučaju neuspeha lako mogu da izgube većinu u oba doma Kongresa... Zato iz Obaminog tabora, koji je pokrenuo propagandnu kampanju bez presedana, uporno ponavljaju da se ova tema tiče svih, jer je skoro polovina Amerikanaca u prethodnih 10 godina u nekom trenutku bila bez zdravstvenog osiguranja. U analizi američkog Ministarstva finansija tvrdi se, takođe, da 57 odsto Amerikanaca mlađih od 21. godine neće imati zdravstveno osiguranje bar u nekom trenutku u toku narednih 10 godina, a da će više od jedne trećine svih Amerikanaca u tom periodu biti bez ikakvog zdravstvenog osiguranja ukoliko se ne usvoji predložena reforma. „Odbijam da dozvolim da se dogodi takva budućnost“, rekao je predsednik Obama, uz napomenu da u SAD niko ne bi trebalo da brine da će ostati bez zdravstvenog osiguranja „ni godinu, ni mesec, ni dan“. Kada je konačno stao pred članove oba doma Kongresa i započeo odlučujuću fazu svoje najvažnije bitke na početku predsedničkog mandata, Obama je bez okolišenja obnarodovao svoj glavni cilj: „Ja nisam prvi predsednik koji se posvetio ovoj temi, ali sam odlučio da budem poslednji. Prošlo je već čitavo jedno stoleće od kako je predsednik Ruzvelt pozvao na sprovođenje zdravstvene reforme. Mi smo jedina demokratska zemlja, jedina demokratija na kugli zemaljskoj, jedina bogata nacija koja dozvoljava da se milioni ljudi suočavaju sa takvim problemima.” Osvrćući se na dosada vođene rasprave u radnim telima (odborima i komitetima) Kongresa, predsednik je primetio da je „vreme igara završeno” i pozvao članove najvišeg zakonodavnog tela da se ozbiljno posvete njegovom planu. Taj plan ima tri cilja: (1) da obezbedi više sigurnosti onima koji već imaju zdravstveno osiguranje, (2) obezbedi zdravstveno osiguranje onima koji ga sada nemaju i (3) uspori sadašnji brz rast cena zdravstvenog osiguranja za porodice, za firme i za vladu. Očito, glavni predsednikov adut, koji treba da umiri kritičare, predstavlja tvrdnja da svi koji već imaju osiguranje, većinom ljudi srednje klase, ne treba da se plaše novog sistema, jer će za njih sve ostati kao što je sada: ne treba da menjaju doktora, niti način na koji su i do sada kontrolisali svoje zdravlje i lečili se. Za njih, tvrdi predsednik, najveći dobitak leži u činjenici da će novi sistem biti neuporedivo bolji. I, da će osiguravajućim društvima biti zabranjeno da bolesnim ljudima, koji su već započeli lečenje, drastično menjaju i pogoršavaju uslove osiguranja, ili da im naknadno saopštavaju da njihove polise ne pokrivaju lečenje određenih bolesti i skupe medicinske procedure… U svakom slučaju, kaže Obama, u Americi ubuduće niko ne bi smeo da doživi ekonomski krah samo zato što se razboleo. Amerikancima koji ni uz sve pomenute povoljnosti neće biti u stanju da se osiguraju, zato što već boluju od neke teške bolesti, država će ponuditi pomoć pod povoljnim uslovima, kako bi i ti ljudi bili zaštićeni od ekonomskog kolapsa, dodaje predsednik. Obama je odbacio i prigovor da bi sistem zdravstvenog osiguranja za sve bio suviše skup. Tvrdi da bi njegov plan u potpunosti mogao da se finansira iz ušteda, ukoliko se iz postojećeg sistema eliminišu gubici i zloupotrebe. Drugim rečima, taj plan neće uticati na povećanje ionako već velikog američkog deficita. Srednja klasa dobiće više sigurnosti, umesto konstantnog povećanja poreza. A, mi ćemo kao društvo moći da obuzdamo rast troškova zdravstvenog osiguranja. Što će, na duži rok, smanjiti naš državni deficit za četiri triliona dolara…, kaže predsednik. Tokom Obaminog govora pred članovima Kongresa, dogodio se i grub incident. „Lažeš”, uzviknuo je u jednom trenutku neko iz sale, ali predsednik se nije zbunio i mirno je nastavio da govori. Bivši američki predsednik, politički iskusni DŽimi Karter (85) odmah je ocenio da se radilo o „rasističkom ispadu”. NJegova britka ocena svakako ne čudi, jer je Karter već pre toga, u intervjuu BBC-iju izjavio da je većina negativnih reakcija na predloženi plan reforme zdravstva i plan budžeta predsednika Obame zasnovana na rasizmu. Republikanac DŽo Vilson, član Predstavničkog doma iz Juže Karoline, se kasnije izvinio predsedniku, ali mučan utisak – kao svedočanstvo zaoštrene atmosfere u kojoj se odvija ova rasprava – time je samo dodatno potvrđen. Pre konačnog glasanja o predsednikovom predlogu u oba doma Kongresa nastaviće se debata u kojoj će se čuti i svi aduti uticajnih lobija. Recimo, liberalni demokrati će verovatno podržati Obamin predlog, ali će izraziti žaljenje što on nije radikalniji. I većina umerenih i konzervativnih demokrata će u principu podržati predsednikov predlog, ali će tražiti da se u njega unesu i neke značajnije izmene. Tražiće, recimo, da se sve manje firme oslobode obaveze da osiguraju svoje radnike. Međutim, nekolicina konzervativnih demokrata u Senatu već je izrazila velike rezerve prema predsednikovom predlogu. Konačno, republikanci u oba doma Kongresa će se, verovatno, suprotstaviti predlogu, jer već osećaju da bi – ukoliko Obamin predlog propadne – to moglo da im donese značajan politički dobitak. Čini se da velike osiguravajuće kompanije - iako su ih američki liberali već proglasili za glavne protivnike Obamine zdravstvene reforme - podržavaju inicijativu Demokratske stranke. Tim pre što princip „obaveznog osiguranja za sve” može da im donese i nove profite. Doktori i bolnice - sudeći po reakcijama njihovih komora i udruženja – listom podržavaju predložene reforme. NJihov jedini strah je da bi nove javne i neprofitne osiguravajuće firme, koje će biti formirane, mogle pokušati da ucenjuju bolnice i doktore da smanje cene svojih usluga. Tim pre što su tri najveće grupacije američkih bolnica već ponudile da smanje svoje troškove za 155 milijardi dolara u toku narednih deset godina, kako bi olakšale sprovođenje zdravstvene reforme. Međutim, farmaceutske kompanije i proizvođači medicinske opreme se energično protive predloženoj reformi. NJih je naročito razljutio predlog da se formira posebno državno telo zaduženo da sprovodi istraživanja radi utvrđivanja efikasnosti pojedinih lekova i medicinskih procedura. Proizvođači lekova smatraju da to znači da će neki državni birokrati ubuduće lekarima propisivati koje lekove mogu da prepisuju svojim pacijentima… Protekle nedelje u Vašingtonu su održani masovni protesti, uključujući i protestni marš od Bele kuće do Kapitol hila protiv Obamine zdravstvene reforme. A, sam Obama krenuo je u protivofanzivu, i putuje već danima s jednog na drugi kraj Amerike apelujući na svoje sledbenike da ga podrže u prvom kritičnom trenutku na početku njegovog predsedničkog mandata. Bitka se nastavlja…